Напредак у комуникацији не тако давно био је када младић девојци преко „Телефлоре” наручи и пошаље букет ружа, међутим интернет зависници сада то свакодневно чине једним кликом на мишу. Широм Фејсбук мреже прште размене пољубаца, боцкања и буквално нежних пљескања по интимнијим деловима тела. Ако је судити по популарности Фејсбука, машта његових чланова може свашта, јер иако не осећају све те размене нежности и мирис нацртаних ружа, они настављају да шире кругове пријатеља, па чак и стварне љубави замењују виртуелним.

Специјални педагог Милан Радовановић, који је са тимом стручњака у Београду основао прво Дефектолошко саветовалиште за лечење интернет зависника „Ентера”, упозорава да ће последице „ћаскања” на Фејсбуку и Мајспејсу у Србији бити забрињавајуће за неколико година. Шокиран је, каже, податком да је летос број оваквих пацијената изједначен са гејмерима, зависницима који некада буквално до бесвести играју компјутерске игрице.

– Донедавно су гејмери чинили 90 одсто компјутерских зависника који нам покуцају на врата. Од овог лета масовно су почели да долазе пацијенти зависни од Фејсбука, па је садашњи однос пола-пола. Све је мање оних који исти проблем имају са Мајспејсом, док нисмо имали ни једног пацијента „навученог” на најновији сајт Тегд – објаснио је Радовановић.

Радовановић за популаризацију ових сајтова „криви” све савршенији и бржи интернет, наглашавајући да то постаје јако опасно. У трећем, најтежем стадијуму зависности пацијенти потпуно занемарују основне животне потребе и, како каже, озбиљно доводе у питање психофизичко здравље. Просечни фејсбуковац има око 20 година, а зависници испред екрана проводе и до 30 сати. Заборављају да се окупају, једу, спавају и то чине само када исцрпљеност постане неподношљива, па онда „у цугу” одспавају по 10 часова и из кревета трче поново на интернет.

Ова зависност у року од неколико месеци доводи, каже Радовановић, до потпуне промене физичког изгледа фејсбуковаца, па мишићави, лепи јаки младићи и девојке за кратко време постају отромбољени и поприлично гојазни.

– Према казивању мојих пацијената, престаје да им буде битно шта су обукли, да ли су се очешљали и умили. Постају запуштени, а за све то време на такозване социјалне мреже типа Фејсбука постављају слике из периода када су били задовољни својим изгледом. Многи од њих онда имају проблем када их особе са којима се зближе на интернету позову да изађу на пиће и упознају се, јер се плаше како ће ови онда реаговати на погоршање изгледа. Ова зависност је најсличнија коцкању, али имао сам пацијенте, фејсбуковце, који су много страшније изгледали од наркомана и алкохоличара – истиче Радовановић.

Тренутно лечи девојку из Београда коју су забринути родитељи довели у „Ентеру” јер због Фејсбука 15 дана није изашла из куће.

– Завршила је средњу школу, запослила се, годинама се бавила фитнесом и изгледала веома привлачно. Онда је због зависности од овог сајта дала отказ на послу, за два, три месеца се невероватно угојила, престала да комуницира са пријатељима из стварног живота. Када је безмало престала да устаје од компјутерског стола и излази напоље, успаничени родитељи су је довели на лечење – објашњава Радовановић.

Како признаје, када је посетио Фејсбук и сам се „навукао” и две недеље запоставио обавезе. Међутим, објашњава, то се догађа безмало свим почетницима на овом сајту, после чега престаје занемаривање свакодневице. За разлику од овога, зависници остају „прилепљени” за Фејсбук и као и наркомани само повећавају „дозе”, односно време проведено у „сајберћаскању”.