четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.12.2008. у 22:00

Турски интелектуалци извињавају се Јерменима

Сведочанство о турском геноциду над Јерменима; Коначно помирење: пред почетак фудбалске утакмице између Турске и Јерменије

Специјално за „Политику”
Истанбул,15. децембра – Турски интелектуалци су повукли несвакидашњи потез: покренули су акцију за потписивање петиције у којој се извињавају Јерменима због страдања и патњи у време распада Отоманске империје у другој деценији прошлог века.Тако нешто до јуче је било незамисливо.

„Ми хоћемо да се извинимо јерменској браћи и сестрама што смо морали да ћутимо о овом питању готово сто година”, кажу иницијатори ове петиције и истичу да не прозивају никога, да је ово само лични став сваког појединца који стави потпис испод ње.

Страдање Јермена је, већ девет деценија, у Турској била табу-тема. Најновији потез 200 интелектуалаца одмах је изазвао оштра реаговања међу домаћим националистима. Они су их, чим се за то чуло, оптужили за националну издају. Тако нешто се могло и очекивати, пошто је то досад била табу-тема која је деценијама гурана под тепих. Пре две године на удару параграфа се чак нашао и једини турски нобеловац Орхан Памук само зато што је једном листу изјавио да је у Турској „побијено милион Јермена и 30.000 Курда”. Под притиском светске јавности, процес је прекинут из „техничких разлога” како би се сачувао образ. Многи новинари и публицисти, међутим, не презивају се Памук па нису били његове среће: завршили су иза решетака.

Петиција ће се у току дана појавити на Интернету, како би могли да је потпишу сви они који се слажу са овом иницијативом. Иза ње стоје у Турској познати писци, новинари, академици, глумци, историчари, интелектуалци.

„Моја савест не прихвата безосећајност и оповргавање велике катастрофе којој су били изложени отомански Јермени 1915. године. Одбацујем ту неправду и у моје име саучествујем у болу јерменске браће. Ја се њима извињавам”, представио је део петиције један од њених иницијатора професор на истанбулском универзитету Бахчешехир др Џенгиз Актар.

Ово извињење је пало у тренутку када су на Арарату почели да дувају неки мирнији ветрови, када су званичници коначно отворили процес за нормализацију односа. У септембру је председник Абдулах Гул посетио Јереван где је са домаћином Сержом Саргасјаном гледао утакмицу две репрезентације у квалификацијама са светско првенство.Сада се најављује друго полувреме те „фудбалске дипломатије“: јерменски председник ће у Анкари посматрати реванш меч. У Истанбулу су прошлог месеца шефови дипломатија две земље изразили спремност да коначно успоставе односе. Али, то неће ићи ни брзо нити глатко.

Главни камен спотицања ће бити дешифровање тестамента који им је у наслеђе оставио распад Отоманске империје и стварање турске републике. Јермени кажу да је над њиховим народом у Малој Азији извршен геноцид: 1915. и касније смишљено је ликвидирано милион и по душа. Турци о томе деценијама нису желели да разговарају, само су великосилски одмахивали руком. То питање унутар земље нико није смео да помене. Јермени су успели да тај проблем истуре на међународну арену, и досад су парламенти петнаест земља, међу којима Русије, Канаде и Француске,потврдили да је то био геноцид. У Анкари су тек тада схватили да више не могу да затварају очи, да то питање коначно мора да се рашчисти.

У Турској упорно тврде да то није био геноцид. У последње време, додуше, признају да је можда страдало„неколико стотина хиљада Јермена”.Тада су, у друштвеном кошмару,објашњавају, гинули сви: и Турци, и Грци и Јевреји.Премијер Тајип Ердоган је недавно понудио компромис: „То питање треба препустити историчарима”.Он је предложио да се формира заједничка комисија како би историчари две земље, на основу докумената, донели веродостојан суд. За Турке ово је корак напред, као и покретање данашње петиције. Али, у Јеревану ћуте: не кажу да, али не кажу ни –не.Они су досад сматрали да ту нема шта да се доказује: то је био – геноцид.

Војислав Лалић

---------------------------------------------------

Признање и одмазда

Турска је била међу првим земљама које су, после распада совјетске империје, признале Јерменију. Али, стицајем околности, Анкара и Јереван никад нису успоставили дипломатске односе. У знак подршке „браћи” у Азербејџану, у спору око НагорноКарабаха, Анкара, не само да није упутила свог амбасадора у суседну земљу, него јој је, у знак одмазде, херметички затворила западну границу. Уклештена између Азербејџана и Турске, Јерменија се нашла као у кавезу, због чега економски једва преживљава.

Коментари14
71798
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља