уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Партитура исписана генима

Аутор: М. Сретеновићсреда, 10.12.2008. у 22:00
Јасна Величковић (Фото Л. Вулетић)

На недавно одржаној Трибини композитора у Београду изведене су премијерно композиције „DNA.AND” и „Спутник” ауторке Јасне Величковић, а њен долазак из Амстердама, где сада живи, искористили смо и за разговор за наш лист.

Јасна Величковић је завршила магистарске студије на Краљевском конзерваторијуму у Хагу, а прошле године је добила награду „IRINO” за камерну музику у Токију. Иако тек у раним тридесетим, већ може да се похвали да је њена музика извођена у Француској, Немачкој, Аустрији, Белгији, Швајцарској, Финској, Холандији, Чешкој, Пољској, Мађарској, Румунији, Словенији, Хрватској, Украјини, и САД, као и на многобројним фестивалима савремене музике, међу којима су Gaudeamus Music Week у Амстердаму, Archipel Festival у Женеви, Festival Aspekte у Салцбургу, Музичком бијеналу у Загребу, Холандским данима музике у Утрехту… О делу „DNA.AND” композиторка за „Политику” прича:

– Желела сам да видим како изгледа узети постојеће познате материјале и са њима урадити нешто потпуно другачије, што ће допринети новој оркестарској идеји. У овом делу ме је занимала структура композиције и шта може да утиче на њу. Узела сам „ћелију” из партитуре Стравинског и направила нову композицију где сваки део ћелије има своју копију из партитуре. Стравински је довољно важан за историју музике. Стално је покушавао да уради нешто ново, има метаморфозу у свом раду, а то ми се чини важним за композитора. Када дођу до одређеног резултата, аутори често остану на тој препознатљивој црти, а код Стравинског постоји потреба да се стално иде даље.

На питање колико коришћење „генетског материјала” Стравинског указује на њен однос према традицији, Јасна Величковић је одговорила:

– Живимо у времену у којем има пуно материјала и зашто нон-стоп правити нови. Зашто не узети онај постојећи и пронаћи начин да му се промени граматика. Ноте које произлазе из постојеће музике, показују однос према прошлости, али и сам процес стварања. У делу „Dream opera” комбиновала сам материјале постојећих опера од Монтевердија до Џона Кејџа, не ослањајући се на цитатност већ јасну концепцију мењања њиховог контекста и музичког језика.

Од периода студирања код професора Срђана Хофмана на ФМУ до данас, ова млада ауторка је прошла разне уметничке фазе. Од фасцинације Бартоком и Булезом, до садашње опчињености електроником. Завршивши магистарске студије у Хагу међу студентима из целог света, од Новог Зеланда преко Енглеске до Костарике, добила је један јаснији и свеобухватнији музички пресек.

– Веома је лепо бити на месту кроз које сви пролазе. Значи, не мораш много да се помераш, ствари ће доћи ту где јеси. Упознала сам композиторе Стива Рајха, Тома Џонсона и многе друге, а гостовања бројних професора „штите” студенте од утицаја једне музичке школе. Била сам у класама код тројице композитора: један је окренут концептуализму, други је минималиста, трећи стреми структуралној струји, да би са истом својом композицијом дошла пред ову тројку и дискутовала о њој. Неки студенти изаберу да студирају код једног композитора чији им се стил допада, али на крају постану ништа друго до његова сенка, објашњава Јасна Величковић.

Амстердам је, како наводи, веома подстицајна средина у којој има мноштво ансамбала за модерну музику, а сваке недеље бар један или два, а некад и пет, концерата које вреди испратити. Боравак у активној културној средини омогућава јој да од различитих институција прима поруџбине и зарађује од компоновања.

– Они композитори који су већ „институција” могу да живе и на Аљасци и да све функционише како треба. За нас је и даље потребно да се крећемо и будемо у току, да учествујемо на фестивалима и да људи виде да смо ангажовани, тврди наша саговорница.

Према њеној процени, у музичком свету тренутно не постоје владајући стилови. Сваки уметнички директор фестивала води своју политику, и све је модерно. Нема праваца, битан је стил сваког понаособ. Издваја фантастичне композиторе Хуга Моралеса и нашег Марка Никодијевића. На крају додаје: И нема везе где си, ни ко си, и одакле си, јер постоји нешто што је свуда, а то је савремена музика.


Коментари0
2a17b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља