четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 28.12.2008. у 22:00 Драшко Карађиновић

Здравствени конфликт интереса

Државни лекари у Србији су стекли право да допунски раде у приватном сектору усвајањем Закона о здравственој заштити у децембру 2005. Још пре усвајања, а и током скупштинске дебате, предложени закон је изазвао лавину критика јер легализује конфликт интереса, што је законски преседан. Лекари и стоматолози су, наиме, једина категорија државних службеника којима је законом омогућено да раде и приватно у истој делатности! То је као кад би судија и тужилац имали право да после радног времена буду консултанти у адвокатским канцеларијама, кад би цариник радио у приватној шпедитерској фирми, новинар РТС-а у приватним, конкурентским медијима... Корен проблема је, дакле, у лошем закону, а не само у изведеном правилнику око кога се сада подигла прашина.

Међутим, и поред свих упозорења, закон је наметнут и тиме је отворена Пандорина кутија легализоване корупције.

Штете од конфликта интереса у здравству у протекле три године су очигледне;грађани их препознају јер су осетили њихове последице. Прво, долази до смањења продуктивности државног сектора и стварања вештачких листа чекања. Што су дуже листе чекања пре подне, приватна пракса, односно будућа комерцијална „вечерња клиника” биће пунија. Основни принципи јавног здравства – једнакост, праведност, доступност – падају у воду за већину осигураника који не могу поново да плаћају. Друго, затвара се тржиште рада: исти раде на два-три места, што незапосленим младим лекарима битно смањује могућност добијања посла. Треће, зауставља се развој здравог приватног сектора, јер известан број приватних ординација паразитира на државном сектору превођењем пацијената преко лекараконсултаната. Четврто, двојни рад државних лекара онемогућава рефундацију милиона пацијената приватног сектора од стране РЗЗО, иако и ти пацијенти плаћају обавезни допринос. Из угла осигурања, то је логично. Зашто би осигурање два пута плаћало истог лекара, и то једном кроз плату у болници, а други пут кроз надокнаду у приватној пракси, и то за услугу коју је већ био дужан да пружи осигуранику? Овим апсурдом уједно се блокира интеграција 7.000 приватних ординација и апотека у систем обавезног финансирања здравства, чиме се Србија додатно удаљава од стандарда ЕУ. Пето, искривљени механизми понуде и потражње у здравству доводе до енормног расипања. Укупни расходи за здравство Србије, дакле збир средстава из јавних финансија и личних плаћања, прелази три милијарде евра, или више од десет одсто БДП, чиме далеко надмашујемо земље у окружењу (Румунија троши пет одсто БДП, Бугарска 7,5 одсто).

И наравно, оно најважније: брутална меркантилизација здравства узрок је погоршања здравствених показатеља. Са превентивног, приоритети су померени ка куративном концепту пружања услуга. О томе сведочи раст хроничних обољења, пре свих инфаркта, шлога, дијабета, одређених врста тумора. Тиме је парадокс заокружен: што више издвајамо за здравство, здравствено стање нације је угроженије!

Нажалост, жустре расправе у здравственим круговима нису посвећене овим крупним проблемима. Уместо захтева за укидање коруптивног седења на две столице, поједина удружења се хвале тиме што су покренула поступак за оцену уставности оне одредбе која донекле редукује конфликт интереса! Колико је то удаљено од савременог схватања правне државе, мисије здравства и појма друштвене корисности није потребно наглашавати.

Стоматолог, Нови Сад

Коментари6
a8c97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branislav Bivovic
Za one koji još ne znaju ili nisu informisani ova uredba se ne odnosi na nastavni kadar. Ona se odnosi samo na obične lekare, a za one sa prefiksom prof.dr ili ass.dr. uredba ne važi. Zašto je to tako ? Pa, samo zato što se njihove radne knjižice nalaze na Medicinskom fakultetu a ne na klinikama i Institutima gde oni zaista rade i gde su se prvo zaposlili. Kakva birokratska ujdurma - genijalno nema šta. Dakle profesori (kao što je ministar Tomica i njegove kolege ...) mogu pored rada u državnoj ustanovi 100% plata i rada na fakultetu 100%plata i dalje da rade kod privatnika kao što su i do sada bez ograničenja i fiskalnih računa = znači tri plate za one koji znaju da računaju. A realna situacija je sledeća da već oko 12h - 13h vi ne možete da ih nađete na klinikama jer su otišli da rade svoje tezge u radno vreme koje im plaćaju poreski obveznici. To svi direktori znaju ali niko neće da se zamera kolegama. Dakle i do sada su najveći tezgaroši=konsultanti u privatnim ordinacijama bili profesori pa ova uredba služi samo da zamaže oči neupućenima kako se nešto krucijalno dešava u reorganizaciji zdravstva. Obični lekari sad moraju da dokazuju kako ispunjavaju norme na radnom mestu kako bi mogli da dobiju dozvolu od ministarstva a gde su norme profesora kojih samo na Internoj medicini u Beogradu ima 150 a gde su ostali...
Срђан Ђорђевић
Здравствено осигурање МОРА да важи и у приватним клиникама!
dr cica
Ne radi se o otkidanju prava samo privatne prakse vec i o otkidanju prava svih osiguranika. Sa konfliktom interesa nema sluzbe koja moze da dobro funkcionise jer gradjani dva puta placaju istu uslugu. A sto se tice lekarske komore, ona ovih nedelja trazi ponistavanje cl 277 Zak. zdravstvene zastite koji donekle suzava polje konflikta interesa. Zasto, pa zato sto u komori dominiraju drzavni lekari koji gledaju svoj privatni interes a ne opsti interes. Prema tome, ovakva komora je nepotrebna i sluzi samo kao transmisija politickim centrima moci i lekarima birokratama koji su se tu uglavili i sada pregovaraju sa bankama i osiguranjima u ime 28 000 lekara gde ce deponovati 5,5 miliona evra clanarine i kakav ugovor potpisati.
Zoran Milosavljevic
Ministar je progurao zakon 2005 . U to vreme nije postojala Komora .Samo je Komora mogla i trebala da se suprostavi ovom zakonu koji je nastao da bih otkinuo neka sredstva od privatne prakse lekara. Zakon je donet ali ce posledice trpeti i pacijenti i lekari.Po meni Ministar ili treba da oslusne kakve reakcije stizu ili da da ostavku. Da li je bilo koja klinika se pripremila za taj "dopunski" rad rekara. Da li su nabavili ukrasne biljke (ironicna opaska Ministra!?).
bami
Odličan članak. Objašnjava sve. Mora se hitno izmeniti zakon, jer, očigledno njegova rešenja ne sprečavaju konflikt interesa i podstiču korupciono ponašanje lekara i medicinskih ustanova.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља