недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

А СУТРА ЋЕ СЕ БРИНУТИ ЗА СЕ

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 15.12.2008. у 22:00

И поред агресивног буџетског стимулисања привреде и галантног штампања новца, поготово у англосаксонским земљама, будућност светске економије изгледа све суморније. До јуче је постојала нада да би опоравак светске привреде могао почети већ у другој половини 2009. године. Данас је све више оних који стрепе да би се почетак опоравка могао померити тек на 2011.

Интервенцијама без преседана и ефективном национализацијом приватних финансијских институција, овај сектор се постепено санира. Мере економске политике сада се усмеравају према реалној привреди: производњи и услужном сектору. На површини, криза реалног сектора се данас манифестује кроз смањење тражње за робом и услугама − грађани све мање троше и купују.

Када грађани мање купују, производња опада, производни капацитети остају неупослени, трошкови по јединици производа расту, а профити се топе. Сировине и енергија се троше све мање, па на том сегменту цене падају најбрже. Пад приватне потрошње доводи до драстичног пада инвестирања – у нове погоне је бесмислено улагати када се ни постојећи не користе. Упоредо са производним сектором, погођен је и сектор услуга.

Радници губе посао и армија незапослених расте. Незапослени троше још мање, и тражња се спирално спушта све ниже. Падом плата, падом броја запослених и падом профита, опадају и директни порески приходи држава. Због смањене потрошње смањују се и индиректни порези: порез на додату вредност, акцизе, и сл., а они су највеће компоненте буџетских прихода.

Рецесија је суров амбијент у коме се привреда чисти и ослобађа мање продуктивних. Она се не може избећи, али држава може утицати на дубину и трајање кризе. Задатак економске политике у таквим условима јесте да стимулише потрошњу грађана, привреде и државе, како би се повећала тражња и покренуо нови производни циклус.

Државе зато смањују порезе на плате и профите, па више новца оставља запосленима и компанијама. Снижавају се и порези на додату вредност како би роба у радњама постала јефтинија, и тиме се подстакла потрошња. Повећавају се државне инвестиције (најчешће у инфраструктуру), отварају нови послови и тако повећава запосленост. Мерама монетарне политике свеж новац се упумпава у систем, снижавају се камате и стимулише задуживање и трошење.

Све ово је уобичајени инвентар мера за излазак из рецесије − неуобичајени су обим и силина којом се те мере данас спроводе, а нове најављују. И поред тога, утисак је да стварност не следи задати скрипт, поготово не у САД, епицентру светске кризе.

Банке су данас много опрезније, па огроман новац који је дат банкарском сектору још увек не стиже до грађана и привреде. Ни грађани не узимају кредите у ситуацији када не знају да ли ће сутра имати запослење. Становници финансијски најугроженијих земаља (САД, Британије нпр.) задужени су до те мере, да не могу узимати нове кредите, ма како они били повољни. Ово је један од кључних разлога тренутне неефикасности монетарне политике и специфичност актуелне кризе.

Иако се камате централних банака полако приближавају нули, позитивних ефеката још увек нема. У тренутку када каматна стопа дође до нуле, монетарна политика више нема ефикасне инструменте којима би могла подстицати привреду. Сав терет изласка из кризе се тада преваљује на већ преоптерећени буџет. А пред вратима државе, „пацијенти” се смењују, и ред постаје све већи. После финансијског сектора, помоћ је затражила аутомобилска индустрија. Ко је следећи?

У оваквој ситуацији, снажан притисак се врши на Немачку, Јапан и Кину. Ове земље имају огромне суфиците платног биланса, троше знатно мање него што зарађују, имају високу стопу штедње и довољно новца који могу трошити. Проблем је што се потрошачке навике, менталитет људи и филозофија друштва не могу мењати преко ноћи и по наруџбини. Све и када би то било могуће, раст потрошње у ове три земље не би био довољан да надомести мањак трошења у САД.

Америчког потрошача данас нема ко да замени, а без њега глобални производни капацитети постају предимензионирани. Једна од конструкционих грешака глобализованог света је што превише зависи од америчког купца.

Криза настала у финансијском сектору, стимулисана је неодговорном монетарном политиком и огромним трошењем америчких грађана и државе. Парадоксално, мере које се данас предузимају управо су оне које су кризу и изазвале. Поново се води лудо експанзивна монетарна и буџетска политика, а грађани се стимулишу да што више троше.

Није могуће предвидети колико ће буџетског новца тек бити потрошено у наредној години или две, колики ће буџетски дефицити бити сутра, или како ће се они покривати. Ова политика је све даља од познатих економских доктрина и све више подсећа на јеванђељску поруку: „Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се” (Мт 6:34). Ово су величанствене речи утехе и охрабрења, али нису добар мото за економску политику.

Криза са којом је свет суочен није само циклична. Реч је о дубокој кризи англосаксонског неолибералног модела који је до јуче фетишизирао улогу тржишта и потцењивао улогу државе. Пропаст модела се не може сакрити, нити се од последица може утећи бесомучним трошењем и новим задуживањем. На сцени је не само економска криза, већ и криза идеја и криза етике. www.nkatic.wordpress.com

Финансијски консултант


Коментари38
96d9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlada
To je Dzon Majnard Kejnz i drzavni intervencionizam. Pesimizam i neizvenost potrosaca i narocito biznisa uzrokuje pad agregatne traznje i deflaciju i na finansijskom trzistu likvidnosnu zamku, ekspanzivna monetarna politika je neefikasna, ako potrosaci i biznis ne trose onda drzava treba da trosi, u uslovima ostre krize efikasna je samo ekspanzivna fiskalna politika i deficitarno finansiranje drzavnih izdataka. Isto kao 1929-1933. Opsta teorija zaposlenosti, kamate i novca. Ruzvelt i Nju Dil.
Vladimir Dz
Gospodjo Mico – Tačno je to da su plate zamrznute već 15 godina. Zapravo preciznije je reći da su plate u poslednjih 30 godina imale vrlo mali rast, neosetni. Dok je inflacija polako grabila i oduzela sjaj života “American way of life”. Medjutim globalisti ne gledaju tako, oni gledaju globalno. I dalje si plate od >30$ po satu prevelike u odnosu na milijarde njih širom azije koji jedva čekaju da budu plaćeni barem 3 centa po satu. Ove plate imaju radnici u automobilskoj indistriji jer su im još prisutni sindikalci tipa ‘Teamsters” kao kod mog brata u Unilever fabrici. Problem je u debalansu robe koji zapad proizvodi i iskazane vrednosti njihove valute. Američku privredu čini >70% usluge, dok ono malo industrije što je ostalo 83% od njene ukupne vrednosti pripada vojnoj. Iz ovog se vidi da zapad (sem još malo Nemačka) nema šta da ponudi više Istoku. U toj robnoj razmeni došlo se do ogromnog debalansa, jer su fabrike namerno premeštene, i do velikog zaduživanja zapada prema istoku. Tako Amerika duguje $3.5 bilijardi Kini. Ovo se namerno učinilo, dok je Amerika namerno zaduživana i naoružavana. I kad je sve bilo spremno, globalisti su pukli hipotekarni balon. Kako će sad neko moći da traži povrat novca od bankrotirane vojne super-sile koja može ceo svet da razori? Recimo Južna Koreja nesme da pisne jer su Američke trupe tamo, dok im Ameri duguju stotine milijardi. Pa globalisti će ponuditi rešenje iz ove pat pozicije. Pošto Amerika ne može da vrati novac, nema osnovu za proizvodnju a koja čini osnovu vrednosti novca, globalisti će ponuditi da se sve ekonomije udruže i svi dugovi izbrišu. Vi ste živeli u balonu koji je branjen medijskom blokadom i jakom vojnom potporom. Svi ekonomski pokazatelji su netačni. Recimo sadašnja administracija pokazuje da je stopa nezaposlenosti blizu 7%, dok da su zadržali sistem merenje iz ere Regana ona bi bila tačnijih 13%. Na isti način su netačni stepen inflacije, stopa rasta, dugovi. Stvarni Američki dug je preko 65 bilijardi $
Svetislav Kostić
Jedno interesantno obavjestenje za naseg cijenjenog ekonomsko politickog strucnjaka, gospodina Nebojsu Katica! Ali i za njegove mnogobrojne citaoce i "navijace". Naime, da je americka emisiona banka uistinu kratko nakon sto gospodin Katic o tome u svom prilogu od utorka 16. decembra pisao - snizila kamate na "0", slovima, na nulu postotaka. Ili precizno receno, izmedju 0 i 0,25%. Ponosim se gospodinom Katicem!
Svetislav Kostić
Parola neolibelarne metafizike glasi i nadalje, „sloboda za kapital“. Jer Svjetska trgovinska organizacija (WTO), Medjunarodni monetarni fond (IWF) i Svjetska banka, nastoje svim silama da nametnu diktat trzista. U njihovim namjerama nije se nista izmenilo. Sve te, posebno od anglosaksonskih fakora favorizovane institucije, sluzice se svim onim instrumentima koji omogucavaju pljackanje siromasnih zemalja. Nisam ni malo siguran da i u aktuelnoj finansijskoj krizi ne leze vec osnove daljeg bogacenja najbogatijih bogatasa. Mozda tek za jednu deceniju. Ali oni imaju dovoljno sredstava da sada u ovoj kriznoj fazi pokupuju za bagatelu obezvredjene papire i u miru i na sirokoj nozi sacekaju koju godinu da donesu desetostruke dobitke kada se emisionari tih papira u medjuvremenu dotacijama drzave odnosno prakticno malih poreskih obveznika i stedisa, ponovo oporavili i nekada bezvredni papiri povratili svoje nominalne vrednosti.
Bianca
Hvala na odgovoru, G. Katic. U stvari, kada sam promislila, naslov ovog clanka je u stvari odgovor na moje i mnoga druga pitanja! Dolar kao svjetska valuta dozvoljava stampanje --- a sutra ce se brinuti za sebe. Vidim jasno da ste u pravu sto se tice niskih prihoda (koji u US vec ne rastu godinama) stanovnistva, i gubitak kupovne moci. Krediti su zamjenili prihod. Medjutim, ako se dolar moze stampati da se rijese problemi drugih drzava, to znaci i da se moze jednostavno "izbrisati" dug stanovnistva, i poceti iz pocetka! Zasto ne? To bi prisililo Kinu i druge da nastave sa proizvodnjom, da zaradjuju dolare, i da s tim dolarima ne mogu nista drugo nego investirati u US papire! Nekako ne vjerujem u taj scenario. Bankarski sistem u US bi izgubio jedinu magiju kojom danas jos obmanjuju javnost, a to je da je stednja dobra! Ne, dug je dobar! Kao sto vidimo, sve investicione firme su bile zaduzene oko 30-50 puta vise od svoje stvarne vrijednosti, pa su se izvukle kroz "bailout", "pomoc" u prodaji drugim financijskim institucijama, a cim te financijske institucije "kupe" takve firme, odmah stanu u red za "bailout". Cini mi se da Kina polako, kao sto je tipicno od Kine, mijenja svoju ekonomsku orijentaciju. Istina je da je unutrasnja potraznja niska zbog niskih prihoda, ali se povecavaju mjere stimuliranja potrosnje, kao i stambena izgradnja, socijala, obrazovanje, itd. Istovremeno, izvoz u Afriku, Latinsku Ameriku i Aziju se povecava. Iako su prihodi tu nizi, prijednost za Kinu je odrzavanje otvorenih tvornica i zaposljenje. Istovremeno, Kina dobiva sirovine iz tih zemalja kao razmjenu za proizvode bez dolara. Neoliberalni sistem se mora reformirati, ali izgleda da se tvrdoglavo takve sugestije odbijaju. Samo je pitanje kada ce to "sutra" doci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља