понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:32

Дивови на раменима дивова

Аутор: Станко Стојиљковићпетак, 09.01.2009. у 22:00
Најславнији сусрет физичара (Париз 1927.) на којем су, поред осталих, учествовали Марија Кири, Алберт Ајнштајн, Волфганг Паули, Вернер Хајзенберг, Пол Дирак, Луј де Број, Нилс Бор, Хендрик Лоренц и Ервин Шредингер

ФИЗИКА 
Свезнадарско штиво на којем би нам позавидели народи с више умних глава и с дужом повешћу.

Готово четири године после упокојења изванредног физичара и учитеља, Милорада Млађеновића, недавно су испод штампарске пресе изишла два тома „Великанa физике” којa је он на крају богатог стваралачког живота исписао. Надахнуто казивање које чари „краљице наука” обзнањује у истинској раскоши најраснијих мислилаца у минула готово два и по хиљадугодишта.

Врхунски зналац и врсни казивалац уводи нас у најтананија мисаона поигравања и најплеменитија духовна треперења од којих је изаткан свеколики ћилим људског знања и умења. Како бисте другачије назвали научну скаску непрекинутих подвига откривања и сазнавања?

Окористивши се приликом да не морамо изнова, као у народној брзалици, да набрајамо шта је који од мислећих и мисаоних дивова узидао у темеље данашњег поимања свеколике стварности, истргнућемо покоју згоду из тушта и тма непознатих и несвакидашњих догодовштина.

„Природа је једна и нико не може да је кривотвори”, са истанчаним осећајем за меру опомиње приповедач и тумач, отварајући пред нашим очима (и умовима) тајанствене двери узвишене просвећености, почевши с недостижним Стагираном Аристотелом, с којим се много тога у науци зачиње, и завршивши с блиставим Русом Лавом Ландауом.

Клеопатрина заслуга

Мудри подучавалац Александра Македонског, коме је ускраћено да наследи Платона као челник Академије јер није грађанин Атине (због чега је основао Лицеј у којем се шетајући расправљало), зготовио је својем ученику скраћено издање Хомера (ето када је отпочело скраћивање) од којег се, како предање преноси, силни ратник није одвајао. (У једном писму Чарлс Дарвин наводи: „Лине и Кивје били су моја два бога, иако на разне начине, али су они најобичнији ђачићи у поређењу са старим Аристотелом”).

„Архимед је, по неподељеном мишљењу историчара науке, највећи научник старог и средњег века, а гласови би се поделили када би му требало одредити место међу првих неколико матаметичара-физичара који су икад живели”, устврђује Милорад Млађеновић, подсећајући да је славни Сиракушанин владару Гелону послао прорачун колико зрна песка је потребно да се испуни свет (васељена)!

Ко зна да ли бисмо сазнали за последње Птоломејевиће да лик Клеопатре Седме није запао за око двојици ненадмашних списатеља – Вилијаму Шекспиру и Џорџу Бернарду Шоу. Клаудије Птоломеј оставио нам је прво систематско математичко дело „Алмагест” с потанким тумачењима свих познатих небеских појава, досцније означено „Библијом астронома”; појединци кажу да је то „Стари завет”, „Нови завет” исписао је Никола Коперник.

Миколај Коперник постао је Никола тек када је латинизовао своје име и презиме, а највише пажње на студијама у Падови посветио је лечењу и рецептима. Иако није стекао диплому, потоњи каноник оставио је прекретно тумачење да је Сунце (а не Земља) небеско средиште, а тек одштампани примерак списа „О вечном кретању Земље” показан му је на самртничкој постељи.

Свако следеће поколење уздизало је више или мање Галилеа Галилеја који је, после Архимеда и Еуклида, начинио велики искорак. (Стивен Хокинг га је са Исаком Њутном и Албертом Ајнштајном издвојио од осталих). Први је обзнанио да је Млечни пут саздан од мноштва слабо видљивих звезда. Сукобивши се са Инквизицијом поводом исказа да се Земља окреће око Сунца, морао је да попусти и напише: „Ја се одричем, проклињем и мрзим поменуте грешке и јерес”. Извесно време провео у некој врсти кућног притвора, а када је поново постао слободан изишао је напоље и, наводно, узвикнуо: Ипак се окреће!

Родивши се као недоношче, Исак Њутн је израстао у једног од најблиставијих умова човечанства. Приписује му се реченица коју су доцније у слављеничким пригодама често понављали: „Ако сам видео даље, било је зато што сам стајао на раменима дивова”. Готово три деценије ништа није објавио јер се сукобио с најмоћнијим научником тога доба, Робертом Хуком, а малтене исто толико времена озбиљно је изучавао алхемију. Записано је да је први учењак коме је додељено племићко звање (сер). Рођаци и пријатељи били су изненађени што на самртни час није позвао свештеника.

Киријеви и два Србина

Марија Склодовска Кири, једина жена овенчана с две Нобелове награде, жудела је да уђе у Француску академију наука, али јој се сан није испунио; за разлику од супруга Пјера који томе није тежио, а примљен је. Сазнајемо да је, поред осталих, као сарадника запослила нашег хемичара Драгољуба Јовановића. На сличан начин причу ће поновити ћерка Ирена Жолио Кири примивши Павла Савића.

Прекретница у поимању појава наступила је у првој години 20. столећа када је Макс Планк изложио како изгледа квант. Шта би се догодило да се посветио свирању виолине које му је ишло од руке? Нилс Бор и Алберт Ајнштајн су наставили утртом стазом: код првог су науковала два Србина – Велимир Роглић, па Звонко Марић; други је у првом браку био ожењен Милевом Марић, за коју Милорад Млађеновић наводи, а то нисмо знали, да је дипломирала годину дана након супруга.

Српском зету, како су га у нашим крајевима називали, писац „Великана физике” приписује да је створио „најтананије духовне чипке које је људски ум умео да исплете”, и поред тога што није био чудо од детета као Рене Декарт, занимајући се у младости и зрелим годинама само за „најопштије у најсложенијем”. У двокњижју се изричито каже да је за ненадмашне теорије опште и посебне релативности довољно средњешколско знање из математике, чиме се искључује ма какав уплив супруге.

Сјајна ниска дивова завршава се с Лавом Давидовичем Ландауом, човеком који је – попут Србина Николе Тесле – заувек памтио што би једном прочитао! У списима КГБ-а који га је надзирао нађена је забелешка: „Наш систем, онако како га ја видим у 1937. години, представља савршено формулисан фашистички систем који се не може променити”.

Професор Милорад Млађеновић, један од најцењенијих послератних физичара у нас, после окупације Југославије напустио је студије у Француској и као припадник наших снага војевао у јединицама Британског ваздухопловства. На основу одлуке Јосипа Броза, још у официрској униформи придружио се маленој дружини која је започела да гради „Винчу”. Докторирао је у Стокхолму, предавао на угледним страним универзитетима, а на страницама „Политике” готово четири деценије објављивао написе из науке.

На више од 800 страница исписано је чиме су људски род задужили: Аристотел, Архимед, Птоломеј, Коперник, Галилеј, Кеплер, Брахе, Декарт, Њутн, Кулон, Френел, Ампер, Хелмхолц, Фарадеј, Максвел, Марија Кири, Планк, Бор, Ајнштајн, Де Број, Хајзенберг, Шредингер, Дирак, Гамов, Радерфорд, Ферми, Лоренц, Хан, Ландау и још неколико десетина других.

Издавачи су Природно-математички факултет (одсек за физику) и „Змај” (оба из Новог Сада).


Коментари2
e2c98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

D M
Moj divni deda je napisao ovu knigu. Hvala ti!
Nebojsa Mladjenovic
Pored ovakvog lepog clanka bilo bi divno da se stavi slika nasih naucnika, posto Anstajna i njegovo drustvo vrlo cesto vidjamo na relevantnim i nerelevantnim slikama. N. Mladjenovic

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља