понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 10.01.2009. у 22:00 Александра Бркић

Опада број ђака, али не и наставника

Да ли запосленима у основним и средњим школама прете откази? У Унији синдиката просветних радника Србије процењују да је око 16.000 запослених у тим школама – вишак. Упркос томе, министар просвете професор др Жарко Обрадовић наглашава да отпуштања неће бити. Наћи ће се начин да се и „прекобројни” упосле. Биће прерасподеле међу школама, а највише радних места ће се, очекује министар, отворити у области доживотног образовања које је тренд у свету, а треба озбиљно да се успостави и код нас. Уз све то предстоји и израда социјалног програма.

На питање на основу којих се критеријума у Унији процењује колико у просвети има вишка, председник тог синдиката Леонардо Ердељи указује на то да у нашој земљи опада број ђака, али не и број професора и да је чак тешко утврдити тачан број запослених у школама: „Барата се бројем од око 120.000”.

Он сматра да се од 60 ђака не могу правити четири одељења, да у многим нашим школама нема довољно ученика, да чак у 38 школа седи само по један ђак.

– Пројектна група коју чине представници Министарства просвете, синдиката и Управе за трезор још скенира ситуацију на терену. Тек по завршетку тог посла знаће се дефинитивно колико у школама има вишка запослених – каже Ердељи.

Међутим, ако се у просвети Србије буду примењивали стандарди ЕУ, онда је питање да ли у школама има вишка или, у ствари – мањка запослених.

– Синдикати се не брину за просветне раднике, већ, по правилу, само пре почетка школске године заказују штрајк, како би показали да нешто раде. Њих је прегазило време – оцењује Горан Вилотијевић, педагог и директор београдске ОШ „Бановић Страхиња”.

Он истиче да, с једне стране, постоје педагошке норме, а с друге – државна каса, тачније, државна политика.

– Уколико нам је циљ ЕУ, требало би да се повећа проценат буџетског издвајања за просвету. Затим бисмо морали и наше законе да прилагодимо законима ЕУ где се много више пара издваја и улаже у образовање на које се гледа као на најбољу инвестицију – образлаже Вилотијевић.

Он указује на то да је школе потребно савремено опремити, али и оплеменити, јер није свеједно како се деца осећају када уђу у школу. Приснија атмосфера се постиже у малим, а не великим школама, као и у мањим одељењима.

– Немогуће је, рецимо, са ђацима првацима радити као што се ради на факултету. По педагошким нормама, група од осам ученика је најбоља група. Тада се лако може упражњавати и индивидуални рад. Сасвим су прихватљива и одељења која имају од 18 до 25 ђака. У неким ситуацијама се чак боље може радити у тим одељењима, јер ученици уче једни од других, а могу се поделити и у више мањих група подесних за тимски и индивидуални рад. Предност мањих одељења је и у дисциплини. Девојчице и дечаци се лакше концентришу на оно што треба да раде када је у учионици 18 уместо 45 ђака. Уколико су велика одељења наставник тешко може да запамти и имена ђака, а камоли да приступи индивидуалном раду или да их оцени правично. Најбоље би било да сваки ученик одговара сваког часа – објашњава Вилотијевић.

Он упозорава да је нехумано децу држати у школи до 19 или 20 часова. Зато се залаже за то да се у школама настава држи само у једној, преподневној смени.

-----------------------------------------------------------

Знају за Намибију, али не и за Космај

Педагог и директор ОШ „Бановић Страхиња” Горан Вилотијевић каже да школски програми и уџбеници треба да се прилагоде узрасту ђака. Ови садашњи су, вели, у великој мери направљени тако као да њихови аутори желе децу да припреме за своје матичне факултете. Много је и непримењивог знања које се стиче у школама.

– Ученици, на пример, уче природна богатства Намибије, а не знају где је Космај – примећује Вилотијевић.

Коментари6
5ac1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

branka prokić
Od sada U školama koje rade sa decom sa posebnim potrebama odeljenja sa lako mentalno retardiranom decom moraju imati najmanje 10 učenika a odeljenja sa umereno mentalno retardiranom decom,6 učenika.Ako znamo da su to uglavnom deca sa kombinovanim smetnjama(Daunov sindrom,hiperaktivnost,epilepsija,telesna invalidnost,autizam) i da se IQ kreće od 51 i malo više,nastavniku je veoma teško,gotovo nemoguće posvetiti se svakom učeniku i istovremeno održavati red i mir.Pošto je sve više dece sa težim oštećenjima ,odeljenja treba da su manja a defektolozi bolje plaćeni i sa beneficiranim stažom jer rade veoma,veoma težak,stresan i odgovoran posao,pa je veoma teško izdržati 35-40 godina rada i bez odgovarajućih uslova kakvi su inače u svetu.
Зоран
Проблем је врло комплексан, у праву си. Треба одржати социјални мир и не давати отказе, а са друге стране немамо паре за плате. А што се Космаја тиче, као и Намибије, ево ја памтим од пре 20 и нешто година колико млека даје годишње крава холштајнско-фризијске расе: 6618 литара годишње. Кад сам ишао на интервју за посао у Канади, то је прво што ме питали. А и после кад причам са Канађанима о свему и свачему, један ме пита: А јел знаш ти колико литара млека даје холштајснко фризијска раса крава?? И ја се ту истакнем.
Grom Gromović
Ima istine na svim stranama. Problem je kompleksan jer su pitanju deca i obrazovanje, odnosno budućnost. Rešavanju treba prići odmah ali ne raditi na brzinu, ne ishitreno, ne praviti gluposti. Ne uvoditi novine tek da bi se radilo. Reforma treba da ima za cilj kvalitet, učenje i primene znanja, nove oblike nastave...da djaci školu doživljavaju ne kao mučilište, školu primerenu uzrastu, sposobnostma i sl. Iz toga će se lako izvući potreban broj nstavnika i drugih zaposlenih. Očito da se u obrazovanju mora dosta toga menjati ali nažalost gotovo da s eništa ne menja. A vreme prolazi.
Arsenije Carnojevic
Tri hiljade radnika iz proizvodnih preduzeća ostalo je bez posla a koliko će još njih ostati u ovoj godini niko ne zna, važno je da niko od prosvetnih radnika, radnika u laokalnim samoupravama, bankama, osiguravajućim društvima, pošti ne ostani bez posla a koje su zaposlile stranke kako koja dođe na vlast od 2000.godine. Navešću primer jedne škole u Leskovcu, koja je 2000.g. imala 41 upošljenika, a danas ima oko 100 upošljenika, a broj djaka je prepolovljen. Gde tu ima logike. Naslov bi trebao da glasi "Opada broj djaka a povećava se broj nastavnika".
toza vampir
Mislim da bi prosvetari trebali odmah da stupe u štrajk!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља