субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 04.01.2009. у 22:00 Владимир Дедић

Продаја стала, чекају се ниже царине

Све чешћа слика: фабрички стокови све су пунији аутомобила који немају купце

Прво је средином лета дошла најава снижења царине са 20 на 10 одсто од 1. јануара ове године, потом када су сви увозници уз гунђање, завршили своје калкулације не би ли разноразним попустима и погодностима ублажили последице изазване овом најавом из Владе Србије која је условила нагли пад продаје, дошао је прави тектонски удар у виду светске финансијске кризе. Тржиште аутомобила у свету из темеља је уздрмано и сви постулати на којима је почивало пали су у воду.

Српско тржиште није могло да остане имуно на све ово што се догађа, али је најавом снижења царина ипак погођено више него светском кризом.

Јер, многи потенцијални купци одустали су од набавке новог возила чекајући 1. јануар и ниже царине. Нису помагали ни попусти, нити уверавања многих челних људи из увозничких фирми и Удружења увозника, да цена нових аутомобила неће бити битно нижа од цене са попустима који су достизали четири, пет и више хиљада евра.

Ову констатацију потврђују и статистички подаци о кретању продаје током 2008. године. Према изворима специјализоване ревије „Ауто магазин” која у децембарском броју доноси комплетне податке о продаји, прошла година добро је почела и изгледало је да ће број продатих аутомобила, који је у 2007. г износио више од 50.000, бити знатно премашен у 2008. Али најава лоших дана догодила се у августу када је продат исти број возила као и у 2007. г. Потом су кола кренула низбрдо, да би већ у октобру број продатих возила био мањи за више од хиљаду у односу на исти месец 2007. Иако подаци за новембар и децембар још нису сређени, према неким назнакама уместо очекиваних око 6.000, у децембру је продато нешто више од 3.500 нових аутомобила, што давно није забележено. Можда делује мало необично, али децембар је увек био берићетан месец за продавце.

Очигледно је да је овом тренду највише допринела најава снижења царине са 20 на 10 одсто за возила из ЕУ и 12,5 одсто из осталих земаља, као део мера обухваћених Прелазним трговинскимспоразумом са Европском унијом. Како сада ствари стоје ове мере примењиваће се када се усвоје измене и допуне Закона о царинским тарифама чије је усвајање предвиђено на заседању Парламента12. јануара. Да ли ће то допринети бољој продаји тек ће се видети. Усваком случају пад продаје и ниже значе и мањи приход од царина и других дажбина које се сливају у државну касу. Према неким проценама само током октобра месеца 2008. у Србију је увезено аутомобила у вредности од око 42 милиона долара (око 34 милиона евра), лако је израчунати да је у буџет ушло двадесетак процената од тог новца, плус 18 одсто ПДВ - а, што достиже 40 одсто поменуте суме, или више од 12 милиона евра. Пад продаје у децембру овај буџетски губитак још више повећава. Ако се зна да је сада већ прошлогодишњи увоз био око шездесетак хиљада возила, лако је израчунати дефицит за државну касу због смањења царина у 2009. години.

По тој рачуници увоз од 60.000 возила са просечном ценом од 10.000 евра вредео је 600 милиона евра. Од тога држава је узимала 40 одсто (20 одсто царина, плус 18 одсто ПДВ, плус зависни трошкови) што износи 240 милиона. Сада, са царином од 10 одсто та бројка се смањује на 170 милиона, што значи мањак у каси од 70 милиона евра.

Српско тржиште бележи још један парадокс. А то су услови куповине. Док је светска финансијска криза између осталог, изазвана и „лаким кредитима” за све и свашта, кредитима које су банке нудиле са минималним каматама чије су вредности некад достизале један или мањи проценат на годишњем нивоу, у Србији је било обрнуто. Доминантно присутне стране банке овде су одобравале кредите за куповину (лизинг) по астрономским каматама које су достизале и до 15 одсто на годишњем нивоу уз све могуће клаузуле за обезбеђење позајмице (обавезно каско осигурање, заложне изјаве, два жиранта, кредитна способност, готовинско учешће, осигурање против крађе, менице, трошкови обраде кредита, такса при регистрацији ко да је корисник правно лице и шта још не…

Чини се да је опет држава направила слабу рачуницу и да је уз потенцијалне купце, увознике и она сама оштећена. Највише су профитирале банке. Е ту се очигледно разликујемо од света где су банке најпре платиле цех. Сада, да би стимулисале невероватан пад укупне тражње, не само аутомобила, у многим земљама камате су спуштене на минимум. У Јапану тренутно износе 0.10 одсто на годишњем нивоу. Све само да би се подстакла тражња, јер без ње нема ни производње.

-----------------------------------------------------------

Пример Аргентине

Да би сачувала скоро 150.000 радних места у аутомобилској индустрији аргентинска влада је припремила пакет хитних мера за ублажавање последица кризе уз консензус са произвођачима и банкама. Према том плану произвођачи аутомобила ће понудити тржишту два модела аутомобила по фабричким ценама, а влада ће, на другој страни, обезбедити три врсте различитих пакета финансирања уз минималну камату, док ће продавци смањити своју маржу, такође на минимум. Очекује се да ове мере допринесу ублажавању пада продаје који је дошао као последица светске финансијске кризе. У Аргентини своје погоне имају Рено, Пежо, Форд и Џенерал моторс.

-----------------------------------------------------------

Јапан: рекордан пад производње

Јапанска ауто индустрија забележила је рекордан пад производње у децембру од чак 203 одсто. То је, како саопштава Удружење јапанских произвођача, највећи пад од 1967. године. Од 1980. г продаја аутомобила никад није била мања од пет милиона, а врхунац је достигла 1990. када је у погонима у овој земљи произведено 7.78 милиона возила.

Коментари4
e0c5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

povratak otpisanih
TODAY-TOMORROW-TOYOTA na HIBRID i niko,niko kao MI.
momcilo vladicic
Ovogodisnjim uvozom jeftinih polovnih ili jeftinijih novih automobila (zbog svetske krize i nize carine) koliko god to izgledalo cudno nasi gradjani nisu imali bolju priliku da kupe zeljeni automobil. ovim ne samo da su dobili gradjani, vec i drzava koja ce napokon da se oslobodi vozila koja su zbog starosti i neispravnosti ugrozili zivote mnogih gradjana. Vozni park gradjana jedne drzave je ogledalo politike te drzave tako da politicari imaju jedinstvenu priliku da poprave imidz yahvaljujuci svetskoj krizi.
Nikola Beograd
Deficit u budzetu treba razlikovati od deficita platnog bilansa gde je ocigledno da je ovom krizom napravljen nevidjen pomak u smanjenju istog. Ako cela Srbija da npr 100mil$ za uvoz robe(automobila) iz inostranstva a ne izveze ne 10-ti deo toga ne bitno u kom obliku (psenica, celik, oruzije...)razmislite da li je cela ova situacija sa smanjenjem trosenja na uvoz automobila katastrofalna za srpsku privredu ili nije ako je sada uvoz iste te robe (automobila) 30mil$ !!??? I to nema nikakve veze sa tim da li obican-prosecan narod ima, nema, hoce, nece, il'dal treba da kupi nove automobile... pa vi sad razglabajte do sutra o losem uticaju sv.ek.krize na uvoznicki lobi ....a mene licno smanjenje nenormalnog profita Verana, Granda, Delte slabo pogadja
Anonymous Coward
"Јапанска ауто индустрија забележила је рекордан пад производње у децембру од чак 203 одсто." Овде неко није пазио на часовима математике...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља