среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:59

Бајковити свет сатирске драме

Аутор: Борка Требјешаниннедеља, 11.01.2009. у 22:00
Др Гордан Маричић (Фото Д. Ћирков)

Да ли је могуће оживљавање сатирске драме, једног од најспецифичнијих грчких жанрова? Има ли смисла изводити је? Ово су питања којима се бави др Гордан Маричић у својој књизи „Сатирска драма данас: теорија или театар?” Издавач књиге је ННК Интернационал. Поред прецизних одговора, у Маричићевој књизи налазимо и први пут на српски језик преведене Софоклове „Псе трагаче”, као и четврто, поправљено издање Еурипидовог „Киклопа”. Ту је и стилска вежба, Маричићева сатирска игра „У Хефестовом дому”. Књига представља проширено и допуњено издање магистарског рада „Типологија сатирске драме: антички развој и нововековна рецепција”, одбрањеног 1994. године на Филозофском факултету у Београду.

Гордан Маричић дипломирао јена Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за класичне науке. Завршио је и Факултет драмских уметности у Београду, Одсек за драматургију. Докторат „Антички мотиви у драмама Јована Христића и Велимира Лукића” одбранио је 1999. године на Филозофском факултету у Београду. Идеју да се бави сатирском драмом добио је од проф. др Мирона Флашара, а да преводи Еурипида подстакла га је Весна Језеркић, професорка ФДУ.Данас, као доцент, Маричић предаје Преглед античке књижевности на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

Сатирску драму, према предању, први пут је у Атини извео Пратина из Флијунта, крајем VI века пре н. е. Улога сатира и сатирске драме била је да релаксирају гледаоце после трагедија. Кроз историју, сатири су опстали као симбол распусности и разблудности. Из традиције књижевне критике и теорије, готово да нису сачувана никаква потпуна сведочанства посвећена сатирској драми. Сатири су се, ипак, нашли у разним митолошким причама. С обзиром на то да су сазнања о сатирској драми оскудна, замолили смо Гордана Маричића да нам појасни њене специфичности.

– Сатирска драма подразумева богато знање и предзнање, а у оквиру атичког култног позоришта приказивана је после три трагедије. У њој су се појављивали ликови и ситуације из претходних драма и она је вероватно служила да опусти гледаоца после тешких и језивих сцена. Свет сатирске драме је бајковит. Патње њених јунака не треба озбиљно схватити. Увек се појави понеки сатир или њихов отац Силен који наруши сериозност, па гледалац не може озбиљно да се забрине. Може да се заинтересује, али не и да се уплаши за судбину јунака. Весели демони плодности релативизују целу причу коју пратимо – каже Маричић.

Поставља се питање, објашњава наш саговорник, да ли су Грци знали сижее свих представа које су гледали, или су усвајали образац безброј пута испричане приче која носи ауторитет и истинитост. Ми не знамо да ли се нешто догодило, али када више пута чујемо исту причу, почињемо да верујемо да је то заиста било.

На питање да ли је могуће оживети сатирску драму, од др Гордана Маричића добили смо прецизан одговор:

– Строга форма и затвореност жанра остављају сатирима замандаљена театaрска врата. Чини ми се да постоје само две могућности за спас. Прва је да се сатирске драме прихвати неки велики и изузетно маштовит редитељ. Тада то може бити „ишчашени и померени” покушај, али са јасним и чврстим концептом. У театру тај редитељ може бити Питер Брук, а на филму неко попут Федерика Фелинија. Други могући покушај односи се на осавремењивање и поједностављивање, где сатирска драма постаје нешто налик огледалу дневнополитичких вести или трач-партија. Сатирска драма клонила се стварних људи и догађаја, зато то онда не би био тај жанр. Остају нам теорија и песничке играрије – подвлачи Маричић.

Занимало нас је какве су могућности за извођене античке драмске баштине данас.

– Када је о античкој драми реч, увек ћемо се враћати трагедијама. Данас, чини ми се, посебно Софокле, са својим „идеалним” ликовима, чврстим и непоколебљивим, може дати путоказе у друштву у којем систем правих вредности не постоји. Или је сасвим релативизован. Аристофан је инспиративан, а један би урнебесни Плаут могао имати публику и распродате театре. Правих предложака, дакле, има. Има и талената, па ће бити и обожавалаца – закључује Маричић.


Коментари0
4ed75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља