среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.12.2008. у 22:00 Ј. Беоковић

И научници преписују

По броју објављених студија у међународним научним часописима Србију су престигле готово све земље у окружењу, из државне касе за науку издваја се само 0,3 одсто, неретко се дешава да се научни радови преписују и фалсификују, по цитираности радова наших научника у другим студијама налазимо се на последњем месту у региону, а ниједан српски универзитет није се нашао на листи првих 500 универзитета у свету. Овим подацима учесници округлог стола „Вредновање научноистраживачког и истраживачко-развојног рада”, који је организован јуче у Београду, дочарали су само део тога како се вреднује наша наука и какав је њен положај у друштву.

Један од начина процењивања квалитета радова и научног истраживања нуди Српски национални цитатни индекс, база података домаћих научних часописа на Интернету, допуна међународној Томпсон-ИСИ цитатној бази. Захваљујући посебном начину форматирања текста, СЦИ индекс омогућава да податке из студија наших аутора преузимају међународне базе података и сервиси, а помоћу ње мери се и утицајност студије, односно цитираност, за наше Министарство за науку и технолошки развој један од важнијих показатеља вредности научног дела.

– Највише радова објављује се из природних наука и медицине, студије из ових области су највише изложене свету, док је то нешто мање код техничких наука, које се ипак у последње време поправљају. Друштвено-хуманистичке науке још дискутују о критеријумима за вредновање – рекао је проф. др Милош Недељковић, државни секретар у Министарству за науку и технолошки развој.

Професори и истраживачки који се баве друштвено-хуманистичким наукама упозорили су да су и сами оснивачи међународне Томпсон-ИСИ базе упозорили да она није подесна за друштвено-хуманистичке науке и да цитираност не треба да буде критеријум за вредновање научноистраживачких радова из ове области.

– Највећи део науке се не ствара у институтима, него на факултетима, за студенте и јавност, и то треба да се мери – колики је утицај научника у јавности, на који начин он утиче на покретање развоја у друштву, какав је његов однос према студентима. Познато је да је више од 50 одсто научних часописа у рукама свега четири власника, да око 25 одсто аутора рецензија лично познаје уредника, да студије из медицине или фармације у 96 одсто случајева финансира фармацеутска индустрија која на тај начин пропагира своје интересе. Томпсон-ИСИ је приватно, комерцијално предузеће које се понаша тржишно и не видим зашто би они требало да буду узор у вредновању научноистраживачког рада – рекао је проф. др Љубиша Рајић са Филолошког факултета.

Док професор Рајић сматра да повезаност науке и привреде није толико значајна, јер „ми привреду немамо”, проф. др Ђуро Кутлача, из Центра за истраживање развоја науке и технологије Института „Михајло Пупин”, истиче да управо ове везе треба јачати.

– Систем науке сам за себе је бескористан и требало би да нас забрине што су код нас наука и економија готово без икаквог утицаја једна на другу. Научна истраживања требало би да учествују у пословном сектору са више од 60 одсто, а код нас је то свега шест одсто. Све више научних радника одлази са института на факултете, где је сигурнија плата и не треба се борити за пројекте, само 40 одсто средстава факултети и научне институције сакупљају захваљујући истраживањима и научном развоју, а остало надокнађују изнајмљујући просторије или на друге начине – каже Кутлача.

Осим што кубуре са новим, применљивим идејама, патентима, новцем, простором, немогућношћу да прате развој науке у свету, домаћи истраживачи и представници научних институција указали су и на проблем фалсификовања научних радова, због чега, по Закону о научноистраживачкој делатности, научнику може бити одузето звање. Тако је проф. др Перо Шипка, из Центра за евалуацију у образовању и науци, истакао да је његова организација неколико пута утврдила да одлуке матичних научних одбора, стручних тела задужених за одређене научне области које образује министар, нису утемељене.

– Утврдили смо да су у области друштвених наука неке одлуке апсурдне јер се иста ствар оцењивала на два различита начина, награђивани су истраживачи за које смо поуздано утврдили да су њихови радови плагијат, а међу друштвеним наукама најнаграђиванија је била група професора са Правног факултета у Крагујевцу која је сада на оптуженичкој клупи – казао је Шипка.

Коментари7
79abc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Verica Dimitrijevic
Autor teksta ili ne zna gotovo nista o temi o kojoj pise, ili je zlonameran kao neki od njegovih sagovornika. Naucna zajednica zna kakve interese ti sagovornici zastupaju i zasto su maliciozni, ali mi nije jasno u cemu je to ovaj list, objavljujuci ovakav tekst, prepoznao svoj, ili siri drustveni interes. Sto je pomalo cudno, jer je "Politika" vec pisala i prenela niz komentara o ovim problemima. Hajde, sad, probajte ponovo.
natalija
Da bi Milošević bio doveden na vlast i da bi se na njoj uspešno održavao trebalo je, između ostalog, DEVALVIRATI intelektualni rad, da bi se onda lakše relativizovalo STRUČNO mišljenje, koje bi bilo protiv politike Slobe i Voje. Ratovi i socijalna beda su samo još više ubrzali urušavanje naših univerziteta. Naravno da je „urušavanje“ naizraženije na pravnom fakultetu (i ostalim društvenim naukama) i vuče korene iz ere „komunističkog prava“ koje su stundenti učili iz na brzinu „sklepanih“ skripti od 1946 godine. Nažalost kad se devalvira moral i etika, i na fakultetima, kao što se to nama desilo, Srbija se nalazi pred svojevrsnom „nemogućom misijom“...
Петар Миловановић
Е вала, свашта нам испричаше поједини учесници у овој дискусији о стању науке у Србији. Како је могуће преписати и фаслификовати научни рад, када научни рад подлеже рецензији до петоро анонимних рецензената, плус едиториал борд плус одлучујућа реч главног уредника? Како могу да се налазим на последњем месту у региону по цитираности научних радова, када су моји радови и мојих колега цитрани више од 50 пута у еминентним страним часописима? И како је могуће да се највећи део науке не ствара у институтима, него на факултетима, када до јуче на факултетима нису имали обавезу да пишу научне радове, већ су живели од докторске и професорске славе (свака част изузецима)? Када професори и асистенти на факултету стижу да се баве науком поред предавања, вежби, колоквијума, испита, па они чак и не поседују потребну опрему и апарате (свака част изузецима)?! Бољи чланак од овога за срозавање угледа науке нам не треба и поред нашег великог труда да подигнемо углед наше науке штампајући научне радове у најелитнијим светским часописима, а за мизерну плату и највећу контролу која уопште постоји према неком занимању!
Jovan
Srpsko "naukovanje" je najcesce puko sarlatanstvo. A ovaj tekst to poprilicno potvrdjuje. Ovo nije nista novo. Vic na tu temu star je nekoliko decenija. Pitali malog Pericu sta ce biti kad poraste, a ovaj k'o iz topa: naucnik u institutu. Na pitanje zasto on jednako spremno odgovara: zato sto niko nece razumeti sta on to radi dok ustvari on nece raditi nista...
Ненад
У Србији се играмо науке, а не бавимо се науком нити применом њених резултата у привреди и друштву. Да би се то постигло потребно је много више рада, а новац је најмањи проблем. Једноставно, у науци влада нерад и криминал можда већи него у неким другим областима друштва. Купују се дипломе, нема редовне провере знања и способности, конкуренције,вредновања резултата рада, пркатичне имплементације научних резултата, као и кривиног закона за ту област друштвеног живота.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља