недеља, 18.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.12.2008. у 22:00

Халими нема више нашу подршку

Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу (Фото: Д. Јевремовић)

„Србија је одлучно кренула у промену политике према југу Србије. Отварамо одељење Економског и Правног факултета у Медвеђи, преводимо уџбенике на албански, за месец или два ћемо отворити рудник у Медвеђи, где ће до краја следеће године бити запослено 500 људи. У тим новим околностима господин Риза Халими се не сналази. Не може више да нас уцењујe, јер нема подршку за такву врсту политике осим можда у Приштини или у Тирани”, каже у разговору за „Политику” Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу.

Објашњавајући разлоге за полемику коју је за скупштинском говорницом водио са председником Партије за демократско деловање Албанаца који се жалио да је закон о буџету сувише рестриктиван према општинама на југу Србије као и да је превише новца дато Координационом телу за југ Србије, Министар Марковић каже да на овакво понашање мора да се стави тачка:

– Не може он вечито да оптужује Београд за неспособност политике коју води нити може да инсистира на томе да се одржава статус кво који, чини ми се, само њему одговара.

Зашто би статус кво одговарао Халимију?

Чини ми се да постојање проблема даје неку врсту легитимитета господину Халимију. У договору са УН хоћемо доле да отворимо канцеларију омбудсмана да бисмо имали неки објективан показатељ стања људских права у Прешеву и Бујановцу. Не могу, међутим, да се договорим са њима да ми дају просторије. Константно водимо неке разговоре који су јалови, вртимо се у круг. Видите како вас неко константно кочи.

Значи он хоће новац Србије, али не и њено присуство доле?

Очигледно нешто постоји. Не кажем да је то то, али нешто није у реду. Већ четири месеца имамо сталну опструкцију. Кажу, решите проблем диплома, ући ћемо у Координационо тело. Решим тај проблем, а они не уђу. Онда кажу да променимо стратегију документа о развоју овог краја, ми променимо, они опет не уђу. Онда траже да променимо структуру Координационог тела, ми променимо онако како су они предложили, они опет не уђу у Координационо тело. Видите да ту нешто друго постоји.

Предложио сам им да формирају национални савет албанске националне мањине, они неће. Једноставно не могу више да пристајем на ово замајавање. Жале се да нико не долази доле, на југ Србије. Био сам доле четири пута за два месеца. Сада то нико не спомиње. Чињеница је да се стално траже разлози да се не преузме свој део одговорности за живот у Прешеву и Бујановцу. Имали су спор са Исламском заједницом вредан 300.000 евра који су изгубили и сада општина Прешево мора да плати, и опет је крива Србија. То је невероватно. Потрошили су 38 милиона динара за изградњу водовода Брезница из којег никада није потекла вода.

Шта мислите да урадите да би пресекли овакву ситуацију?

Неће проћи њихов амандман који се односи на Координационо тело, оно ће добити добити инструменте да ради доле. Ми ћемо у току наредне године завршити пројекат за високо образовање, па прелазимо на уређивање средњег и основног образовања, радићемо са младима, локалним медијима. Господин Халими не може више да нас уцењује. Он више нема подршку за такву врсту политике сем можда у Приштини или у Тирани.

Да ли још у некој општини постоји сличан проблем са локалном самоуправом?

Постоји свуда, само овде тај проблем добија мултипликацију због националног питања. Неодговорне локалне власти имате на много места у Србији.

Који су механизми контроле те власти?

Нема их. Ми смо пристали на систем по коме државна власт не може да се меша у послове локалне самоуправе. Држава може само да цени законитост аката нижих органа, али не и њихову сврсисходност.

Да ли је то добро или лоше решење?

Свакако је добро, то је цивилизацијска тековина. Лоше је што ми имамо лош квалитет локалних самоуправа. Радимо на изменама Закона о локалним изборима како би се променио начин избора локалних власти и био успостављен директан однос грађана и одборника.

Како коментаришете примедбе мађарских странака на Закон о седишту судова, да ли то заиста угрожава мањине?

То нема никакве везе са правима мањина. Он само помаже да се права грађана остварују далеко боље него што је то било до сада. Наравно свака странка има право да одређене теме стави у контекст политике. Судиће се у истим зградама као и до сада и нико неће морати да прелази стотине километара. Доношењем овог закона створени су услови за виши квалитет суђења. До сада се дешавало да у некој општини имате да је једном судији супружник адвокат, другом је тужена страна рођак и тако даље. Тако је изгледало судовање по Србији. Такође, за исту плату и бенефиције, судије у унутрашњости су имале далеко мањи број предмета него њихове колеге у Београду.

Да ли незадовољство Мађара може да има негативне конотације, да се тумачи као угрожавање мањинских права?

Сигуран сам да не може. У Србији имамо висок степен заштите мањинских права, један од највиших у Европи. Више не може да се тиме манипулише. У свим разговорима које имамо са званичницима ЕУ потпуно јасно им стављамо до знања да ствари стоје тако. Имамо високо оцењен рад Координационог тела за југ Србије и високо оцењен статус људских права у Војводини.

Јелена Церовина

------------------------------------------------------

Халими: Марковић дезинформише јавност

– Апсолутно је нетачно да органи локалне самоуправе у Прешеву сами одлучују о усмеравању средстава која добијају, све иде преко Координационог тела и није реч ни о каквом екстрановцу, како се могло разумети из говора министра Милана Марковића – каже за „Политику”, Риза Халими, једини посланик Коалиције Албанаца Прешевске долине. Он тврди да је министар „неправедно дезинформисао Скупштину Србије”.

Халими објашњава да је Прешево за девет година добило милијарду и 155 милиона динара, што је, просечно 3.600 динара годишње по глави становника. Стигло је 70 милиона динара, али тај новац није прошао кроз општински буџет или опреко неких рачуна локалне самоуправе, он је ишао директно за војску или за друге потребе.

– Бујановац је – како додаје – добио у истом периоду милијарду и 340 милиона динара. Милијарду и сто је ишло у општински буџет, а остало је Координационо тело својим одлукама дало привредним субјектима, али локална самоуправа нема никакве информације о тим парама.

Халими каже да Прешево, Бујановац и Медвеђа не могу као друге општине у Србији да конкуришу за добијање новца из фондова министарстава, на пример, пољопривреде или НИП-а.

– Све добијамо преко Координационог тела, дакле ми немамо екстрасредства, иста средства добијају и друге општине, али их оне остварују на други начин – каже посланик КАПД-а.

Халими додаје да је било сасвим у реду што је „смишљено” Координационо тело за ове три општине: „Била нам је олакшана процедура за добијање новца, али срамота је сада питати где је тај новац, нека дођу, нека виде”. Риза Халими каже да су дуго тражили податке о уложеним средствима код нас, јер се нису поклапали са њиховима.

М. Ч.

Коментари12
c97cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља