субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:28

Забранити отказе, наравно

Аутор: петак, 09.01.2009. у 22:00

Ова врућа тема – како спречити отказе – просто захтева разраду у две варијанте, које се разликују у процени наше тренутне позиције. Варијанта 1: Србија је држава у којој важе правила пословања цивилизованог света. Варијанта 2: Србија је предузеће, чији је већински власник Демократска странка, угледни члан Социјалистичке интернационале, док је мањинско власништво у рукама Социјалистичке партије Србије. Како видимо, ове варијанте се драматично разликују по томе ко у привреди има главну реч, што ће пресудно утицати на судбину наших радних места. Значи, сада је најважније да утврдимо у којој варијанти Србије ми то у ствари живимо.

Ако смо озбиљна држава, онда ствари лоше стоје. Судбина радних места тада највише зависи од тржишта, а оно је ових дана прилично климаво. Ево, већ је почело: у најбољој српској фирми, „Ју-Ес-стилу”, нешто су утишане оне високе пећи, док је део радника премештен на нека споредна радна места. Ако мене питате, то се зове веродостојна објава да ствари по запослене стоје врло лоше. Сад, има ту једна потенцијално утешна ствар коју је поменуо и премијер Цветковић, а то је да ти радници ипак нечему служе (а служе да праве профит), те да ако послодавац процени да су тешкоће само тренутне, он их и неће отпуштати, јер он сам на тај начин најмање губи. Али ствари не остају исте. Послодавац у току кризе обично одустаје од фиксних зарада, а исплате повезује са пословним успехом, што значи да ће се наднице аутоматски смањивати ако ствари крену лоше. Или, ако буде још горе, послодавци често свим радницима преполове радно време (и плату, наравно). Тамо где ни то није могуће, а ситуација се не поправља, деле се откази. Колики део привреде то захвата и колико то траје, тешко је рећи. Свака рецесија бивала је другачија, а у најгорем забележеном случају (она депресија из двадесетих), трајало је три године, а стопа незапослености у једном тренутку у САД достигла је максималних 24,9 одсто. Што му дође скоро исто као у Србији крајем просперитетне 2007. године, када је стопа незапослености износила 24,5 одсто.

Е сада, није то исто, незапосленост у озбиљној држави и ова наша незапосленост, јер кажу да у Србији барем трећина незапослених ради на црно, те када би се те и још неке друге ствари укључиле испало би да је незапосленост почетком ове године износила „тек неких” 18,8 одсто. А зашто ли се толико хвале како су је до данас смањили на 14 одсто – када број радних места у Србији годинама стагнира – то стварно не знам.

Ни запосленост у Србији није исто што и запосленост у некој озбиљној држави, јер код нас има појава којих другде нема. Рецимо, вишак запослених. Пола да отпустиш, често чујемо, а да не приметиш разлику. И ту настаје страх. Ако радници, како смо већ рекли, служе да праве профит, а део радника нити га прави, нити га је икада правио, зар неће послодавци искористити ову рецесију да све њих лепо отпусте, као, криза је, шта можемо, и готово. Да сам послодавац то бих свакако покушала, а сигурна сам да бисте и ви. Овде је ствар додуше врло шкакљива, јер су се нови приватни власници обавезали да вишак запослених неће одмах отпуштати, али...

Није све тако црно, напротив. Ако они на Западу немају резервну варијанту, ми је имамо. Нама председник државе већ небројено пута поручује да је „одбрана радних места најважније државно питање”. Судећи по томе, ми живимо у варијанти 2, што ће рећи да смо ми у ствари – предузеће, у коме су власници решили да укину отказе, како у својим, тако и пријатељским приватним подружницама, што су, наравно, спремни и да плате.

И онда би преостало само питање – одакле паре, када их нема? Е, то ви само мислите да нема. Има их у НИП-у код Верице Калановић где, по њеним речима „никада није урађена права процена ефеката уложеног новца и завршених пројеката”! Ето прилике да се ова пракса понови, и све зараде исплате. Затим су ту јавна предузећа, пуна готовине, која ионако немају ту декадентну навику да било коме полажу рачуне, па се и тај новац може искористити за плате, боже мој, као да би то било први пут. А може се десити да се понека зарада и не исплати, нема везе, једино је важно да се одмах најави кад ће бити следећа исплата да би људи имали око нечега да се свађају: те биће, те неће бити, ма немој ти мени да причаш, знам их ја боље од тебе итд.

На кратак рок, овај опробани механизам у потпуности и гарантовано спречава отказе, што је био и циљ, а и тема данашњег текста. То што се читав привредни живот тиме обесмишљава, и што нас то одводи читав век уназад, кога то још интересује? Радници поново добијају најбоља места на броду који тоне, а можда брод овога пута не потоне, ко зна!

Професорка Економског факултета у Београду и чланица ЦЛДС-а


Коментари24
9a826
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlada
Kako je privatizovana "najbolja srpska firma"? Prodata direktnom pogodbom za smesna 23 miliona i to bez dugova koje ce drzava Srbija tj. poreski obveznici da otplacuju. A i ta "najbolja srpska firma" je u vlasnistvu Amerikanaca i "najbolja srpska firma" evo sada gasi obe visoke peci.
Ekonomista70
Редовно читатам Ваше текстове професорка, у Политици и на сајту Б-92 и свиђају ми се због неутралног и веома критичког става који имате према властима и економској политици коју она води, иако се не слажем увек са Вама. Занимљива је Ваша констатација (или господина премијера) да радници ипак нечему служе – служе да праве профит. То је тачно ако радну снагу посматрате као ,,аутпут'' односно трошак производње. Међутим, ти исти људи се појављују и као родитељи, потрошачи, порески обвезници, бирачи на крају крајева. Тако да проблем радних места и запошљавања треба сагледати и са те стране. За мене је нпр. боље да нето зараду од 40.000. динара поделе два радника него да један буде без посла а други да други да прими све. Напомена! Ово се односи на раднике а не нераднике За разлику од Вас ја сам приметиће умерени левичар. Занимљив је и однос између зарада у привреди ванпривреди. Ограомна је разлика у корист ванпривреде, што је просто дестимулативно за запошљавањ у индустрији и неким другим делатностима. У Бугарској је на пример просечна зарадо око 250 евра а код нас око 400. У неким буџетским установама и предузећима се баш претерало са платама. Многи од њих би ипак радили за дупло мање зараде, јер тржиште рада је сурово. Србија ипак није мање сиромашна од Бугарске. На жалост у Србији је имати посао скоро привилегија. То знам јер сам скоро две године био без посла. На ово могу само да додам оно што је својевремено књаз Милош рекао једном чиновнику који је тражио премаптај на боље место. ,,Ћути диси, јер каки си, ни за диси ниси''
Срђан Ђорђевић
Да се разумемо: немам ништа против ДП већ тога да добија мој новац за "нешто" што нема никакве везе са мном. Чиновници који ништа не чине, лекари који не лече, професори који не образују... Све је то исти проблем! Где је корен? Зашто професорка не напише чланак о буџету? О трошковима државе? Волео бих да видим како се троши новац ставку по ставку! А то да је буџет 10 милијарди евра, ствара ми мучнину.
ana
Otpustanje ili ne - pitnje je sad. Vecito pitanje za drzavu i poslodavce. Ali ima i tu nijansi. Nisu svi poslodavci isti. A ni drzave bogami, neke vode cak i aktivnu politiku zaposljavanja i aktivnu socijalnu politiku. Ne vide svi sanse za ustede u otpustanju radnika. Neki su se dosetili da se investiranje u radnike (tzv. humani kapital) 17 puta brze isplati i vlasniku / poslodavcu donese profit od bilo koje druge investicije. Investicije u istrazivanje i razvoj (tzv. R&D) takiodje. Te tako kod nas moji sefovi naredise - nema otpustanja zbog krize, zaposlene treba negovati i cuvati za bolje vreme. Iza jednostavna logika - zaposleni kad ih otpustis nece unedogled biti nerasporedjeni / nezaposleni i naci ce drugo uhlebljenje i nece stajati bivsem poslodavcu na raspolaganju onda kada njemu to bude bilo potrebno. Zato bolje negovati - deficitarni smo u kvalitetnim rukovodecim i naucnoistrazivackim kadrovima. A bogami i u drugim. Vlasnik zna ko mu pravi a ko ne - profit.
Pavle
Citajuci ove i ovakve komentare, ponekad se zapitam da li ovoj Srbiji zaista trebaju strucnjaci poput Dane Popovic. Medjutim, shvatam da sizifovski posao otvaranja ociju javnosti neko mora da uradi. Profesorka, svaka cast na tekstu, svaka cast na upornosti. Kada bi bilo vise ovakvih tekstova mozda bi i novine konacno prestale da pisu populisticke tekstove, a radnici zaista oceli da se bore za svaki komad hleba.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља