недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Биће још лицитација

петак, 19.12.2008. у 22:00
Стеван Чукић: „Свечана композиција”, таписерија, 1973 (снимљено на изложби у Петроварадинској тврђави, 2006)

После продаје 157 уметничких дела у власништву Беобанке и ЈИК банке у стечају, која је заказана за 24. децембар у просторијама Беобанке, Агенција за депозит најављује у наредном периоду још неколико нових лицитација. Између осталих и ону на којој ће бити слике које су културно добро, попут дела Миће Поповића „Гвозден чита ’Политику’”.

Агенција за депозит озбиљно разматра и сарадњу са неком великом галеријом која би преузела неке од ових слика на комисиону продају, а преговори су у току са Галеријом „Арте”. Иначе, како „Политика” сазнаје, на лицитацијама које ће бити организоване наредне године заинтересовани ће моћи да купе уметничка дела још четири банке: Инвест банке, Југобанке, Београдске и Славија банке.

Радован Мрвошевић, шеф Одељења за уновчавање имовине у Агенцији за депозит, још није прецизно изнео податке о броју слика које ће бити понуђене наредне године али би, по слободној процени, свака од ових банака могла да понуди за лицитацију оквирно око стотинак слика. Слике Беобанке процењивали су и одређивали почетну цену Никола Кусовац и Петар Петровић, а уметничка дела ЈИК банке је вештачио Градски завод за вештачење 2002. године.

О слици Петра Лубарде „Портрет старца”, за коју је својевремено писано да је нестала из Беобанке и да је МУП наставио да трага за њом, Мрвошевић каже да у папирима ове банке та слика није заведена и да чак и људи из обезбеђења не знају да је она била у просторијама Беобанке. Никакав писани траг о њој једноставно не постоји. Након стечаја, сва су уметничка дела заведена и чувана брижљиво али се та слика није нашла на списку. Једноставно, те слике није било ни на стању ни по папирима.

Радован Мрвошевић је за наш лист нагласио да ће списак са свим уметничким делима која ће бити на овој али и на будућим аукцијама достављати редовно Народном музеју, Музеју савремене уметности и Заводу за заштиту споменика културе како би координација била боља, али такође сматра да свако треба да ради свој посао.

Агенција за депозит је, као правно лице, стечајни управник наведених банака и мора да ради свој посао; уметничка дела се поред других материјалних добара банака морају продати а музеји су, кад је реч о уметничким делима, ту да брину о томе шта свакако треба сачувати и на који начин.

Татјана Цвјетићанин, управница Народног музеја, поводом предстојеће лицитације навела је за „Политику”, да „за слике из Беобанке нисмо били заинтересовани, предмет нашег интересовања су дела до педесетих година прошлог века. Имамо стриктну политику откупа, занимају нас најрепрезентативнија дела одређених фаза и уметника. Ми јесмо раније били заинтересовани за неке ствари из тог целокупног опуса банака у стечају. Са нашом строгом политком откупа чак долазимо у ситуацију да неке поклоне одбијамо.”

Никола Кусовац, наш познати кустос без премца у процени вредности уметничких дела који је и вештачио већину радова коју ћемо видети на овој, али и на лицитацијама наредне године имао је и неке примедбе.

– Већ сам скренуо пажњу да би неке од ових садашњих почетних цена требало поново мењати иако су, када су вештачене, обрачунате у еврима. Јер, постоје закони тржишта, неке цене би требало умањити а неке увећати. С друге стране, оно што се сада продаје су само остаци, највреднија дела су већ продата. Агенција за депозит може да ангажује за поновну процену кога она жели. Мислим да од мене нико боље не прати тржиште али ту је, рецимо, и Мадларт који има своје људе. То што смо ми тада проценили дела у еврима не мора ништа да значи. Велики дилери су пре неколико година надували цену делима Саве Шумановића на 500.000 евра, а данас се она могу набавити за неколико хиљада. Сматрам да би Агенција морала да покрене поновну процену, иако су највреднија дела већ продата. Наши музеју су увек заинтересовани за куповину дела, само министарства не дају новац.

О делу Миће Поповића „Гвозден чита ’Политику’”, које је пре неколико година он проценио на 7.500 евра, Кусовац наглашава да је то солидна цена и данас и да одговара тржишту. За зидну таписерију „Свечана композиција” Стевана Чукића, која је процењена на 6.000 евра, истиче да би цена могла бити мања јер се таписерије данас тешко продају.

Биљана Лијескић

-----------------------------------------------

Културно добро

Вредна дела се проглашавају културним добром на предлог матичних музеја: Народног, Историјског, Музеја савремене уметности, Примењене уметности, Етнографског музеја и Музеја технике. Предлози се достављају Скупштини а она то опет верификује на државном нивоу.

„Али, не мора свако дело бити проглашено културним добром, иако то јесте. Када вештачимо, увек нагласимо која би дела могла бити проглашена. Углавном, све што музеји имају може бити проглашено културним добром. Једно од таквих које је, на нивоу државе, проглашено културним добром од изузетног значаја је Мирослављево јеванђеље”, појаснио је Никола Кусовац. 

-----------------------------------------------

„Гвозден чита ’Политику’” 7.500 евра, за почетак

На питање „Политике” шта ће се догодити са две слике Беобанке које су као културно добро овог пута изузете од лицитације и за које право прече куповине имају наши музеји, Мрвошевић је рекао:

– Никола Кусовац је процењивао почетне цене ова два рада. Тако слика Миће Поповића „Гвозден чита ’Политику’” има почетну цену од 7.500 евра, а зидна таписерија „Свечана композиција” Стевана Чукића 6.000 евра. Ова два рада смо издвојили и направићемо убудуће посебну аукцију за њих и евентуално за још нека вредна дела, ако се утврди да има таквих међу сликама које тек треба да буду лицитиране а припадају Инвест банци, Југобанци, Београдској и Славија банци. Тада ће, по праву прече куповине, музеји моћи да купе ту слику али ће претходно и они морати да учествују на лицитацији. Музеји ће имати право да, пре свих, купују по највећој лицитираној цени а не по почетној како се о томе раније спекулисало. Уколико музеји одустану од куповине онда слика може бити продата и физичким лицима, али се не сме изнети из земље. У сваком случају, продају слика нико не може да спречи.

----------------------------------------------------------

Таписерију ткало осам жена, три месеца!

Таписерија „Свечана композиција” Стевана Чукића рађена је, рекао је јуче за наш лист уметник, за свечану салу Беобанке, Зелени венац, Београд.

– Тема је ковани новац: лева страна композиције је римски новац а десна страна, полеђина старог српског немањићког новца. У целини тема је свечаност, а таписерија је наменски рађена за Беобанку у чијим се просторима налази, каже Чукић, откривајући нам занимљиве детаље настанка овог дела:

– Таписерију у Југославији нико није могао да изатка. Покушао сам са Бугарском и Румунијом, они су имали те могућности али се испоставио проблем царине. Зато сам ову таписерију реализовао у свом атељеу. Пошто је таписерија ткана по основи, специјално сам конструисао разбој ширине 8 метара, на којем је осам жена ткало три месеца!


Коментари0
803d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља