субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 09.01.2009. у 22:00 Весна Јеличић - Миша Бркић

Привреда тражи стабилан динар и да се држава задужи

Слободан Вучићевић, Зоран Дракулић, Борис Тадић и Мирослав Мишковић (Фото Д. Ћирков)

Власници и менаџери компанија траже од државе да најдаље до средине фебруара обезбеди паре за привреду тако што ће се задужити код Међународног монетарног фонда и да одмах осигура стабилан курс динара, као и да не дозволе даље велике осцилације националне валуте. Десетак пословних људи и директора банака затражило је на затвореном састанку са председником државе Борисом Тадићем, премијером Мирком Цветковићем, гувернером Радованом Јелашићем, потпредседницима владе Млађаном Динкићем и Божидаром Ђелићем и министарком финансија Дианом Драгутиновић да се успостави чврст и сигуран канал између банака и привреде и да држава ако треба узме зајам од Међународног монетарног фонда и тај новац „упумпа” у привреду како би производња могла несметано да ради. Од државе се тражи, како сазнаје „Политика”, да пронађе мере којима би подстицала потрошњу, јер тренутно има банака које би и одобравале кредите привреди, али фирме страхују да узимају банкарске зајмове, јер робу коју произведу немају коме да продају. Пословни људи траже од државе да не седи скрштених руку и гледа како фирме пропадају. Тражиће се и решење за то да се подстакне потрошња тако што ће становништво наставити да купује робу, али да се тиме не подстакне инфлација. Један од пословних људи изнео је предлог да би држава као стимулативне могла да одобрава привреди кредите по каматној стопи од еулибор плус три одсто.

Привредници су посебно указали на потребу доброг функционисања дужничко-поверилачких односа и том приликом чула се опаска да је најнесолиднији дужник управо држава која нема пара да плати повериоцима. Људи из пословних кругова зато сматрају да држава ипак мора брзо да узме кредит код међународних финансијских институција јер је то боље решење него да сама доштампава новац и тако подстиче инфлацију.

На те предлоге реаговао је гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић који је предложио да се одлука не доноси на брзину, већ да се сачека састанак са представницима Међународног монетарног фонда.

Један од водећих српских банкара предложио је на састанку да држава стимулише стамбене кредите, али само за новоизграђене станове како би подстакла раст активности у станоградњи.

Како охрабрити банке да дају кредите привреди, како подстицати производњу у текстилној или прехрамбеној индустрији и у осталим секторима – договорено је да се о свему томе разговара на нивоу оперативних тимова који треба да разраде детаље мера и да их онда влада усвоји до краја јануара. Али, то неће бити цементиран пакет мера, већ отворен модел за све нове идеје и иницијативе, речено је на састанку. Договорено је такође да се слични састанци одржавају једном месечно, а један од привредника изјавио је за „Политику” да је „састанак био одличан, да није било табу-тема и да су државни званичници били проактивни”. На питање да ли су послодавци и држава успели да убеде синдикате да одустану од проширеног дејства Општег колективног уговора, овај предузетник је одговорио: „Мислим да да. Представници синдиката су отишли задовољни са састанка”.

Иначе, састанак је одржан тек пошто је био завршен јавни део са излагањима учесника и пошто је председник Србије Борис Тадић одржао конференцију за новинаре.

По мишљењу председника Тадића, у 2009. години све снаге, уместо развоју како је првобитно планирано, морају се посветити одржавању постојећег система, конзервирању и очувању капацитета за раст у годинама кад се светска економија покрене. Позивајући све друштвене актере да у условима економске кризе покажу одговорност и свест о дубини проблема са којима се суочава читав свет, па и наша земља, да би се, како је рекао, очувала, не само продуктивна радна места, већ и стабилност нашег друштва, председник Републике је упозорио:

– Србија није земља која је најпогођенија светском кризом, али уколико би била дестабилизована, године у којима ће се светска економија опорављати ми ћемо потрошити на додатну стабилизацију земље уместо на развој.

На листи послова које, док криза траје, треба обавити, према Тадићевом мишљењу, јесте све оно што у претходним годинама није завршено:

– Морамо реструктурисати привреду, реформисати државу, учинити је јефтинијом и мање оптерећујућом за нашу економију, обезбедити ефикасну комуникацију свих институцијама и осигурати социјални дијалог.

А на јучерашњем округлом столу, по оцени председника Тадића, учествовали су сви репрезентативни представници друштва.

Сем премијера Мирка Цветковића, потпредседника Млађана Динкића, гувернера Радована Јелашића и министарке финансија Диане Драгутиновић, своје ставове и сугестије како превазићи кризу изнели су и представници синдиката, привреде и банака.

– Мишљење синдиката мора бити узето у обзир, јер оно сведочи о дубини финансијских и економских проблема са којима се суочавају наши грађани и њихове породице. Представници привреде изнели су објективне тешкоће са којима се њихова предузећа суочавају како би очували своје капацитете и радна места, што је најприоритетнији задатак српке политике, а представници банака указали су колико је комплексно пословати у овим околностима, колико је неопходно што пре пронаћи мост да се средства из банкарског сектора трансферишу у привреду, како би привреда добила што јефтинији новац неопходан за подизање конкурентности – резимирао је председник Тадић јучерашњи дијалог.

Уз констатацију да се садашња светска криза по далекосежности и озбиљности последица не може поредити ни са једном у последњих сто година, да нико нико у свету не може да предвиди колико ће она трајати, нити може дати јасан одговор како изаћи из проблема, Тадић је указао на значај правовремене реакције на изазове кризе. Против кризе, по његовим његовим речима, не може се борити само једногодишњим планом. Биће неопходно да се током године успоставе својеврсне „контролне тачке”, како би се тренутно и правовремено реаговало на економска кретања.

(/slika2)Против економске кризе, по речима премијера Мирка Цветковића, влада се бори принципима јединства, солидарности и континуитета. А то подразумева учешће свих друштвених актера у налажењу решења, расподелу тешкоћа на социјално праведан начин и стални дијалог како би најрањивији део становништва кроз кризу прошао што лакше.

Коначан исход рестриктивних и подстицајних мера, по премијеровом мишљењу, требало да буде очување што више продуктивних радних места, како крајем би године укупан број запослених не би био мањи и како би се обезбедио привредни раст од 3,5 одсто.

Као највећи проблем маркирао је спољнотрговински дефицит, па ће и највећи део подстицајних средстава, каже, бити усмерен за помоћ извозницима, на супституцију извоза и подршку домаћој производњи.

Указујући на значај успостављања друштвеног консензуса око мера за превазилажење кризе и оценивши да би штрајкови радника у условима економске кризе довели, не до побољшања положаја запослених, већ до губитка радних места, потпредседник владе Млађан Динкић је синдикатима ставио до знања „да у овом тренутку нема финансијских могућности за остварење свих социјалних мера на којима инсистирају”.

Сматра да су потребне додатне мере државе како би се компензовао мањак кредитних средства, а у земљу стигло бар две милијарде долара страних директних инвестиција. Како су за привреду кредити кључни, држава ће својих милијарду евра, рачунајући и средства Фонда за развој, удружити са пословним банкама (као у случају малих и средњих предузећа) да би се обезбедила што јефтинија средстава уз максималну годишњу камату од пет-шест одсто, објаснио је Динкић, најављујући да ће се о томе са банкарима разговарати наредних дана. Он је сугерисао Народној банци ослобађање банака обавезне резерве и за средства планирана по овом програму. Фирме које добију ова подстицајна средства обавезала би се да одрже непромењену запосленост и да повећају извоз. Динкић је, између осталог, најавио и могућност проширења листе претежних извозника – свима који извозе више од 50 одсто производње, односно више од два милиона евра извоза, поновно издавање државних обвезница Трезора, као и нове подстицаје за прилив страних директних инвестиција. Алтернативу смањењу пореза, које сада није изводљиво, Динкић види у одложеном плаћању енергената.

По мишљењу гувернера Радована Јелашића, највећи изазов у 2009. години биће прикупљање домаће штедње, уз достизање планираног раста бруто-домаћег производа и очување ценовне стабилности. Обезбеђивање кредитних линија банака привреди такође ће бити приоритет НБС. То је, по речима Јелашића, могуће кроз стварање услова за што јефтиније задуживање у иностранству, укидање обавезних резерви на задуживање, релаксирање позиција привреде у отплати камата и друге мере које ће обезбедити да профит банака остане у Србији.

-----------------------------------------------------------

Проблеми и примедбе привредника

Зоран Дракулић, „Ист поинт”:

• Ликвидност посебно погађа мала и средња предузећа

• Нестабилност курса њему као извознику одговара, али није добро за стабилност

• Скупи кредити, са каматама између осам и 10 одсто, онемогућавају борбу са конкуренцијом у иностранству

• Када ће паре за привреду бити расположиве и по којим критеријумима ће се делити

• Најбољи извозници ће бити веома погођени

• Буџет за 2009. нереалан, не треба да се диже ПДВ

• Трудићемо се да не отпуштамо раднике, али ако производња падне 50 одсто, не можемо да задржимо све раднике... Мораћемо да отпуштамо, али најбоље ћемо да чувамо.

Мирослав Мишковић, „Делта холдинг”:

• Од владе очекујемо да имамо исте услове привређивања као конкуренција из региона, што данас није случај.

• Данас у региону свуда је стабилан курс. Овако како се ради у Србији има далекосежне последице.

• Због максимално високог курса на дан 31. децембра2008. фирме ће показати лошије завршне билансе.

• Заказао састанак са великим добављачима који траже повећање цена.

Слободан Вучићевић, „Дрога Колинска”:

• Лакше ћемо пребродити кризу ако влада и НБС обезбеде стабилност.

• Синдикати треба да се суздрже.

• Предузећа мучи смањење промета

• Има ли могућности да се држава задужи

• Неликвидност треба да буде ове године важнија од инвестиција и развоја

Мирослав Милетић, „Бамби”:

• Земље у окружењу штите домаћу производњу

• Проблем пласмана на Косову

• Неликвидност

-----------------------------------------------------------

Чанак: Синдикати спремни да „снизе праг захтева”

Председник Уједињеног гранског синдиката „Независност” Бранислав Чанак изјавио је да су синдикати спремни да кроз преговоре с представницима привреде „снизе праг захтева”, како би се заједничким напорима превазишли проблеми изазвани економском кризом.

Чанак је, после првог дела разговора с представницима владе и привредницима, у изјави Танјугу истакао да спремност привредника на преговоре охрабрује, што не треба одбити ни на који начин.

Иначе, Чанак је први, за новинаре отворени, део јучерашњег округлог стола провео на свом старом радном месту – на новинарској клупи, одбијајући позив из Протокола да седне међу учеснике округлог стола.

На питање новинара „Политике” зашто седи ту где седи, Чанак је објаснио тиме што је на скуп, сем представника два репрезентативна синдиката, Савеза самосталних синдиката Србије и УГС „Независност”, који су потписници Општег колективног уговора и спремају протест због одустајања државе и послодаваца од примене потписаног, позван и „партијски синдикат АСНС који нема везе са актуелном ситуацијом”. Уједно, то је била, каже, и манифестација његовог протеста због одсуства на скупу министра за рад Расима Љајића.

Коментари104
f95ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Miletich
Dakle, da ziv covek ne poveruje, da se prekrsti obema rukama ! Da je pok. Mladen Delich ziv pa da usklikne ...,,pa, je l' ovo moguche, ssta je ovo...ludnica ?'' Pazi ti ovo, njih pet - ssest najbogatijih trazze od svoje osiromassene, budzetski jedva prezzivele vlade, da im pomogne ! Ogrezli u svojoj halapljivosti i bezdussnosti, njihovoj drskosti nema kraja. Najbogatiji vlasnici sa najbolje plachenim menadzerskim kadrovima koji su,koliko do jucce, umeli i znali da im stvore imperije dolaze i kukumavcce da im drzzavni vrh ressi probleme, i to nissta manje do povechanja potrossnje i da im osigura jevtine kredite ! P Pritom oni ,,strahuju'' od tih zajmova jer se boje da robu koju proizvode (ma ssta oni proizvode kada se bave multinacionalnim preprodajama?) nemaju kome da prodaju. Da li oni zzele da im Tadich, Cvetkovich i Jelassich budu prodajni agenti, posrednici ? Ono, jeste da je Tadich psiholog, ali njima je visse potreban neko ko lecci fobije. Znaju oni kako su u onoj krizi zgrnuli svoja enormna bogatstva i da che ova kriza generisati neke druge. Znaju da se toccak sreche okreche. Vide kako su ruski milijarderi vech izgubili visse od polovine svojih bogatstava. Svi su oni nekada bili direktori samoupravnih radnih organizacija i svi su sigurno i onda trazzili i dobijali pomoch od drzzave, pa zassto nebi i sada? Onda smo imali drzzavni socijalizam, zassto sada nebi imali drzzavni kapitalizam, je l' tako ? Drzzavni vrh je sklon, imam utisak, da im pomogne zarad spassavanja radnih mesta, ali najbolje ressenje bi bilo uputiti na trzzisste. Neka pokussaju da svoje firme prodaju i vide ssta mogu da od njih spasu. Drzzavna socijala je rezervisana za siromassne, ugrozzene, eksploatisane...za sve na kojima su se oni obogatili. Naravno, ima i onih koji im mogu izraziti svoju empatiju, ali oni su poslednji na kojima valja buzdet tr
jel ovo moguce?
Subsidiaries Delta M: Maxi Pekabeta C-market Tempo Delta Agrar/Agribusiness Delta Agrochemicals Delta DMD DiFashion Delta Broker Delta Invest Delta City Delta Motors Delta Sport: Delta Sport Balkan Delta Sport CIS Delta MC: Delta Moto Commerce Delta Bike Delta Insurance: Delta Life Delta Re Jel ovo moguce?
Beogradjanin
@ Budimir, Bgd. Lep pregled "situacije". Nista ne obavestavate o placanju poreza? Koliko je placen porez u objavljenom periodu? Kako dobaviti tu vrstu informacije?
vojska i policija
Ovo je ozbiljna situacija koja dovodi na dnevni red pitanje: Koliko dugo ce vojska i policija da tolerisu "zahteve" ove vrste, postavljene od onih, koji su drzavi i narodu vec DUGO VREMENA DUZNI! Zar to neko zeli da kaze da imamo skroman budzet za vojsku i policiju, da bi vise UGODILI TAJKUNIMA? Zar to neko zeli da kaze da imamo skroman budzet za socijalne slucajeve, siromasne majke, penzionere, decu bez roditelja, vojne veterane, invalide, za obnovu puteva, mostova, tunela, zeleznica, za izgradnju novih vrtica i obdanista, biblioteka, parkova i ...sve to zapostaviti da bi UGODILI TAJKUNIMA? Jel to prava Srbija? Jel to drzava koja se zalaze za ljudska prava svojih gradjana? Ili je to drzava koja je prodala sve, pa sad pokusava da proda i svoj PONOS!
mp
Ja sam juce poslala jedan komentar ali ga Politika nije objavila. Zato sto je u tom komentaru napisano da tzv biznisimeni iz kluba Privrednik treba da vrate novac koji im je orgnilano dala drzava Srbija za vreme sankcija. Neki komentarisu da Delta i slicni izdrzavaju stranke; . koji zakon u Srbiji propisuje izdrzavnje stranaka? Jer svuda u razvijenom svetu bi bilo protivzakonito ovo sto je u Srbiji, da pojedine firme izdravaju stranke cist konflikt interesa ... besmisleno. Neko rece drzava pomaze Ford. Moramo da ispravimo Ford je jedina auto kompanija iz Detroita koja nije trazila pomoc od americke drzave, prema tome drzava je ne pomaze. Oni koji su trazili Crysler i GM jos nisu dobili novac; kada stigne to ce biti niskokamatni zajam. Jedini razlog sto je drzava pristala na taj zajam jeste da ne bi bilo gubitka radnih mesta, ali sindikati ce morati da smanje svoje zahteve, jer nadnice kod Toyote i HOnde u juznim drzavama su ispod cetrdeset dolara, a ovi u Detroitu preko 45 po satu a njihovi automobili se slabo prodaju; to je jedini razlog sto drzava namerava da pomogne auto kompanije; svi znaju da su oni sami krivi za situaciju u kojoj su se nasli jer su vise mislili o vecim profitima nego o razvoju;; nemaju kvalitetne automobile za USA standarde, nisu hteli da razvijaju proizvodnju elektricnog auta iako prototip postoji vec dvadeset godina ...to naravno sve znaju oni koji prate auto industrju. Sto se tice Delte nigde u svetu nema samo u Srbiji da je kompletna maloprodaja pod kontrolom Delte; nikoga ne zanimaju lepi supermakreti vec cene i njihova funkcija. Prema tome poptuno krivim drzavu Srbiju sto je ovo omogucila, da u nasoj maloprodaji nema nikakve konkurencije; ja se nikada ne snabdevam kom Miskovica, kada sam u Bgd nabavljam na pijaci i kod malih privatnika; inace poslovi u maloprodaji u USA su malo placeni, to je grana sa gotovo najmanjim nadnicama koja sada prezivljava vrlo teske momente zbog smanjene kupovine; sem potrosnje hrane i higijene.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља