среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:36

Умрла Љубица Цуца Сокић

Аутор: М. Ђорђевићпетак, 09.01.2009. у 22:00

Сликарка Љубица Цуца Сокић, последња велика српска уметница из генерације која је између два светска рата увела српску уметност у токове париске интимистичке школе, преминула је у 95. години. Рођена у Битољу, када је већ почео Први светски рат (9. децембар 1914) Цуца Сокић је похађала гимназију у Београду где јој је уметница Зора Петровић предавала сликање. Определивши се за сликарство учила је код Бете Вукановић, Љубе Ивановића и Ивана Радовића. У Париз одлази 1936. године и наредне три године живи, усавршава се и излаже у светској уметничкој престоници. У Београд се вратила 1939. године и приредила прву самосталну изложбу у Уметничком павиљону. Постављена је за професора на Академији ликовних уметности 1948. године и остала до 1972, а 1965. је изабрана за дописног члана Српске академије наука и уметности. Редовни члан САНУ постала је 1979. године. Потпуно посвећена уметности до краја живота, Сокићева је повремено радила илустрације за дечије књиге и скице за филмове, а у каснијим годинама је радила колаже и експериментисала са новим материјалима. Остаће запамћена као један од најпоетичнијих српских интимиста са рафинираним осећајем за боју и јединственом лакоћом цртежа и осећајем за форму. Монографију о Цуци Сокић написали су проф. др Ирина Суботић и Алекса Челебоновић. Време и место сахране Љубице Цуце Сокић биће накнадно објављени.

(/slika2)„На многаја љета, драга наша Цуцо” – речи су којима је Ирина Суботић завршила текст у каталогу последње изложбе Љубице Цуце Сокић одржане 9. децембра прошле године, у Културном центру Вршца, на сликаркин 94. рођендан. Активна, готово до последњег часа, кад год је могла, кад није било хладно, Цуца је одлазила у свој атеље на Коларцу, последњих година забринута и због његове судбине, узнемирена јер су неки атељеи у овом здању претворени у учионице. У атеље на Коларцу, који је наследила од Зоре Петровић, Љубица Сокић уселила се 1960. године. „Да нисам тада добила атеље, ко зна чиме бих се ја у животу бавила”, рекла је у једном од последњих разговора тим поводом. Избегавала је последњих година да даје интервјуе, а кад год би разговарала, чинила је то стојећи, исто као и када би сликала. Говорила је да је дуговечност наследила по мајчиној линији. Виталност, смиреност, сагласје са самом собом одликовали су личност ове велике уметнице и истовремено се рефлектовали на њену уметност.

„Алекса Челебоновић, њен велики пријатељ и саборац у групи „Десеторица” у данима који су бележили улазак у страхоте Другог светског рата и касније велике друштвене промене које су, разуме се, утицале и на живот Цуце Сокић, написао је да је она трагала за дубљим познавањем неког тешко докучивог прустовског интровертованог света. У том интимно проживљеном свету она је налазила хармоније односа, исто толико људских, мудрих и племенитих, колико и ликовних, визуелних и из природе транспонованих”, забележила је историчарка уметности Ирина Суботић.

Боравак у Паризу битно је утицао на стваралаштво Љубице Сокић, јер, како је говорила, тамо је имала прилику да сагледа праву историју уметности.

„У јесен, те 1936. године, стигла сам баш на велику Сезанову ретроспективу и цео дан остала у галерији. Било је то плодно време када су у Паризу стварали и редовно излагали Матис, Пикасо, Брак… И моја велика борба против наративности, за чисто сликарство, односно тежња да све што хоћу да искажем ликовним средствима последица је париског искуства… Ипак, никада нисам пожелела да у Паризу и останем. Веома сам везана за средину, за мој завичај, како обично зовем Дорћол…”, говорила је Цуца Сокић.

Ђорђе Кадијевић писао је да пред сликама Цуце Сокић посматрач има утисак да је она читав свој дуги век провела у сталној естетској контемплацији.

„Увек сам се питала како Бета Вукановић, која је доживела 101. годину, контактира са пет генерација млађим сликарима. Сада сам ја у таквој ситуацији и испоставља се да су ми они, који имају 40 и 50 година, блиски по менталитету. Много им причам и остављам да буде запамћено, ако је важно, када ја одем…”, речи су Цуце Сокић.

Све што је током свог дугог и лепог живота насликала, ова велика уметница завештала је музејима у Београду, Пожаревцу, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Смедеревској Паланци… „На свим сликама већ пише где ће шта да иде. То је записано у мом тестаменту”, рекла је Цуца Сокић у интервјуу који је дала за наш лист, када јој је Политика, поводом 90. рођендана, приредила изложбу у својим просторијама.


Коментари7
2271c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

danka
bas sam se razalostila...ona je moj omiljeni srpski slikar.
Porodica Lubarda
Sa neizmjernom tugom u nasim srcima smo procitali tuznu vijest da Cuce nema vise medju zivima. Ali, znacajne licnosti kao i veliki umjetnici nikad ne umiru ,oni vijecno traju u svojim delima i nasem secanju. Pripremajuci jubilej 100 godina od rodjenja Petra Lubarde sjecanja i kazivanja velike umjetnice, prijatelja kuce Lubardi ce ostati za nas vijecna uspomena a za istoricare umjetnosti znacajna arhivska gradja. Susreti sa Cucom za nas su neizbrisiva uspomena na neponovljivu licnost koja je sa svojom obdarenoscu plijenila i nadahnjivala ljudska bica. Neka joj je vjecna slava i hvala.
Moderna galerija Lazarevac
RIP. Moderna galerija Lazarevac.
Zeljko
Imao sam prilike da vidim njene slike i uvek sam se osecao posebno smirenim gledajuci njenu umetnost... Hvala za te poteze rukom koji ce vecno biti upamceni.... Pocivajte u miru, Cuco!
VECITO ZALJUBLJEN
Gledam u kucu na uglu obcaran sam

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља