петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:12

Читај како пише, на црногорском

Аутор: Новица Ђурићпонедељак, 05.01.2009. у 22:00
Војин Грубач; Сретен Шкулетић

Подгорица – Творци црногорског језика од језичких законитости Вука Караџића сада једино признају ону максиму „читај како је написано – на црногорском”, као правило којег се без поговора у школама морају придржавати деца Срба, а њих је према последњем попису у овој држави око 33 одсто. Али, родитељи српске деце и Српски национални савет поручују да њихова деца неће читати то „што је написано непознатим и непризнатим језиком”.

Црногорски министар просвете и науке Сретен Шкулетић недавно је подсетио да су све школе у Црној Гори у процесу реформи и да се „убрзо очекују резултати првог циклуса”. Oн је саопштио да је у току 2008. усвојен велики број образовних програма, објављено је 39 уџбеника на црногорском језику за основне школе и 17 за гимназије, 59 наслова на албанском језику, као и 64 нова школска обрасца.

Како су поменути уџбеници штампани на црногорском језику никоме није јасно јер је реч о језику који још није стандардизован а тиме и непризнат од науке и струке. Уосталом и сам министар Шкулетић је то признао.

„Савет за стандардизацију црногорског језика ради на новом правопису, речнику и граматици. Очекујем да ће тај посао бити завршен почетком фебруара и да ћемо у наредну школску годину ући са тим уџбеницима”.

Српски национални савет, како нам је јуче рекао његов председник Момчило Вуксановић, затражиће састанак са министром просвете Сретеном Шкулетићем како би се пронашао модел по којем би све обавезе према српском народу у просвети, које гарантује Устав, биле испоштоване. А у Уставу Црне Горе прецизирано је у члану 79 да је загарантована употреба „свог језика и писма у приватној, јавној и службеној употреби”. Уставом се, надаље, гарантује „школовање на свом језику и писму у државним установама и да наставни програми обухватају и историју и културу припадника мањинских народа и других мањинских националних заједница, да у срединама са значајним учешћем у становништву органи локалне самоуправе, државни и судски органи воде поступак и на језику мањинских народа, да оснивају просветна, културна и верска удружења, да сопствено име и презиме уписују и користе на свом језику и писму у службеним исправама и да у срединама са значајним учешћем у становништву традиционални локални називи, имена улица и насеља, као и топографске ознаке буду исписани и на језику мањинских народа …”

„Поводом изјаве Шкулетића да ће од наредне школске године сви школски уџбеници бити штампани на црногорском језику, желимо на време напоменути министру просвете да по важећем Уставу српска деца у Црној Гори не морају да се школују по тим уџбеницима”, рекао је јуче за „Политику” потпредседник Савета Војин Грубач. Он појашњава да Српски национални савет мора дати дозволу Министарству просвете да уџбеници намењени Србима задовољавају све неопходне критеријуме да би могли бити коришћени у наставном програму на српском језику.

„У том смислу, потребно је да осим раздвајања школских одељења у следећој школској години на језичкој основи, Министарство просвете омогући српским историчарима и професорима српског језика, које предложи Српски национални савет, учешће у конципирању и обради уџбеника за Србе”, рекао нам је Грубач. „Српски уџбеници из књижевности, историје и географије морају да у својој основи најквалитетније обраде предметну материју из своје области равноправно третирајући просторе Црне Горе, Србије и Републике Српске”, додао је он.

Грубач истиче и да је неопходно да Министарство просвете у свој састав укључи експерте српске националности, да би тај проблем био адекватно решен достизањем пропорционалне заступљености српских кадрова у раду министарства.

„Желимо посебно напоменути министру Шкулетићу, да национална структура његовог министарства није у складу са нормама Устава”, поручио је Грубач.

Срби нису само у школским програмима изопштени из државе. Нема их ни међу „живим професорима” и ретко запосленим у црногорском образовању, а њих је око 13.000. Миноран је проценат запослених Срба у 21 вртићу, 161 основној школи и у 49 средњих школа. На државном универзитету, говори се да има Срба, али да „су се ућутали како не би трпели санкције”.

Занимљиво је да је у Његошевој Црној Гори ћирилица протерана са државне телевизије, неке дневне новине се тим писмом штампају, па је тако и лист „Пчелар” почео да се готово цео штампа латиницом. Како нам је реко један од његових сарадника, „морало се то, јер трутови не воле ћирилицу”.


Коментари22
a57df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje Gajovic
Neprijatelji nas sa strane posmatraju i smeju se na sav glas. Uspeli su da pronadju medju nama, njima odgovarajuce ljude i da ih upute sta treba da rade. Cini mi se da su za sve ovo najodgovorniji srpski naucnici i politicari, jer se nigde nisu oglasili da zastite Srpski jezik i naciju, dok su ovi razni odpadnici stvarali nove nacije i nove jezike, odnosno prisvajali Srpsko. Englezi su primer broj jedan, jer su zastitili svoj jezik, pa Amerikanci stvorise novu naciju sastavljenu od mozda sto nacija ali nekazu da govore americki jezik nego engleski. Isti je slucaj sa Kanadom, Australijom, Novim Zelandom i jos njih koji govore engleski jezik. Spanski jezik koriste gotovo sve drzave Juzne Amerike. Portugalski jezik se govori u Brazilu, znaci da je svak zastitio svoj jezik, osim Srba. Ovde se radi o javnom falcifikovanju a Srbi mirno posmatraju i postepeno nestaju. Slazem se sa >Simonidom< i ostalima koji ovo ne posmatraju hladnokrvno. Kad ovo sve cine uz nase prisustvo koji smo dosad bili isto, kako ce neko objasniti buducim generacijama sta je prava istina? Licni interes je veliko prokletstvo, a sada takvih ima neograniceno. Doduse bilo ih je i prije pa se mnogi nasi preci poturcise, pa rodjenoj braci postadose najvisi neprijatelji.
Gazitelj licemerja
Nacionalnim manjinama -- narocito tako velikim nacionalnim manjinama kao sto je sprska u Crnoj Gori sa 38% stanovnistva -- MORA se obezbediti pravo da koriste SVOJ jezik = SRPSKI u skoli, i u odnosima sa SVIM drzavnim organima, bolnicama, isl. kao i DVOJEZICNE natpise u svim opstinama gde Srba ima vise od 15%.
sara p -suisse
SRPKINJA iz inostranstva- svi balkanski narodi govorili su SRPSKO-HRVATSKI ILI HRVATSKO-SRPSKI i to bi tako trebalo i da ostane. gluposti crnogorski pa bosnjacki. jednostavno jedna sramota
Aleksandar P
Ja sam iz Crne Gore i stvarno nijesam uočio problem o kojem tako uporno pišu dopisnici Politike iz CG.Uglavnom je sve ostavljeno na volji pojedinca,tj. da piše pismom kojim želi. Ja sam npr. uvijek pisao ćirilicom i to radim na poslu,kući,svuda sem na internetu jer mi je to malo tu komplikovano.Štaviše,i moj pasoš i lična karta po mojoj volji sadrže i moje podatke na ćiriličnom pismu.E sad stvarno ja neću niti želim ubjedjivati bilo koga da piše pismom kao i ja,nek radi svak kako misli da treba i želi,tako da navedenu temu ne treba povezivati sa politikom i bilo čim sličnim....
Prosrpski Hrvat
Petre Gojkov@ Da ali Austrijanci govore i pisu njemackim jezikom, a ne austrijskim iako kako sami kazete ne vole da ih se poistovjecuju sa Njemcima. Tako isto Belgijanci pisu i govore francuskim odnosnom holandskim, Svajcarci francuskim, italijanskim, njemackim i retro-romanskim itd.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља