петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Квалитет исплива на крају...

недеља, 04.01.2009. у 22:00
Ванвременски глас – најјачи адут: Јелена Томашевић (Фото Л. Адровић)

Почела је још од малих ногу, у крагујевачком Културно-уметничком друштву „Абрашевић”, наставила са победом на такмичењу „3К дур”, запаженим учешћима на многим домаћим и интернационалним фестивалима и сарадњом са великим именима домаће музичке сцене. Ове године Јелена Томашевић на најбољи начин је представљала нашу земљу на избору за песму Евровизије, али и објавила свој први албум. Све су то довољно добри поводи да са популарном певачицом поразговарамо током једног од празничних поподнева.  

Недавно се у продаји појавио Ваш студијски првенац. Стиче се утисак са сте доста чекали до његовог објављивања?

Да, могло би се рећи да је тако. Знамо сви каква је ситуација у нашој земљи и јако је тешко да млади талентовани музичари уопште добију прилику да објаве самостални албум. Имала сам пуно посла последњих година и могу рећи да је овај албум круна мог напорног рада. Вредело је чекати. По реакцијама људи, свих оних који су чули албум, заиста су добри коментари. Управо ме је данас на улици зауставио неки дечко, који је само хтео да ми каже да му се албум много допада. То ми највише значи, кад ми обични људи из свакодневног окружења уделе искрене комплименте.

Колико су Вам наступи на многобројним фестивалима помогли да изградите свој музички идентитет?

Моја победа у „3К дуру” 2002. године представљала је улазницу у свет професионалне музике. Велика имена која сам упознала и са којима сам радила, попут Влада Георгијева и Корнелија Ковача, отворила су пут мог музичког сазревања. Корнелије ме је упознао са Растком Аксентијевићем из групе „Бибер”, са којима сам сјајно сарађивала. Зрењанински фестивал, Будвански, фестивали у Белорусији и Чешкој, „Беовизија” – то су немерљива искуства, управо на тим фестивалима успела сам да скренем пажњу на свој глас и таленат, али и на песме које изводим. Квалитет исплива на крају, без обзира на пласман. Од „Беовизије” 2005. датира и моја сарадња са Жељком Јоксимовићем. Он је невероватан уметник и сјајан сарадник од кога сам пуно научила о музици и бављењу овим послом. Његови савети су изузетно драгоцени.

Албум „Panta Rei” чини комбинација новијих песама, али и великих хитова?

Тако је. Неке од тих нумера добро су познате, а неке ће људи тек заволети. Многе занима хоћу ли га концертно промовисати. Само један албум није довољан за самостални наступ, међутим, ја имам и песама од раније, тако да би се од тога могао направити један добар концерт. Била бих пресрећна да већ током следеће године наступим у Београду, као и широм Србије и региона. То је најлепши вид комуницирања са публиком и предивна размена емоција. Недавно сам наступила у Подгорици на промо концерту, и била одушевљена чињеницом да публика зна буквално све песме напамет, а од изласка албума прошло је веома мало времена.

На „Евросонгу” сте показали да успех Јоксимовића и Шерифовићеве није случајан. Како људи у свету прихватају наше песме?

Интересантно, многи су ме после „Евросонга” већ унапред питали хоће ли и следеће године Србију представљати неки занимљив аутор и добра песма. Људима у свету јако се допада тај звук нашег поднебља, та мешавина традиционалног са поп-музиком. Рецимо, „Оро” је Енглезима зазвучала као нека традиционална келтска песма. Сви су позитивно изненађени креативношћу аутора са овог подручја. Мислим да је прошле године ипак нереално било очекивати да поново победимо, иако смо фигурирали као један од највећих фаворита.

Да ли је по Вама музичка сарадња добар начин зближавања аутора и публике у региону?

– Гостовала сам на многим босанским, хрватским, словеначким медијима, македонским, црногорским, практично цео регион. Импонује ми да ме многи из окружења хвале. А рецепт је врло једноставан: бити свој, скроман и једноставан, упорно и вредно радити и истаћи се својим примарним квалитетима, а у мом случају то је глас. Надам се да ће овај албум, све што ми се десило у протеклих пар година, као и будући пројекти бити добар повод мојим гостовањима у земљама бивше Југославије и афирмацији правих музичких вредности са ових простора. Ако макар мало успем у томе, бићу веома задовољна.

Сматрате ли да ће најављена промена начина гласања утицати на будуће пласмане наше и земаља у региону?

Свакако да ће утицати, додуше не знам у коликој мери. До сада су одлучивали гласови публике и често су највише гласова добијале земље које су имале најбројнију дијаспору. Мада то не мора да буде правило, ја сам, рецимо, од Холандије добила велики број поена, где и нема толико наших људи у поређењу са Немачком или Швајцарском. Али не верујем да ће нас то превише погодити, јер мислим да ће квалитет песме као такве и даље бити пресудан, а ми у њему не оскудевамо.

Недавно сте се вратили из Израела. Каква искуства носите из свете земље? И који Вам крајеви приватно највише „леже”?

Познанства стечена на „Евросонгу” крунисана су недавном сарадњом са Сирушо, овогодишњом представницом Јерменије, и Боазом Маудом, представником Израела. То је дивна песма мира, коју је лично написао бивши израелски премијер Шимон Перес. Снимили смо и спот у граду Еилат, певамо на енглеском, а и свако од нас по једну строфу на матерњем језику. И поред пуно обавеза, успела сам да обиђем Јерусалим, Христов и Богородичин гроб, Зид плача... То је фасцинантно искуство. Тамо се осећате продуховљено и посебно. Заиста, тешко је то речима описати. Ја сам тек по повратку кући схватила где сам била.

А овако, рецимо, волела бих да видим Кубу и Јужну Америку. Такође ми пријају медитеранске земље и њихова култура.

На који начин се „одмарате” од музике?

Добар сан је један од испробаних рецепата. С обзиром на бројне обавезе, често пожелим само да се добро наспавам. Некада свој мир проналазим у самоћи и тишини. Мора да се нађе времена за приватни живот, у противном постајемо преуморни и све нас мање испуњава то што радимо. Лично, гледам да све избалансирам. Жао ми је што немам довољно времена да се чешће виђам са својом породицом и неким драгим људима. Али кад год се сретнемо, тад најбоље „напуним батерије”.

Адријан Чолаковић


Коментари1
803b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MUKNAVI
Talog je na dnu,zabokrecina na vrhu,sredina je naj bolja!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља