субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:51

Мирко Цветковић: Има пара за подршку привреди

Аутор: Аница Николић - Миша Бркићуторак, 30.12.2008. у 22:00
(Душан Петричић)

Ко се шалио с премијером Мирком Цветковићем као Деда Мразом, грдно се преварио. Премијер у нову годину улази с одлучним ставом да истраје у затезању каиша и обуздавању потрошње, мада фришак буџет описује као „рестриктивно подстицајни”. Иако је натезање око усвајања буџета претило да земљу доведе на корак до привременог финансирања, премијер каже да је неусвајање државне касе у парламенту за њега све време била крајње невероватна опција.

– Буџет је једна од две кључне полуге економске политике. Ако тога нема, онда нисте у могућности да спроводите фискалну политику. Зато сам неколико пута писао, али и лично разговарао са посланичким групама и објашњавао колико је то важно.

Буџет се већ два месеца представља као владин одговор на кризу. Не чини ли Вам се да је досадашњи начин опхођења према буџету био и неодговоран и неозбиљан?

(/slika2)Одговор владе је веома одговоран, иако нас критикују за закашњење, морали смо да направимо заокрет због кризе. Он је значајније рестриктиван. Расходи су, у одређеном смислу, зависни од прихода. Када би приходи били већи, онда бисмо имали могућност већих расхода. Висина прихода планира се на основу остварених прошлогодишњих прихода, очекиване инфлације и стопе раста бруто домаћег производа. У последњем кварталу дошли смо до корекције процене раста БДП-а и уместо планираних шест до седам одсто, тај раст је тада пројектован на три до три и по одсто. Морали смо да идемо на процену мањих прихода. То је утицало и на мању процену расхода, што је узроковало рестриктивност буџета.

Када је реч о очекиваним приходима, економисти предвиђају да ће осим пада БДП-а на то утицати и смањење увоза. Имате ли решење за тај проблем?

Наравно да су у стварном животу могуће, посебно у оваквим условима, непредвиђене ситуације. Зато је важно да мере за превладавање кризе постоје. Постоји нешто што сам дефинисао као принцип континуитета, по коме је потребно пратити шта се догађа. У зависности од тога, предузимаће се или нове мере или појачавати постојеће. Наравно да имамо нове инструменте које бисмо могли да искористимо, али је прерано о томе говорити. Ипак, не сме се превидети да нам може бити и боље него што мислимо. Јер, програм опоравка светске привреде имаће ефекте и на нашу економију. Ако на светском тржишту порасте тражња за основним металима, онда ће се то одразити и код нас и наши произвођачи ће имати коме да продају своју робу. Извоз у ЦЕФТА регион, односно земље из комшилука, такође је наша шанса, јер већ дуже време ту имамо плус у спољној трговини.

Многи су били незадовољни буџетом и многи су Вас критиковали…

Не многи. Сви! Нико није био задовољан. Те вечери када смо пресекли, рекао сам министрима: „Господо, ово вам је буџет, оставке примам до 10 сати ујутру”. Није им остављена могућност неслагања. Министри су могли или да дају оставке, или да прихвате буџет као такав.

Појавило се много незадовољних у друштву. Послодавци говоре о кризи ауторитета власти...

Идеја буџета је и да одржи подстицајни карактер у једном делу привреде, пошто смо анализирајући кризу дошли до закључка да ће се она у једном тренутку, у својој зрелијој фази, озбиљно осетити и у нашој земљи.

У старту је постојала битна разлика. У Србији имамо такозвани суфицит тражње, прегрејану тражњу која је генерисала велико тржиште за домаћу производњу и увоз, онда се то преливало на високи дефицит у спољној трговини који је утицао на дефицит текућег рачуна плаћања. То је била потпуно различита ситуација у односу на ону у великим државама, где је криза условљена падом тражње. Одатле питање како ће се криза код нас развијати. И одмах су се јавила два проблема, одржање курса динара и питање инфлације. И то смо онда анализирали у комбинацији са вишком тражње. Како се, међутим, криза развија и код нас ће доћи до опадања тражње. Због тога је један део буџета морао бити подстицајан. Док је у делу државних трошкова државна каса рестриктивна, ка привреди су планиране интервенције у сектору инфраструктуре како би се обезбедила нова радна места. Друга подстицајна мера јесте обезбеђење ликвидних средстава која би се пласирала привреди. Приметили смо да банкарски сектор има доста пара, а с друге стране реалном сектору паре недостају. Проблем је што не постоји адекватан мост који би то повезао. Главни разлог је што је стопа за репооперације, која се узима као цена капитала, сувише висока и кредити који се узимају су толико скупи да не постоји бизнис који може да их издржи. Због тога држава мора да креира канал за преливање ликвидности из финансијског сектора у привреду. Преко Фонда за развој догодине ће се из буџета стандардним начином пласирати 200 милиона евра у привреду, а још 250 милиона су буџетске гаранције за апекс кредите Европске инвестиционе банке за мала и средња предузећа.

У буџету имамо и нестандардни начин подстицаја, што значи да ће државаобезбедити суверену гаранцију за Народну банку Србије, а она ће из својих средстава, преко финансијског сектора, уливати ликвидност у привреду. Смисао суверене гаранције јесте у томе да се смањи цена капитала и велика је вероватноћа да ће она бити преполовљена и да ће камата на репооперације са скоро 18 одсто пасти на девет. Кад се на тих девет одсто дода још три-четири, колико зарачунавају пословне банке, добија се камата од 12-13 одсто, што је већ прихватљиво за привреднике.

Незадовољни су и радници који се позивају на обећања?

У Социјално-економском савету, који чине послодавци, синдикати и влада, која је уједно и послодавац и креатор економске политике, управо се решава тај проблем. У Општом колективном уговору, потписаном пре неколико месеци, кључне финансијске ставке су топли оброк и регрес. Њихова примена би практично повећала плате 20 одсто. То је у овој ситуацији немогуће. Влада је предложила да се дејство чланова Колективног уговора који имају финансијске импликације одложи за годину дана. Свако нормалан види да је ситуација тешка. С друге стране, Унија послодаваца тражи отказ Општег колективног уговора. Добили смо и стотине појединачних писама послодаваца у којима траже отказивање Уговора. И страни улагачи мисле исто и упозоравају да то нису повољни услови за долазак инвеститора. Примена Општег колективног уговора значила би директан улазак у хиперинфлацију и хаос, а додатни притисак на привреду довео би и до отпуштања радника.

Радници су на то запретили протестима, а ја сматрам да се хлеб не зарађује на улици.

Значи ли то да је влада спремна да жртвује то што је послодавац због вођења економске политике?

Залажемо се да се прихвати средње решење и да се примена одложи за годину дана, док не прође криза. Уколико не будемо успели у то да убедимо синдикате, повући ћемо потпис државе, у складу са захтевом послодаваца. Одлагање примене је једино решење. Нисам спреман да зарад тренутног социјалног мира или опстанка владе жртвујем привреду и будућност земље.

Рекли сте да је ситуација тешка и да нема могућности да се плате повећају за петину. Али, била је тешка и пре два месеца. Зашто је онда тај уговор потписан?

(/slika3)Имали смо неку врсту џентлменског договора, према коме је тим потписом требало окончати процес преговарања. Свесни да ће се тај део уговора тешко спровести,договорили смо се да у децембру буде урађена додатна анализа о томе када треба да почне примена. Очигледно је да су после потписа синдикати сматрали да нема никаквог разлога да се документ не примени упркос том договору и финансијској анализи која је указивала да ће то бити немогуће. Проблем је што то „видећемо“ није у самом тексту уговора, него је то био резултат нашег договора. Нећу да кажем да синдикати сада крше договор, али је разлог потписивања упркос ограничењима био то што смо желели да подржимо процес преговарања.

Као премијер и као грађанин, да ли сте се уплашили кад је „Ју-Ес-стил” најавио гашење обе пећи?

Па да, јесам. Али су они дошли код мене пре него што су то урадили, како би известили владу о својим плановима. Питао сам како би држава могла да им помогне.Међутим, проблем је то што нису имали поруџбина и нема смисла производити робу коју нико неће да купи. У таквој ситуацији немогуће је помоћи да се настави производња и помоћ може, нажалост, да буде само социјалног, а не подстицајног карактера. Можемо да помогнемо радницима да сачувају посао, да уколико дође до отказа, да им помогнемо да се одмах врате, чим производни процес почне.

И ако Ваљаоница бакра „Севојно” смањи производњу, влада ништа не може да помогне?

Није ту крива влада, то је економска логика. Ако немате тржиште за оно што производите, ко вам ту може помоћи. Нема тржишта, нема ни помоћи. Односно, има. Али она је социјална, а не подстицајна.

Један високи румунски званичник је недавно изашао пред јавност и рекао да је ситуација таква да неће моћи да испуни предизборна обећања. Да ли је то и овде требало јавно рећи?

Питање је докле можете да стежете каиш. Ако је један од принципа ове владе континуитет, онда је први јединственост. Солидарним подношењем кризе, јединственошћу око приоритета, смањењем потрошње можемо учинити доста, свесни да ће нешто морати да сачека и боља времена.

Како гледате на критике да влада, генерално, нема ауторитет?

Ова коалициона владаима свој ауторитет, али је он директно у вези са степеном суверенитета који имају коалициони партнери. Питање ауторитета значи да ли ви можете да урадите нешто што мислите да је паметно и онда када коалициони партнер није у потпуности сагласан са тим. Упркос свему, као влада успевамо да договором за сада превазиђемо све проблеме.

Јесте ли још који пут рекли министрима да оставке могу да поднесу до 10 ујутру?

Немам проблем са личним ауторитетом, што може да се види на седницама владе.

--------------------------------------------------------

Нема субвенција за „Јат”

Како ћете помагати Рударско-топионичарском басену „Бор”, „14. октобру”, „Јат ервејзу”?

„Јат” као авио-превозник не може да добије субвенцију државе, јер се то коси са међународном конвенцијом.Могу да им се дају неки повољнији кредити, али директне субвенције не могу да добију. Наша радна група предвиђа социјални програм који влада може да финансира само на кредитној основи. Предвиђа се и рационализација у пословању, потенцијална продаја неких објеката. Када је о субвенцијама реч, РТБ „Бор” је у бољој ситуацији, јер ће држава моћи да помогне. Нажалост, реч је о субвенцијама које само могу да помогну у преживљавању.

--------------------------------------------------------

Укинуће се и порез на штедњу

Влада је обећала пре два месеца да ће гарантовати штедне улоге до 50.000 евра и да ће укинути порезе на штедњу од 20 одсто. Шта је од тога урађено?

Делимично јесте. Први пакет мера који се односи на гарантовање штедње је прошао скупштинску процедуру, док је други пакет пред посланицима. То је комбинована мера, желели смо тако да стимулишемо штедњу. Укидањем пореза на штедњу, држава фактички увећава каматну стопу. И на крају се, упркос свим тврдњама, показало да је банкарски ситем стабилан.

А да ли је заустављен одлив штедње из банака?

Јесте. Враћање новца не иде тако брзо, али је одлив заустављен.

 --------------------------------------------------------

„Фијат” и НИС

Владу критикују за многа предизборна обећања. Спомиње се посао са „Фијатом” и енергетски споразум са Русијом. Колико сте, у процентима, сигурни да ће италијанска компанија почети производњу у Крагујевцу и да ће Јужни ток потећи Србијом?

Према динамичком плану, „Фијат” треба да почне производњу 2010. године, а следећа година је предвиђена за инвестирање. У буџету је издвојено 200 милиона евра, намењених за побољшање електрике, инфраструктуре… Налазимо се у ситуацији када је, због кризе аутомобилске индустрије, кључно питање да ли ћемо наставити са инвестирањем, односно да ли у 2010. години почиње производња. Тренутак за почетак производње је, чини ми се, врло добар. Испашће да смо инвестирали у периоду кризе, а производња почиње са њеним стишавањем. Не могу да спекулишем, могу да кажем само оно што сам чуо као поруке из „Фијата”. Не могу да кажем „рекли су али неће, ни рекли су али хоће“. Ми ћемо уложити новац. Ако буде све у реду, што очекујем, онда ће тајминг бити одличан, ако дође до застоја, боже мој. И то је за људе, па ћемо сачекати.

Јел то значи да смо спремни да се опростимо од 200 милиона евра?

Не, остала би нам инфраструктура. Ако бисмо видели да „Фијат” не може да производи, лако бисмо нашли начин да усмеримо та средства у нешто друго.

А Јужни ток?

Добили смо све потврде од руске стране. Ако мене питате шта ће бити стуб опоравка руске привреде – то ће сигурно бити енергетика. Руска Федерација нема озбиљнијег ослонца за развој од тога. У њиховом је најбољем интересу да то ураде. Ако останемо у домену спекулација, готово сам сигуран да ће тај посао успети.

Зашто смо кад су у питању та два посла, уместо да се ослањамо на гаранције, у позицији да се позивамо на личне спекулације државних званичника?

Није поента да некоме наплатите гаранцију, а да од посла не буде ништа, већ је поента да се то реализује. Да се добије фабрика. Шта имамо од наплаћене гаранције? У томе је суштина.

Да ли ће нови власник НИС-а плаћати концесију?

Купац НИС-а ће плаћати исту концесију држави коју сада плаћа НИС. Она је, додуше, нешто нижа него у свету, али су код нас и налазишта мања. Ако буду нађена нова изворишта, на нама је да новим прописима и то регулишемо.

--------------------------------------------------------

Новогодишња честитка

Грађанима желим здравље и срећу, а паре ће већ некако да се зараде. Привредницима поручујем да влада прати шта се догађа на светској економској сцени и да ће се максимално трудити да олакша долазак кризе.


Коментари23
d3124
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

protokol
Po kom "protokolu" je Gospodin Cvetkovic bio prisutan otvaranju "Delta" trznog centra u Podgorici? Da li on ima nameru da i dalje "stoji" uz Gospodina Miskovica u njegovom "osvajanju" Balkana?
imotski kadija
postovanii presednice vlade, iako smo mi osiromasen narod, do cega je doslo tokom proteklih dvadesetak godina, uvek bi bilo para da se nesto napravi, ali ni jedna dosadasnja vlada nije nista uradila da stvori uslove da narod to malo svojih para ulozi u neki posao. prvo, jer mnogi od onih koji su ulagali ocekivali su da preko noci postanu bogati, a drugo, jer je opstinska, pa i sve druge, administracija sve uradila da oteza ta ulaganja, a vlada nije nista uradila da vec jednom procisti tu opstinsku. pa i druge, brokratiju i smanji administriranje na najmanju mogucu meru kao sto je to svuda u razvijenim i civilizovanim zemljama. zelim da poverujem da ce ova vlada, kojoj ste vi na celo, uraditi nesto, zapravo uraditi sve sto je potrebno, da i mi postanemo ta normalna i civilizovana evropska zemlja.
tiko tores
Ako ima para Ključno je pitanje kome su uzete Smanjite uzimanje a ne povečavajte preraspodelu
propo referendum
Mi vec poceli price u vezi naseg Bozica kad Tosa proturio glavu pa kaze u jednom dahu upravo su na RTSu javili da Canak uvodi evro oma posle Bozica pa zalupi vrata mi se ukocili niko ni reci posle dobra dva minuta Joca ckilji ocima pa kaze od 7 januara pivo cete placati 400 dinara kod mene usput ide po zvanicnom kursu ko u bankama pa onda kod mene u evrima.
Poznanik
Inače, da se postupilo po proširenom Kolektivnom ugovoru, ne bi bilo?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља