среда, 24.08.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Разбијен картел на тржишту лекова

Аутор: Јелица Антељчетвртак, 08.01.2009. у 22:00

Комисија за заштиту конкуренције утврдила је постојање забрањеног споразума између највећих произвођача лекова и седам веледрогерија, па је тај договор, потписан почетком 2008, и званично проглашен неважећим.Ексклузивне уговоре са произвођачима „Хемофармом” и „Галеником” у јануару прошле године потписало је само седам од укупно 400 регистрованих веледрогерија. На листи привилегованих тада су се нашли „Велефарм”, „Ветфарм”, „Југохемија”, „Фарманова”, „Унихемком”, „Фармалогист” и „Ветпром хемикалије”. По спорном уговору, само ти велики дистрибутери имали су право да продају домаће лекове, и то под условом да робу не препродају мањим трговцима лековима, већ директно апотекама и здравственим установама.

Против учесника у том картелу комисија ће поднети захтев судији за прекршаје, пошто по важећем закону о заштити конкуренције још нема право да изриче друге врсте санкција. Иначе, за такав прекршај који за последицу има нарушавање или спречавање конкуренције на тржишту прописане су казне – од један до 10 одсто укупног годишњег прихода.

Како је дошло до такве ситуације на тржишту лекова? Још пре неколико година примећено је смањивање броја дистрибутера лекова и концентрација великих играча који су на тај начин долазили до привилегованог статуса код произвођача. Већ од тада власници малих дистрибутивних фирми били су у таквој позицији да нису могли да купују лекове директно од произвођача, али нису јавно негодовали јер нису били у прилици да их купују од већих трговаца и да са њима деле зараду.

Од јануара 2008. године, када су „Галеника” и „Хемофарм” потписали нове уговоре, мали дистрибутери изгубили су могућност да послују са великим дистрибутерима, што је био повод да се неколико њих из Београда, Панчева, Ваљева и Крагујевца јави нашој редакцији. Тврдећи да је створена спрега произвођача и само неколико дистрибутера са циљем да се формира монопол на производњу и дистрибуцију лекова, неки од њих су још тада упозоравали да су на рубу пропасти. После годину дана, колико су били скрајнути, питају се ко ће им надокнадити штету.

– Предузеће за медицинско снабдевање „Радаком“, као и други мањи дистрибутери, последњих неколико година не сарађује са „Хемофармом”. Овај произвођач лекова је поставио за нас недостижно високе лимите у набавци лекова и медицинског материјала, знајући да је то начин да нас елиминишу. То је био први корак у грађењу овог картела. У 2008. години великим дистрибутерима је забрањено да испоручују робу мањим иако смо имали уредне регистрације и били спремни и на авансно плаћање. Искључени са тржишта, обратили смо се комисији за помоћ – каже Радојица Рајовић, власник и директор „Радакома”.

Штета је, по његовим речима, непроцењива јер већ четири године не набављају робу директно од произвођача, него преко посредника делећи маржу са њима.

– Обратићемо се „Хемофарму” и „Галеници” да нађемо начин за одштету због оваквог незаконитог поступања – каже наш саговорник и додаје да ће такође захтевати да будућа сарадња не буде ничим условљена.

Иако је решење Комисије за заштиту конкуренције, како смо сазнали, пре званичног објављивања достављено пуномоћницима свих учесника у споразуму, у „Галеници” и „Хемофарму” су нам јуче рекли да нису добили решење и да за сада не желе да га коментаришу.

Решење Комисије за заштиту конкуренције донето је 30. децембра 2008. и објављено је на сајту Антимонополске комисије. Како стоји у решењу, мешање произвођача у политику цена велетрговца и ограничавање слободе велетрговаца да изаберу тржиште за које сматрају да служи на најбољи могући начин његовим економским интересима имало је за непосредни циљ елиминацију мањих веледрогерија са тржишта.

„Смањењем броја велетрговаца лековима олакшава се договарање произвођача лекова и веледрогерија, чиме се омогућава да произвођачи лекова контролишу услове трговине између веледрогерија и њихових купаца – здравствених установа и апотека, а на штету корисника лекова и медицинских препарата”, стоји у решењу Комисије за заштиту конкуренције.

Тржиште лекова је по исплативости у самом врху у Србији. Реч је о огромним зарадама, а јасно је и зашто је важно имати добар рејтинг у том послу. То су сигурни екстрапоени на тендерима за набавку медицинских средстава и опреме за велике здравствене установе. Како је „Политика“ већ писала, позивајући се на изворе из добро обавештених фармацеутских кругова, на овим великим пословима се увек смењује неколико веледрогерија, док мали немају новца ни да откупе тендерску документацију. Тако је једна од највећих веледрогерија снабдевач лековима и опремом готово свих медицинских центара, укључујући и Клинички центар и Војномедицинску академију. О каквом послу је реч показује податак да поједине здравствене установе само на лекове годишње издвоје око две милијарде динара.

-----------------------------------------------------------

Највећи дистрибутери

Према званичним подацима Централног регистра хартија од вредности, већински власник „Југохемије” је „Делта стар”. То предузеће има 63,37 одсто акција поменуте велетрговине.

Произвођач лекова „Хемофарм” има власнички удео од 20 одсто у велетрговини „Велефарм”, па не чуди што је са тим предузећем потписан уговор о продаји медикамената. По 22 одсто акција у „Велефарму” имају и фирме „Лекови” и „Медицина”.

„Ветпром”, према званичним подацима, углавном држе физичка лица. Осим Акцијског фонда, који има 26,78 одсто власништва, Радомир Марић и Мирослав Деспотовић власници су по 23 одсто акција „Ветпрома”.

Заступници „Фармалогиста”, према подацима Агенције за привредне регистре, јесу Силвана Џуџевић, Александра Драшковић и Грегор Доленец. У „Фарманови” Љиљана и Дејан Петровић имају по 25 одсто удела у власништву. Исти „колач” добили су и Душица Стошић и Никола Маричић.

Генерални директор „Ветфарма” је Бранислав Јовановић.

Сто одсто власништва „Унихемкома” припада Жељку Јововићу.


Коментари14
cf333
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tatjana Fodor T.
Ja sam suvlasnik jedne takve male veledrogerije.Znate koji je odnos prema nama?Trenutno smo blokirani,nasih 12 zaposlenih prima minimalac,a mi udaramo glavom o zid sta cemo.Polako nam zatvaraju jedan po jedan deo trzista na silu,dobavljaci traze menice na kratak rok placanja(neki cak daju 3% na avans,a na 20 dana nista,pa ako ne platis-puste ti menicu).Kupac mi duguje novembar 2008.godine.Sada su zabranili putem uputstva isplatu zarada za radnike putem asignacije,iako imam duznike koji mi duguju velike pare,a nije mi jasno od kada je uputstvo moglo biti JACE OD ZAKONA.Dobavljaci zele da nas zatvore,drzava zeli da nas zatvori,kupci su nam otvoreno rekli da imaju komandu od koga da kupe robu,imam ISO9001:2000,imam prostor,imam kadar,imam strucnost,u toku je dobijanje GDP,ali....neko uporno radi na tome da nas zatvori...Gle belaja,zilavi smo mi..
mira zivkovic
farmacija farmacetima
toza vampir
Цењени другови новинари, нисте успели детаљније да истражите случају астрономских плата директора и чланова управних одбора јавних предузећа а већ нам сервирате ову причу.Шта ради и зашто постоји та Комисија.Питам се има ли и један посао у овој држави да је урађен на иоле поштен начин?!
Lola
Tacno je da stanje u oblasti lekova treba urediti ali ne i da to treba treba da uradi Hemofarm vec zakon i drzavni organi. Hemofarmu bi bolje bilo da de bavi kvalitetom leka koji proizvodi! Sem toga dokle ce farmaceutsku struku da vode inzinjeri,razni menadzeri,pravnici i ekonomisti?! Ostavite farmaciju vec jednom farmaceutima!!!!
nina dodig
Nisu vam tacni podaci iz Agencije za privredne registre,primer:Aleksandra Draskovic nije zastupnik Farmalogista.Proverite. Od tih 400 veledrogerija realno samo 20-tak ispunjava uslove u pogledu kadra i prostorija,vecina nema ISO standard a o DDP(Dobra Distributerska Praksa) i da ne govorim.Ne moze svako da se bavi proizvodnjom i prodajom lekova ni u veleprodaji a ni u maloprodaji tj.apoteci. Farmaceutsko trziste treba urediti jer haos koji trenutno vlada ne odgovara ni farmaceutima ni farmacaeutskoj struci vec samo raznoraznim trgovcima i prevarantima ,manjim ili vecim ,koji su u farmaciji videli samo "biznis" i novac a strucnost i kvalitet i lekova i usluge ih ne interesuje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља