недеља, 09.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Хероина устаничке Топлице и непокорног Дурмитора

Аутор: Петко Копривицанедеља, 14.12.2008. у 22:00
Јелена Шаулић Бојовић Фото П. Копривица

Пљевља – У плејади српских хероина које су учествовале у ослободилачким ратовима у првој половини прошлог века једно од најсветлијих места припада, свакако, Јелени Шаулић Бојовић – учитељици, неустрашивој комиткињи и војвоткињи, учесници Топличког устанка 1917. године, која се потом истакла у пружању отпора аустроугарском окупатору у дурмиторском крају. Успомена на храброст ове жене у њеном завичају живи до данашњих дана.

Рођена је 1896. године, у селу Јунча До, подно Дурмитора, као најмлађа од петоро деце свештеника Перка Шаулића, а одрасла у Медвеђи, где се њен отац преселио с породицом, због – како је остало забележено – несугласица са црногорским књажевским двором.

Према казивању публицисте Ђорђија Остојића из Пљеваља, који се годинама посебно бави истраживањем добровољачког покрета, Јелена се одликовала необичном бистрином ума и најлепшим врлинама, па је у рекордно кратком року завршила учитељску школу. Међутим, уместо подучавања ђака, прихватила се пушке и са оцем Перком придружила устаничким четама Косте Војиновића на Радан планини, дабрани српску нејач Топлице и Јабланице од терора бугарског окупатора.

– Као борац Гајтанског одреда била је неустрашива и надасве вешта у руковању оружјем, а посебно је као бомбаш била страх и трепет за непријатеље. Њено јунаштво и подвизи соколили су добровољце да издрже, а народу тог дела Србије уливали су веру да је могућ отпор бугарском окупатору – каже за „Политику” Ђорђије Остојић.

Када је крајем марта 1917. године, ипак, угушен Топлички устанак, Јелена је са оцем Перком и групом четника отишла у Црну Гору, да би се у дурмиторским врлетима придружила комитској чети војводе Бошка Бојовића, која је војевала против аустроугарске солдатеске.

– Бројни примери њених подвига остали су у сећању народа тог дела Црне Горе, а забележени су и у историјским списима. Ова одважна Дурмиторка посебно се истакла у сукобу комита и жандарма на Врелима, у јануару 1918. године. У том обрачуну погинуло је и рањено 97 непријатељских војника, 23 су заробљена, а међу њима и злогласни Осман Јогуница, аустроугарски вакмајстор из Босне, који је осуђен на смрт, а стрељала га је лично Јелена Шаулић – истиче Ђорђије Остојић, наводећи да је, према описима њених савременика, Јелена била крупна црнокоса девојка продорног погледа, оштрог и бритког језика. У Топлици се и данас прича о лепоти ове Дурмиторке, па је остала и узречица – лепа као Јелена Шаулић.

По завршетку Првог светског рата, удала се за војводу Бошка Бојовића, засновала с њим породицу у Пљевљима и као учитељица радила у оближњем селу Отиловићи. Међутим, убрзо се, услед последица војевања и исцрпљујућег комитског живота тешко разболела, и преминула је 21. марта 1921. године. Тек је била закорачила у 26. годину живота. Остала је прича да више од годину дана после њене смрти, у знак жалости, у племену Дробњака, из којег потиче, није било весеља нити су се чуле гусле и песма. Посмртно је одликована Карађорђевом звездом са мачевима.

– Сматрам да је завичај могао да успомену на њу сачува и на примеренији начин него што су то народна предања. Нема данас ниједне јавне установе која носи име ове „српске Јованке Орлеанке”. Тек 2005. Удружење ратника и поштовалаца ратова 1912–1918. године из Пљеваља подигло је достојно спомен-обележје Јелени Шаулић Бојовић, на старом градском гробљу, где је и сахрањена – каже Ђорђије Остојић.


Коментари3
65500
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Smilja n.s.
davno proslo..jadna srbijo sta danas od tebe ostade!
Pozdrav Ažurnoj redakciji
Da li u Srbiji ijedna ulica nosi ime Jelene Šaulić Bojović. Ako ima mesta za Dzona Lenona, valjalo bi ga naći i za Jelenu.
u prolazu
Tuzno je i sramno kako se odnosimo prema svojoj proslosti i precima kako god covek da pogleda i u koji god period da ode.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља