четвртак, 25.08.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:04

Бадњак на огњишту, чељад на броју

Аутор: Ј. Беоковићпонедељак, 05.01.2009. у 22:00
Верује се да ће бити срећан онај који у свом парчету чеснице пронађе новчић (Фото: Т. Јањић)

„Зора пуца, дан се дани. Прангија одјекује и потреса прозоре. Са улице допире оштар бат нових ципела. Више моје главе, до јастука, поређане хаљине и преобука, од којих ме задахњује мирис на чистоту и ново. Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни. А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана...” Као у приповеци Боре Станковића, у многим домовима свануће божићно јутро, дан најрадоснијег хришћанског празника, када ће се неки можда поновити новим ципелама, јер ваља се, кажу, за Божић поновити, домаћини ће испунити собу мирисом тамјана, док ће се домаћице потрудити да кућа „блиста”, а трпеза буде богата. Многобројни обичаји којима се прославља дан Христовог рођења, 7. јануар по грегоријанском, односно 25. децембар по јулијанском календару, чувају се вековима, па иако модерно време оставља на њима свој траг, циљ им је исти: да година буде родна, чељад здрава, да домаћинство расте и да се радост, светлост и чудо Божића пренесу на све дане у години.

Прослављање Божића почиње дан пре Христовог рођења – на Бадњи дан. Назив се доводи у везу са старословенским глаголом бад који значи бдети, а да је бдења у ишчекивању Христовог рођења и било, потврђују поједини записи етнолога који сведоче о томе да је уочи Божића мало ко спавао. Већина обичаја везана је за вече, домаћини су понегде ноћу чували бадњак који се палио на огњу, а домаћице су биле на опрезу јер је положајник могао да дође и одмах после поноћи.

За бадњак се бира младо церово или храстово дрво, понегде је то бор или јела, а у приморским крајевима може бити и ловор или маслина. Он симболише дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус родио, а наговештава и дрво Крста Христовог. Распрострањено је веровање да бадњак треба да се сече укосо, са источне стране, са три снажна ударца, а ако се не посече треба га увртати док се не одвоји од стабла. Уноси се у кућу на Бадње вече заједно са печеницом и сламом која се простире по поду. Домаћице у неким крајевима у сламу стављају бомбоне, воће, орахе и ситне поклоне за децу, негде се и софра поставља на слами или се сноп ставља на сто где је постављена трпеза за Бадње вече. На југу Србије постојало је веровање да ће девојке и момци који преспавају на тој слами уснути будућег брачног друга.

Пре вечере, обавезно посна трпеза се окади, укућани се помоле Богу, у неким крајевима сече се колач и пали божићна свећа за коју се верује да је не ваља гасити дувањем, већ се „умирује“ хлебом натопљеним вином. У околини Ниша забележен је обичај да се пре јела сви укућани истовременоno изувају, најчешће на знак који да домаћин. То се ради да би се пилићи истовремено изводили, жене брзо порађале, краве телиле, овце јагњиле. У неким селима сматра се да је добро коме се обућа поклопи, док се то у другом местима тумачи као лош знак.

Да буде срећно и берићетно

На дан Христовог рођења рано ујутру звоне звона на свим православним храмовима, а верници се умољавају да се уздрже од устаљеног обичаја да рођење Богомладенца поздрављају пуцањем прангија. На свечану Божићну литургију ваља обући нешто ново, а црквени оци подсећају да је нафора која се прима после литургије и светог причешћа прво што треба окусити на Божић. Посебан гост кога са радошћу ишчекујемо у нашим домовима јесте положајник за кога се верује да доноси срећу у кућу за целу годину. У већини крајева, Херцеговини или Црној Гори, на пример, веровало се да положајник мора да буде мушко, али се у неким селима око Ниша у овој улози обавезно појављивала жена. Православцима око Мостара као положајници неретко су долазили комшије муслимани, а на југу Србије Роми. Иако положајник може бити и намерник, онај ко први дође у кућу, најчешће се он ипак позивао, а понегде и пажљиво бирао – гледало се да буде млад, здрав, „срећне руке”, са оба жива родитеља... Неке домаћине годинама би полазио исти гост и сматрало се да положајник не ваља често да се мења. Положајник би на огњишту џарао ватру уз речи „Колико варница толико парица, јагањаца, кравица...“ чиме би призивао срећу и благостање у кућу домаћина. Домаћица га је обавезно даривала – чарапама, шалом, колачем, воћем. Положајник је обично једини гост јер се на Божић не иде никоме у посете, а породица је на окупу.

На трпези је мрсно јело, а домаћице се труде да она буде што богатија. Пре ручка обично се пали свећа и читају молитве, а онда се ломи чесница која има онолико делова колико има укућана. Верује се да ће бити срећан онај који у свом парчету пронађе пару коју је домаћица умесила у чесницу. У неким крајевима, у сваком парчету, осим паре, стављају се и друге ствари које симболишу здравље, кућу, стоку, па се верује да ће онај ко добије дрен, на пример, бити здрав целе године, ко извуче семе бундеве имаће доста свиња, а ко добије дрвце градиће кућу.

Божић се слави најчешће три дана, а други и трећи дан одлази се у посету пријатељима и родбини. Бадњак и слама износе се из куће 9. јануара, на Светог Стефана, и стављају се на воћке, у виноград, поред дрвета, а значење је увек исто – да обезбеди родну годину.

Ваља се... не ваља се...

Подужи је списак радњи за које се у народу верује да их ваља или не ваља чинити на Бадњи дан и Божић. На Бадњи дан, на пример, ваља све позајмљене ствари и дугове вратити, за бадњу вечеру, треба припремити непаран број јела, а пуцкетање лишћа на бадњаку приликом ложења тумачи се као добар знак. Тог дана ваља посадити неку биљку јер се верује да ће се она сигурно примити. На Божић ваља радити оне ствари које су нам током године задавале проблема, да бисмо их у наредној години лакше савладали. Ваља се да се положајник огрне губером да би био дебљи скоруп на кајмаку, а у неким крајевима верује се да се је добро измаћи столицу на којој он седи како би се срећа заковала за кућу. Постоји и народно веровање да је добро да Божић буде облачан јер то наговешћује добру годину, па има и пословица „Боље Божић кужан, него јужан“. Не ваља се током божићних празника свађати ни децу тући, од Божића до Светог Стефана не ваља ни да се кућа чисти, а у Војводини верују да за време божићних празника не ваља лупати на врата да не би кокошке лупале јаја. Такође, треба водити рачуна да при сечењу бадњака он не падне ни на једно друго дрво, а на овај дан не ваља позајмљивати ником ништа да се не би целе године развлачиле ствари из куће.

-----------------------------------------------------------

Артемије: Косово је наш неотуђиви идентитет

„Kада бисмо, недај боже, изгубили Косово, прихватили и признали његово одвајање од Србије, Србије више не би било, па ни нас Срба као национа. Косово је наш неотуђиви идентитет, наша лична карта, без које не бисмо били препознатљиви”,наводи у божићној посланици епископ рашко-призренски Артемије.Рођењегоспода Исуса Христа, „најважнији догађај од стварања света”, „најсудбоноснија револуција и бунт човека против свакога греха најпре у себи па онда и око себе”, обележава се због безбедносне ситуације и „гетоистичког” начина живота на Косову другачије него у другим деловима Србије, па „становништво не може слободно да оде ни по бадњак”, пише епископ Артемије.

„Но и у таквим (не)приликама ништа не може да помути унутрашњу радост коју доноси сам празник Божића, те се и данас на Косову и Метохији Рођење Христово слави и дочекује по традиционалном српском обичају”.


Коментари4
773f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

terramare
Mi Srbi, pripadnici Pravoslavlja koji smo ziveli na Primorju koristili smo za Badnjak iskljucivo i samo mladi hrast, nikakvo drugo drvo. Hristos rodi, srecan Bozic i Nova godina.
Srba, Velika Britanija
Dusane gresite, autor teksta je u pravu. Bozic se i kod Pravoslavnih i kod katolika slavi 25-og Decembra. Da tako kazem moderni kalendar je Gregorijanski, koji je od Julijanskog pomeren za (trenutno) 13 dana, tako da Pravoslavni Bozic pada 7-og Januara (po Gregorijanskom kalendaru - a to je jos uvek 25-ti Decembar po Julijanskom).
Jelena,BAR
Svim Srbima i drugim Pravoslavcima koji sjutra slave Bozic(a posebno Srbima na Kosovu i Metohiji) nazdravlje Badnje vece i sretan Bozic-MIR BOZJI-HRISTOS SE RODI!
dušan petković
Леп и ваљан чланак уз сваку похвалу писцу ових редова.Једина моја примедба је, да је новинар или новинарка замешао календаре. Правилно је, да се Христово рођење прославља 7. јануара по јулијанском календару а 25. децембра по грегоријанском календару.Писац ово чланка пише обратно. Пошто је Бадње вече,хришћански је опростити ову грешку.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља