петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Селектор на „неодређено време од годину дана”

среда, 24.12.2008. у 22:00

Да је смена тренера на програму олимпијских игара нема сумње да би наша женска рукометна репрезентација била вишеструки победник. Шалу на страну. Наш најтрофејнији колективни женски спорт са чак девет медаља на великим такмичењима (олимпијско „злато” и „сребро”, светско „злато”, и по три светска „сребра” и „бронзе”) од како се после распада СФРЈ и укидања санкција 1996. вратио на међународну сцену освојио је само једно одличје – „бронзу” на Светском првенству у Италији 2001.

Ипак, оно по чему је наш женски рукомет постао препознатљив је прав „вртешка” на клупи националног тима, који је од поменуте 1996. до данас водило чак 11 селектора! Последњи у низу је Часлав Динчић који ће с обзиром на прекјучерашњу одлуку Стручног савета за женски рукомет (предложена његова смена) готово сигурно завршити своју „мисију” на клупи репрезентације. Уколико Управни одбор Рукометног савеза Србија на првој наредној седници усвоји предлог Стручног савета биће одржан неславан просек – један селектор годишње.

Кренимо редом. У квалификацијама за Европско првенство у Данској 1996, које нисмо пребродили, селектор је био Вук Рогановић. Годину дана касније у квалификацијама за Светско првенство у Немачкој, у којима смо такође елиминисани, на клупу националног тима седео је Драган Нишевић, који је и 1998. повео репрезентацију ка Европском првенству у Холандији, али само у претквалификацијама, будући да је у квалификацијама за ово такмичење на његово место дошао Милорад Милатовић, који је осам година раније са репрезентацијом Југославије освојио „сребро” на Светском првенству у Јужној Кореји што је уједно било и последње такмичење на којем је наступила СФРЈ. Под Милатовићевим вођством нисмо успели да се домогнемо ни шампионата у Холандији, а годину дана касније ни Светског првенства у Данској и Норвешкој.

После три узастопна неуспеха у борби за пласман на неко велико такмичење, репрезентација се пласирала на Европско првенство у Румунији 2000, које нам је, уједно било, и прво учешће на великом такмичењу од распада СФРЈ. Иако је у квалификацијама за Румунију тим водио Милатовић, пред шампионат, на којем је освојено седмо место, за селектора је постављена Наталија Циганкова. Након овог такмичења на клупу је враћен Милорад Милатовић који нас је успешно предводио како у квалификацијама тако и на самом Светском првенству у Италији 2001. на којем смо освојили „бронзу”.

Ипак, огроман успех није обезбедио Милатовићу миран сан на клупи националног тима с које је смењен непосредно после Италије.

У квалификацијама и на Европском првенству у Данској 2002, селектор је био Марко Исаковић (шесто место), у квалификацијама за Светско првенство у Хрватској 2003. Драгомир Чаћић, а на овом шампионату Зоран Ивић (девето место), који је водио репрезентацију у квалификацијама за Европско првенство у Мађарској 2004. На шампионату у Мађарској (12. место) селектор био Миле Исаковић. Легенда нашег рукомета био је селектор и у квалификацијама за Светско првенство у Русији 2005, а после елиминације на његово место је постављена Данкиња Ања Андерсон, која је водила нашу селекцију само у квалификацијама за Европско првенство у Шведској 2006. Пред овај шампионат за селектора је постављена Сандра Колаковић под чијим је вођством у Шведској освојено 14. место. Репрезентацију је после овог првенства преузео Часлав Динчић који је водио Србију у квалификацијама за Светско првенство у Француској 2007. у којима смо елиминисани, квалификацијама и на Европском првенству у Македонији (13. место).

Остаје да се види ко ће повести репрезентацију у нови изазов на међународној сцени – квалификације за Светско првенство у Кини децембра наредне године у којима ћемо почетком јуна играти двомеч против Немица.

Н. Б.


Коментари4
8b6b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Karanovic
Dragana Markova za selektora . Covek je srebrnom medaljom na svetskom prvenstvu zasluzio da dobije sansu !!!!
Jagodinac dbdint@yahoo.com
Dochi cu i ja vlajda na red ako ovako nastave. A mislim i da sam kvalifikovan da budem selektor. Igrao sma rukomet u osnovnoj skoli i u srednjoj za odeljenje i bio sam kazhu jako dobar i uspeshan. Citam redovno vesti iz rukometa i znam ligu. Molim da me struchni savet kontaktira na emajl. Uspeh zagarantovan.
Mile Mrdjenovacki
Kada bi se selektori selektirali a ne birali ovakvih clanaka ne bi bilo. Oni koji ih biraju i postavljaju su isto toliko krivi kao i neuspesni selektori. Da li neko moze da kaze da na ovom spisku osim Mike Milatovica ima uspesnih selektora? Na trenerskom seminaru Madjarski ex slektor je za sebe rekao da je 50% uspesan jer se sa svakog drugog takmicenja kada je vodio reprezentaciju vracao sa medaljom. Na tom seminaru nije bilo ni jednog sa ovog spiska. Imali su vaznija posla da budu u bifeu... Eksperimentisalo se sa Ivicem koji nije vodio ni jednu zensku ekipu, sa Isakovicem koji je bio (i ostao) samo trener za fizicku pripremu, sa Kolalovickom koja je bez i jednog dana trenerskog staza postavljena za selektora... Kada se pokusalo sa proverenim imenom kao sto je Mile Isakovic, rezultat je bio isti... U zenskom rukometu su se pojavile, mogu se naslutititi, vrhunske svetske igracice... Posle eliminacije Holandijeu Zajecaru, onaj ko ume da gleda mogao je da vidi da su pogresno vodjene...Sada se postavlja pitanje koga postaviti na upraznjeno mesto, a ja se zalazem da se postavi strateski cilj da se za tri, cetiri godine osvoji vredna medalja sa znacajnog takmicenja. Za to nam treba selektor van ovog spiska, selektor radnik sa vizijom kako doci do tog cilja. Jedan Vinko Kandija je znao kao se radom do cilja dolazi,i nije tacno da nema coveka koji ne moze da gleda unapred. Treba ga prepoznati, treba se prisetiti ko je trenirao tu Andreu Lekic i Damjanovicku kada su pocele da igraju ozbiljan rukomet. Ja cu mirne duse da napisem, ime tog coveka, a Vi me napadajte koliko hocete: Bratislav Obucina.
M Mihailovic
Ja mislim da nijedna reprezentacija nije menjala trenere kao carape, i da takve odluke sigurno nece resiti probleme u ovom nekada trofejnom sportu.Francuska je u zadnjoj deceniji osvojila silne medalje,ali posle neuspeha na evropskom prvenstvu nije promenila trenera.Problem svih ovih neuspeha nije samo trener,nas rukomet je u velikoj krizi i vreme je da se zajednickim snagama rese nagomilani problemi,da bi u nekoj bliskoj buducnosti mogli ocekivati da se nase devojke popnu na pobednicko postolje.Pozdrav iz belog sveta od onih koji zele da ovaj sport povrati izgubljeni sjaj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Рукомет

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља