недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.12.2008. у 22:00 Д. И.

„Сувишaн” изум

Тешко да би могао да прође дан а да бар једном не употребите виљушку. Има их у свим домаћинствима, праве се од разних материјала – метала, пластике, па и дрвета, различитих величина, а облик им је углавном исти.

Предмет на који и не обраћамо пажњу док њиме једемо настао је пре више хиљада година у древној Грчкој. Претеча модерне виљушке била је нешто већа од данашње и имала је два дугачка зупца. Оне су се углавном користиле приликом печења меса, које се помоћу виљушака лакше окретало.

У седмом столећу наше ере на дворовима широм планете почеле су да се користе лепо украшене виљушке. У почетку оне су више биле украс него што се њима јело, јер су биле огромне и богато дотеране. У вековима који су уследили овај изум све више се користио при сервирању јела. Ипак, требало је да прође много времена да виљушка буде прихваћена као неопходан реквизит током оброка.

Између 10. и 13. века она се могла често видети приликом гозби богаташа у Византији, одакле је у 11. веку стигла у Италију. Много је времена, међутим, требало да прође док су Италијани прихватили овај проналазак и почели масовно да га користе приликом оброка. Из ове земље виљушка је пренета у остале делове Старог континента. Тако је 1533. године ова иновација стигла у Француску заједно са Катарином Медичи која се те године удала за будућег француског краља Анрија Другог. Ни Французи нису радо прихватили овај изум, сматрајући да људи који користе виљушку само скрећу пажњу на себе.

Томас Коријет донео је прве виљушке у Енглеску 1608. године, после путовања кроз Италију. Енглези су такође били скептични према овом проналаску – сматрали су да је потпуно непотребан, јер је Бог већ обдарио људе рукама. Ипак, они из богатијих породица почели су да користе виљушке приликом јела. Оне су прављене од скупих материјала и биле су различитих величина – за главни део оброка и за десерт. У почетку имале су два зупца, али касније број зубаца на виљушци је порастао на три, па на четири. Током 17. столећа полако али сигурно виљушка је нашла своје место међу предметима намењеним за сервирање хране и временом је њено коришћење ушло у моду. У деценијама које су уследиле овај проналазак постао је веома популаран и почео је масовно да се користи у свим деловима света.

Коментари0
4c86e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља