понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:53

Угрожено 429 врста животиња

недеља, 04.01.2009. у 22:00
Међу заштићеним животињама су поједине врсте пеликана, рода, белоглави суп, речни рак, бубамара, жабе, белоушке и шарке

У Србији постоји 215 врста биљака и 429 врста животиња које су као природне реткости стављене под најстрожи степен заштите државе.

Начелник Одељења за биодиверзитет Завода за заштиту природе Србије Ненад Секулић казао је агенцији Бета да су међу угроженим животињама 273 врсте птица као и 66 врста сисара.

Заштићена је и 41 врста бескичмењака, 34 врсте инсеката и 15 врста риба.

Међу заштићеним животињама су поједине врсте пеликана, рода, белоглави суп, речни рак, бубамара, жабе, белоушке, шарке.

Заштићене биљке су Панчићева оморика, молика, бели и жути локвањ, банатски и косовски божур, ђердапска и шарпланинска лала, иђирот и бројне врсте орхидеја.

Према речима Секулића, за те врсте постоји забрана коришћења, уништавања и предузимања других активности којима би се могле угрозити оне саме или њихова станишта. „То подразумева забрану брања, сакупљања, сечења или чупања из корена, затим хватање, заробљавање, убијање или озлеђивање животиња, уништавање или сакупљање њихових јаја, приказивање у комерцијалне сврхе и слично”, навео је он.

Секулић је додао да би те врсте без посебних мера заштите због угрожености свог опстанка у природним стаништима убрзо ишчезле и прецизирао да су оне заштићене Уредбом о заштити природних реткости, која је донета 1993. године.

Према његовим речима, одређене врсте гљива, биљака и животиња, које су мање угрожене, обухваћене су Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне са циљем да им се смањи степен угрожености или да се спречи могућност да постану угрожене.

Он је навео да се та уредба из 2008. године односи на 94 врсте биљака, три врсте лишајева и 15 врста гљива, једну врсту риба, корњача и змија, три врсте жаба, три врсте пужева и једну врста пијавица.

Секулић је прецизирао да се на годишњем нивоу одређују дозвољене количине и време када се могу одређене врсте биљака и животиња сакупљати и подручја на којима се то може чинити.

На територији Србије као нестале врсте сматрају се црни лешинар, бела кања, мала дропља, орао брадан, тетреб ружевац...

Секулић је истакао да држава заштитом делова територије чува своја највреднија подручја. Сакупљање података о угроженим и ишчезлим врстама важно је за израду специјализованих научно-стручних публикација – црвених листа, на основу којих се потом доносе закони и уредбе у тој области.

Своју прву Црвену књигу Србија је добила 1999. године и она се односи на ишчезле и крајње угрожене биљне врсте. У њој су, поред осталог, наведене четири врсте и подврсте које су неповратно изгубљене из светског генофонда, а живеле су само у Србији.

Друга Црвена књига је донета 2003. године и односи се на дневне лептире.

Бета


Коментари3
befcd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Odlican i upozoravajuci clanak. No, ovde nije navedena jos jedna ugrozena vrsta, a to je ujedno i najodgovornija zivotinjska vrsta za sve drugo sto je ugrozeno-ljudska vrsta. Kod nas konkretno je najugrozenija pod vrsta penzionera, dok preti i prirodno izumiranje porodice Srba zbog "bele kuge" i sve vece starosti populacije. Siguran sam da ce navedene mere usmerene na zastitu pojedinih ugrozenih vrsta znatno doprineti i budjenju svesti kod ljudi i pocetku jednog odgovornijeg pristupa zastiti i ocuvanju zivotne sredine.
Петар Миловановић
Ух бре, сада ми је лакше, јер ће 215 врста биљака и 429 врста животиња стварно бити заштићено! Није шала мала, имамо Уредбу о заштити природних реткости из 1993. године и Уредбу из 2008. године. Нема шта, јак клин, поготову када се зна да то не иде даље од Завода и Закона, а како је на терену, није важно, имамо ми закон у коме је све јасно. А да ли је јасно ко ће пресретати и хватати оне који наруше поменуте уредбе, колике су казне, има ли Завод неки план за повратак угрожених или исчезлих врста на њихова станишта и пороширење подручја под њима? Шта је урадио Покрајински завод на заштити банатског божура, чија популација у Делиблатској Пешчари броји око 70 јединки? Шта је урадио Завод и Србија шуме на заштити Панчићеве оморике на тресетишту у Црвеном потоку, где је остало само 20 стабала? Чини ми се да нема, јер да има не би националним парковима газдовало предузеће Шуме Србије које немилице сече квалитетно дрво баш у Националним парковима (Фрушка Гора, Стара Планина, Тара) и не би уз сама језера са питком водом дозвољавали градњу викендица и изливање септичкх јама у њих. Такође, не би градили скијалишта на најлепшем месту у Националном парку на Старој Планини, не би градили фрекфентни пут кроз Сићевачку Клисуру, која представља дом многим ретким врстама биљака. Елаборати и Уредбе о заштити немају везе са природом и животом док се дебело не санкционише прекршај!
Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски
Овом чланку од посебне и изузетне вредности,као и колеги Секулићу,могу (укратко) додати следеће.По мојем сазнању број угрожених врста у Србији надмашује 429 и досеже близу 600.Број врста за које је утврђен нестанак на нашим просторима је око 80.Добро сам запамтио Црну роду које више нем на нашим просторима.За очување животне равнотеже обрада земљишта и примена хем.средстава се морају контролисати.Молим Вас да се заложите за мере којима би био циљ повраћај подручја у некадашње стање (мочвара,ритова,водотокова,подручја обрасла вишег.дрвенастим биљним врстама),како би,преко микроклимата,сачували врсте од угрожености и нестанка(погледајте ЛЕАП Вршац).Било би интересантно да чујемо утицај нивоа Ђердапа на промену код живог света.Посебно на подручје Војводине преко подизања нивоа подземних вода.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља