субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Хероји из комшилука

уторак, 30.12.2008. у 22:00
Мирко Калдараш (Фото Лична архива)

У времену када се успех углавном мери новцем, интернет страница  www.mojheroj.com скреће пажњу на подвиге анонимних људи у тешким временима. Да није било Зорана Илића, који је дошао на идеју да направи овај сајт, можда никада не бисмо чули за научника из бараке, најмлађег преводиоца, студента које десетке ниже упркос тешкој болести и о многим другим судбинама, подједнако тешким, дирљивим и изнад свега – импресивним.

Научник из бараке

Мирко Калдараш је добро знао да у школи никада није могао да буде „главни”, јер нема патике које коштају неколико стотина евра нити последњу генерацију мобилних телефона. Штавише, пре 11 година живео је са својом ромском породицом у кућерку који је срушила јака киша, па им је општина Вршац доделила бараку од 24 метара квадратних. И ту је овај осамнаестогодишњак живео без струје и купао се у кориту, јер су воду накнадно довели до једине славине која постоји у кући. Дакле, јасно је зашто патикама с почетка текста у овој причи нема места.

Упркос тешком сиромаштву, Мирко Калдараш је успео да се избори и да се у одељењу ипак нечим истакне. Оценама. Иако је целог свог школовања учио уз свеће, Хемијско-медицинску школу завршава са све петицама. Успешно учествује на републичком такмичењу из хемије, иако признаје да је истраживање оно што га истински занима. Зато већ две године лета проводи у Истраживачкој станици у Петници код Ваљева. У овом кампу за младе таленте баш он је прошлог лета држао предавање полазницима. Када је Вељко Стојановић, директор Миркове школе, препознао његову љубав према хемији, све је учинио да му омогући да се озбиљно посвети науци, па му је пружио људску и институционалну подршку.

– Мој успех је резултат великих амбиција, нисам желео да цео живот проведем у бараци. Знате, имао сам огроман разлог и знао сам да сиромаштво могу да победим само радом. Рад се мора кад-тад исплатити, некада за годину, две, пет или десет... Сигуран сам да резултати труда морају једном стићи – рекао је Мирко Калдараш за „Политику”.

Изгледа да се труд заиста донекле исплатио. Наиме, Бојан Пајтић, председник Извршног већа Војводине, 27. децембра уручио је Мирку кључеве куће. Ту ће се, после Нове године, уселити са мајком Јасмином, која је полупарализована, а уз то плућни и срчани болесник, и оцем Јожефом, који скупља секундарне сировине како би преживели. Уз скромну социјалну помоћ коју примају Миркови родитељи и две Миркове стипендије, тешко да ће успети да опреме нови дом.

– Много је људи који се јавили да помогну, када су чули за моју ситуацију. Морам да се захвалим свим људима који су ми помогли на било који начин – истакао је Мирко.

Упркос свему, Мирко скромно говори о свом успеху. Када смо га питали да ли ће његова истраживања можда наћи примену у фармацији, кратко је казао:

– Мислити тако – претеривање је. Ово је на неки начин вежба онога што учим у Петници и припрема за упис на студије хемије.

И заиста је Душко Радовић био у праву када је казао да „скромност није за свакога већ да она лепо стоји само онима који би имали због чега бити нескромни”.

Вишња Дугалић

----------------------------------------------------

Најмлађи преводилац

(/slika2)Дајана Миланов представља пример да су у животу за успех потребни и срећа и памет. Срећа да би се искоруистила пружена прилика, а памет да се та, можда једина, прилика оствари. Ова петнаестогодишња ученица из Бечеја, као и велики број њених вршњака, никада до сада није била у некој држави енглеског говорног подручја, нити је имала прилику да свакодневно комуницира на поменутом језику. Али Дајана Миланов је урадила оно што се већина њених другара не би ни усудила. Наиме, превела је са енглеског књигу „Легенда о најгорем дечаку на свету” за издавачку кућу „Лагуна”.

На идеју је дошла током летњег распуста, како би испунила слободно време и, евентуално, зарадила џепарац. Када је контактирала са Клубом читалаца и сазнала број поменуте издавачке куће, била је сумњичава да ће је озбиљно схватити када чују колико има година.

– Обично своје распусте проводим досађујући се, па сам мислила да променим ту „традицију”. Нисам се много надала кад сам послала и-мејл у којем сам изразила жељу за пробним преводом, али, ето, посрећило ми се – казала је за наш лист Дајана Миланов, вероватно најмлађи преводилац у земљи.

Енглески учи још од вртића и заволела га је захваљујући наставници у обданишту. Касније је наставила да одлази код ње и на приватне часове.

– Када сам савладала основе језика и граматику, професорка је  почела да ми доноси текстове, које сам преводила. Увек ме је саветовала да читам што више књига на енглеском – рекла је Дајана.

Превођење јој није представљало никакав терет већ, како тврди, било јој је веома забавно, јер је књига коју јој је „Лагуна” поверила вратила у детињство.

–  Заиста, било је сјајно преводити „Легенду о најгорем дечаку на свету”, и то ми је много значило као вежба и провера знања – објаснила је.

Тренутно ништа не преводи, али нам је открила да постоји могућност да следеће године наставити са својим хобијем. Упркос томе што са само 15 година поседује знање енглеског на коме би јој многи позавидели, Дајана не планира да студира овај језик. На наше изненађење, њена интересовања за даље школовање су на другом пољу.

– Свакако да ћу наставити да усавршавам познавање енглеског језика, али мислим да га нећу студирати. Сад су ми у плану природне науке, али ћу настојати да сачувам овај хоби. Мада, то су само моје садашње жеље, има још много времена да се то промени – открива своје планове ова талентована тинејџерка.

В. М. Д.

-----------------------------------------------------

Математичар јачи од болести

(/slika3)Ненад Весић, апсолвент Природно-математичког факултета у Нишу, власник је индекса у коме су махом десетке. Његова просечна оцена је 9,55, стипендиста је београдске Привредне банке, а по завршетку факултета планира да упише и постдипломске студије. Иако му је пре шест година дијагностикована мултипла склероза, овај младић није поклекао пред тим сазнањем. Штавише, некако истовремено када је сазнао дијагнозу своје болести освојио је другу награду из математике на републичкој смотри у Кладову.

Ненад је још у основној школи исказао љубав према математици, па је награде освајао од окружних до савезних такмичења. Зато је Природно-математички факултет и био најлогичнији избор. Каже да факултет није тежак, јер је то „само учење”. Иако се због болести отежано креће и спорије пише, захваљујући знању које је стекао у Математичкој гимназији у Нишу градиво савладава лакше од осталих колега са факултета.

– За успех на факултету захвалан сам професорима на разумевању, јер кад год се јаве неке потешкоће изазване мојом болешћу они то разумеју – казао је Ненад Весић за „Политику”.

Овај математичар не живи ништа другачије од својих вршњака. И даље излази у град, ни вечерње изласке не заобилази. Због болести редовно одлази у Београд како би примио терапију на Војномедицинској академији.

– За мој, да кажем нормалан ход, најзаслужнија је доц. др сц. мед. Драгана Обрадовић, неуролог ВМА. Иначе примам студијску терапију (лек у испитивању) која је бесплатна и могу рећи да има неких побољшања – истакао је Ненад и додао му се чак и путни трошкови рефундирају.

У супротном ко зна да ли успео да плати лечење, јер он и његова породица живе као подстанари у Нишу. Талентовани студент има још планова изван математике.
– У родном Прокупљу сам завршио нижу музичку школу, одсек хармоника, и сада ми је жеља да увежбам и свирање гитаре – казао је на крају разговора Ненад Весић.

В. М. Д.


Коментари7
377a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mp
Bravo. Nama u rasejanju se mnogo dopadaju ovakve price; ljudi skromnih pocetaka i dalekih dostignuca --to su uvek najlepse zivotne price. Vase kolege iz Blica su imale jedan lep tekst izabrali su dvadeset najzapazenijih licnosti u Srbiji. Mozda i Politika treba da ima slicnu akciju i to svaki mesec po jednu pricu o mladim talentovanim i vrednim ljudima.
Zikica Popovic
Kome su jos u Srbiji zanimljiva normalna,vaspitana i pametna deca ? Tatini sinovi spiskaaju na splavovima i u prestonickim barovima, naravno sve uz pratnju neizbeznih copora sponzorusa, za noc kolika su njihova godisnja primanja po svim osnovama.To su jos besna kola,pa razne veze i seme naravvno i neizostavna trava ,heroin stimulativne tabletice i mnogo toga jos. E sve zbog toga ovakva deca nemaju sanse u Srbiji.
egoist
Ovo je izvanredna ideja za Politiku da otvori novu rubriku(kao sto je"Moj zivot u inostranstvu")koju bi vrlo rado i redovno citao.Ja licno se bavim inovacijama i vrlo rado citam o ljudima koji se time bave.Mozda bi i redovno pisanje o "tome" imalo uspeha.Razvitak je nemoguce zaustaviti zbog toga sto se stvari uvek na novi nacin mogu napraviti(to je rekao Leonardo da Vinci).
teodora
Predivno,svaka pohvala ovim mladim ljudima. – Мој успех је резултат великих амбиција, нисам желео да цео живот проведем у бараци. Знате, имао сам огроман разлог и знао сам да сиромаштво могу да победим само радом. Рад се мора кад-тад исплатити, некада за годину, две, пет или десет... Сигуран сам да резултати труда морају једном стићи – рекао је Мирко Калдараш за „Политику”. Ovih par redaka su me podsjetili na,dane svoje mladosti,kad smo svi imali ovakve motive,IZ SIROMASTVA ME MOZE SAMO RAD IZBAVITI.To je bio moto i mnogih od nas.I hvala tome i uspjeli smo. ako samo jedan ucenik,shvati poruku uspjeli smo. Hvala mladi ljudi,samo naprijed,rad se uvijek isplati.
Vesna
Većina nas bi mogla i trebala da se postidi pred ovakvom decom. Šta to radimo i još bitnije šta njima radimo ovakvi kavi jesmo?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља