недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:29

Четрдесет свећица на рођенданској торти СКЦ-а

Аутор: Д. Буквићнедеља, 21.12.2008. у 23:59

Студентски културни центар, место које је златним словима уцртано у културну мапу престонице, прославиће у петак 26. децембра 40 година постојања. Према речима Драгице Вукадиновић, уреднице документације ове установе и магазина „Скица”, популарни СКЦ је значајан пре свега зато што је, кроз фестивале, мултимедијалне програме и трибине, у току минулих деценија омогућио непосредно повезивање и сарадњу публике и иновативних, младих уметника из земље и иностранства.

То је, како каже наша саговорница, омогућило континуитет домаће стваралачке сцене, јер су разменом искустава са својим узорима, пасивни посматрачи из аудиторијума временом израстали у водеће уметнике наредне генерације.

– Архива СКЦ-а, чија је дигитализација у току, садржи податке о више од 60.000 записа о 55.000 реализованих акција за четири деценије постојања, међу којима су фестивали, симпозијуми, семинари, конференције, циклуси, јубилеји... Због тога, наша документација је необично велика за овакву врсту установа – истиче Вукадиновићева.

Много је истакнутих уметника који су у СКЦ-у начинили прве уметничке кораке, било да су излагали своје фотографије у „Срећној галерији”, коју је „Париска кућа медија” својевремено уврстила у 200 најбољих галерија у свету, или су „прашили” рокенрол на бини велике сале. Између осталих, ту су музичари Милан Младеновић и Душан Којић Која из „Дисциплине кичме”, родоначелници чувеног „новог таласа”, затим писац Горан Петровић, уметници Марина Абрамовић и Раша Тодосијевић и многи други.

СКЦ, који је, како сматра Мики Милутиновић, уредник позоришног програма, „једина капитална добит произашла из демонстрација 1968. године”, када је основан, званично је отворен 1971. године. Садржаји као што су Априлски сусрети, бројне уметничке и занатске радионице, попут школа стрипа или новинарства, стручна предавања и трибине, окупљали су у протеклих 40 година широк круг људи, од хипи-бунтовника до универзитетских професора, неретко изазивајући подозрива реаговања у владајућим круговима.

– Осамдесетих година прошлог века СКЦ је имао активну улогу у демократизацији друштва и унапређивању грађанских слобода, кроз начињање тема о којима се до тада ћутало. Научне трибине о антипсихијатријском покрету и ондашњој економској кризи у земљи, приказивање контроверзне представе Дејана Мијача „Голубњача”, гостовања уметника окупљених у пољском покрету „Солидарност” само су неки од догађаја који су у оно доба били авангардни – истиче Милутиновић, додајући како су деведесете године биле најтежи период рада ове установе, јер је, због бунтовног духа, била „под шапом власти”.

Драган Јовановић, уредник магазина „Поп култ” у издању СКЦ-а, који се бави проучавањем друштвено-ангажоване компоненте у приступу савременој уметности и културној индустрији, сматра да је значај ове установе то што промовише пре свега алтернативну сцену, из које се свуда у свету регрутују нове идеје, које после неког времена постају главни ток. Да би са том улогом наставио и убудуће, према Јовановићевим речима, СКЦ-у је потребно технолошко осавремењивање.

– Уметничке праксе у савременом свету умногоме се изражавају посредством модерних технологија. Стога, очекујемо да ће заједница инвестирати у осавремењивање СКЦ-а, што пре свега подразумева улагање у мултимедијалну опрему. Зашто не бисмо, на пример, по узору на свет, поставили видео-линкове посредством којих ће стручњаци из Европе моћи директно да учествују у научним трибинама. Притом, замислите када би све то било директно преношено на видео-бимовима у, рецимо, кафеу СКЦ-а или испред зграде, па да случајни пролазници, који се заинтересују за догађај, сврате унутра и такође учествују – сликовито објашњава Јовановић.


Коментари0
36956
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља