субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:52

Тужна годишњица једног издавача

понедељак, 29.12.2008. у 22:00
Љубомир и Анушка Мицић са Павлом и Отом Бихалијем 1925. године; Књижара „Павле Бихали” у Београду, ових дана

Акција „Политике” за очување „Просвете” и књижаре „Геца Кон” добила је подршку у јавности, чак и у власти. И, док се одвијала та акција, преко пута Београђанке нема више једне од најлепших београдских књижара, назване „Павле Бихали”, по оснивачу часописа „Нова литература” и издавачког предузећа Нолит.

Догодило се то у прилици какву не би пропустила да обележи ниједна култура која држи до себе – Нолит је основан тачно пре 80 година, а пре 15 година је преминуо и други од оснивача тог предузећа, Павлов (1892–1941) брат Ото Бихаљи-Мерин (1904–1993). Баш у години јубилеја, ретког у овдашњој култури и књижевним пословима, у ранију књижару инсталиран је бљештави ентеријер неке фенси радње, уз опште ћутање јавности.

Браћа Ото и Павле Бихали објавили су први број часописа „Нова литература” пред сам крај 1928. године, у не баш срећно време јер је, само недељу-две касније, краљ Александар укинуо парламентаризам и завео диктатуру. Нолит је сада имао да се бори против љутог непријатеља слободне и критичке мисли, против одмах заведене, врло оштре цензуре.

„Нова литература” је била конципирана као ангажовани, интернационални часопис леве оријентације у којем су њени покретачи, како ми је сведочио Ото Бихаљи-Мерин, хтели да остваре и неку врсту синтезе модерне – наиме дадаизма, надреализма, футуризма и зенитизма, са револуционарним радничким покретом.

Интернационалну оријентацију „Нове литературе” је уверљиво, чак спектакуларно потврђивао и састав „редакцијског комитета” часописа у којем су били Алберт Ајнштајн, Александра Колонтај, Сергеј Ејзенштајн, Максим Горки, Анри Барбизе, Егон Ервин Киш, Ервин Пискатор, Кете Колвиц, Аптон Синклер, Георг Грос… Њих је око часописа окупио Ото Бихаљи, док је његов брат Павле од југословенских стваралаца позвао Љубу Бабића, Драгишу Васића, Аугуста Цесареца, Бранка Гавелу, Стеву Галогажу, Драгишу Михајловића… У првом броју ови угледници су објавили неку врсту манифеста под насловом „Интелектуалци Европе читаоцима Југославије”. У том тексту се, уз остало, каже: „Књига је опште добро свих људи. Преко граница једног језика, она преноси мисли и идеје кроз време и простор. Она нас учи руковању механизмом развитка… Тако наша Књижевна Заједница, на основи обостраних интереса за јевтиним (књигама, прим. а.), има високу културну мисију: да уистини напредне духове нашег доба, преко свих међа националног ограничавања, међусобно приближи – да идеје и дела духа пренесе у масе”.

У крајње сложеним околностима, уз почетно избегавање цензорских маказа, часопис је дефинитивно забрањен после дванаестог броја, у јануару 1930. године, али је Нолит наставио своју мисију. Сада објављивањем низа књига које су, поготову, имале великог утицаја на младе.

Затвараног због Нолита пре рата, Павла Бихалија је ухапсио и Гестапо 1941. године. „Ново време” је 19. јула 1941. објавило „Списак стрељаних због саботаже и насиља”. Међу двадесет осам имена стрељаних комуниста и Јевреја из Београда, име Павла Бихалија „издавача”, наведено је као десето. Ову сурову вест Ото Бихаљи је сазнао у заробљеништву, у логору за југословенске официре отеране у Немачку после капитулације. Пошто је преживео рат и логор, Ото је све до смрти 1993. године неуморно радио, проносећи и оне идеје које су га покренуле да заједно с братом Павлом оснује Нолит.

Упркос томе што више нема књижаре која је носила име Павла Бихалија, његово и дело његовог брата Ота Бихаљија трају и тек ће бити предмет нових анализа и нових вредновања.

Слободан Кљакић

-------------------------------------------------

Бихали и Бихаљи

Треба разјаснити различита презимена двојице браће Бихали. Када се Ото вратио у Београд 1945. и почео да објављује у „Борби” потписивао је своје чланке са „Бихали-Мерин”, али би слагач увек „по свом тачном осећању за српски језик”, потпис исправљао у Бихаљи. И, остало је на томе.


Коментари2
58fe4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ђаволов адвокат
Па, треба подсетити да је држава која је тако лепо одржавала "Нолит" и "Просвету" и њихове књижаре до њих уствари дошла национализацијом, читај отимачином. Геца Кон је страдао, Павле Бихаљи је страдао, али је Ото Бихаљи био жив у време кад се та отимачина десила. Није ништа чудно ако су сада на сцени неки нови отимачи. Ото Бихаљи је становао у Немањиној 3 и могао је да се сретне, жива легенда, понекад испред зграде или у папирници одмах до улаза. Збиља, шта је са његовим станом, књигама и сликама? Ко ту сада живи?
Dr. Melita D. Kosanovic
Da li nekoga cudi sto kleptokratsko-tajkunokratska vlast nema interesovanja za jednu obicnu, prasnjavu knjizaru? Povrh svega, zaostavstina "komunjara". Pa u Beogradu treba unistiti sve sto podseca ili dokazuje da su se i pre rata/ratova citale knjige.Zalosno je sto su i oni za koje smo glasali kao za intelektualce poceli da pate od amnezije ili promenili prioritete. Gradske intelektualne relikte ionako niko vise nista i ne pita. Neka pomru od muke sto pre, pa da novi "intelektualci"-za DZ, brate- kupe njihove stare prasnjave stanove, sa sve slikama i knjigama. Nece se gaditi. Zasto cuti udruzenje pisaca, Jevrejska opstina, SANU? Ili su mozda i oni vec ot-KUPLJENI?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља