недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:07

ЗЛИ ДУХ 2009.

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 12.01.2009. у 22:00

Политичка, пословна и академска елита Србије игнорисала је, или није разумела, стварно стање домаће економије у годинама које су претходиле светској кризи. Пропустила је и да уочи њене наговештаје, не само током 2007. године када је све почињало већ и током јесени 2008, када се Србија већ на сваком кораку о кризу саплитала. На исти начин њена дубина и трајање се и данас драматично потцењују, па се она доживљава као пролазан и краткорочан феномен. Актуелне западне анализе не дају основа за такву врсту оптимизма.

Угледни амерички економисти Карин Рајнхарт и Кенет Рогоф објавили су у децембру 2008. две запажене студије које систематизују искуства и износе низ узнемиравајућих података у вези са великим финансијским кризама последњих деценија.

Анализе показују да су кризе праћене, не успоравањем раста, већ падом бруто домаћег производа (БДП). У просеку, тај пад траје око две године, и БДП се смањује за преко девет одсто. Током кризе долази и до огромног раста јавног дуга који у периоду од три године након њеног избијања порасте у просеку за око 86 процената.

Цене некретнина знатно падају. Пад просечно траје око пет година, и у том периоду некретнине губе преко 35 одсто вредности. Просечно трајање кризе на тржишту акција је најмање три године, а кумулативни губитак креће се око 60 одсто њихове вредности.

У периодима кризе незапосленост континуирано расте у просеку пет година, што је знатно дуже од самог трајања рецесије. У том дугом периоду, незапосленост се додатно повећава за седам процената у односу на ниво пре почетка кризе.

Данашња економска ситуација је потенцијално још опаснија. Све досадашње кризе биле су локалне и регионалне. Увек су постојали већи делови економског универзума који нису били захваћени и који су могли апсорбовати вишкове робе и обезбедити капитал угроженим државама. Овога пута тај простор је драстично сужен и криза је први пут заиста глобална.

У светлу претходне анализе и лоших домаћих економских трендова, пројектовани привредни раст Србије од 3,5 одсто за 2009, или буџетски дефицит од само 1,5 одсто, нереални су. Нереална су и очекивања да је могуће избећи масовна отпуштања – ако би се анализирани показатељи применили на Србију армија незапослених била би повећана за додатних 200.000 људи.

Била би опасна заблуда поверовати да се претходна анализа не може применити на Србију. Погубно је веровање да је Србија само жртва туђе кризе и да ће се брзо опоравити, јер није довољно интегрисана у систем глобалне економије.

Светска криза је само оквир у коме је зли дух српске економије коначно изашао из боце. Србија пролази кроз класичну, сопствену, платнобилансну кризу. Ова криза је прерасла у валутну – и сада постаје дужничка. Држава ће се врло брзо суочити и са буџетском кризом. Када би криза у Србији била последица само спољних фактора, њена дубина и трајање били би знатно мањи, а излаз из кризе много лакши.

Генеза и узроци кризе још увек не допиру до најважнијих економских актера у Србији. Када пословна елита тражи да се држава задужи како би се наставило са политиком прецењеног динара, она заправо захтева континуитет економске политике која је уништила Србију. Српска елита вероватно познаје локални политички миље, али као да не разуме свет у коме живи. Да ли неко заиста верује да ће ММФ позајмити новац Србији како би се спасли власници презадужених и преинвестираних домаћих империја? Кризе се понекад и намерно изазивају, или бар појачавају, како би локалне пословне империје промениле власнике. Криза у југоисточној Азији крајем деведесетих имала је такве елементе.

Држава данас има мало простора да утиче на трајање и динамику кризе у којој се нашла. За то је углавном касно. Темељи кризе грађени су од 2002. године до јуче, а резултати се сада виде у „пуном сјају“. Мере које буду предузете поставиће темеље за период који ће доћи вероватно 2011, или 2012. године.

Да би кренула путем опоравка, Србија мора допустити велику и брзу депрецијацију динара, јер ће сваки дан одлагања коштати све више. То је начин да се сачувају девизне резерве, обори увоз и потрошња, отклони велики део диспаритета на домаћем тржишту и да се Србија припреми за период обнове. Оскудна средства која се буду добила од инокредитора морају се уложити у инфраструктуру и енергетику, а не у спасавање империја које се не могу спасти. Народна банка Србије је већ проћердала око милијарду евра бранећи курс који није одбранила.

У најгорем тренутку Србија мора да ради оно што није чинила док је новац обилато притицао – да живи од онога што заради, а да у оскудици штеди и инвестира. Ако се и овај тренутак пропусти, огромне жртве које предстоје и које се не могу избећи – биће узалудне. Србија ће у том случају остати у стању перманентне кризе и онда када највећи део света буде из ње изашао.

Финансијске кризе су дуге и разорне, имају своју неумитну логику и ритам. Србија се мора припремити, не за неколико месеци, већ за неколико година кризе. У том периоду куповна моћ грађана ће драстично опасти, доћи ће до великог раста незапослености, а неке од великих домаћих империја добиће стране власнике. За велики број грађана овај период ће повремено имати горак укус деведесетих. Србија је преживела деведесете, преживеће и ово. 
www.nkatic.wordpress.com

Финансијски консултант


Коментари90
1e565
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rade NBgd
@Mirko Katić, 15/01/2009, 00:18 - Hvala lepo na odgovoru. Cini se, sadasnja kriza je toliko atipicna i kompleksna da je potrebo da prodje neko vreme da se sagledaju svi vazniji uzorci i posledice. Slicno kao sto niko od mladjih i srednjih generacija nije mogao pocetkom 1990-tih da sagleda svu pogubnost i slojevitost posledica rata na ex-yu prostorima. Laicki posmatrajuci, vlade u mnogim zemljama nisu uspele na vreme da sagledaju gde vodi stalni disparitet rasta plata zaposlenih i cena nekretnina. Na globalnom nivou, cini mi se olako se prelo preko ogromnog dispariteta troskova proizvodnje na Dalekom Istoku i na primer Americi. I onda je generator razvoja u Americi trebalo da bude finasisjki sektor koji bi kompenzovao veliki robni deficit.
Mirko Katić
Za Rade NBgd. Što se tiče prvog pitanja navodim Vam citat iz saopštenja FED-a od 15. oktobra 2008 godine: "From the Fed: The following statement was made by Treasury Secretary Henry M. Paulson, Jr, Federal Reserve Chairman Ben Bernanke and FDIC Chairman Sheila C. Bair: Today we are taking decisive actions to protect the U.S. economy, to strengthen public confidence in our financial institutions, and to foster the robust functioning of our credit markets.........Today we are implementing our strategy with three important actions: First, Treasury is announcing a voluntary capital purchase program. A broad array of financial institutions is eligible to participate in this program by selling preferred shares to the U.S. government on attractive terms that protect the taxpayer. Second, after receiving a recommendation from the boards of the FDIC and the Federal Reserve, and consulting with the President, Secretary Paulson signed the systemic risk exception to the FDIC Act, enabling the FDIC to temporarily guarantee the senior debt of all FDIC-insured institutions and their holding companies, as well as deposits in non-interest bearing deposit transaction accounts. Regulators will implement an enhanced supervisory framework to assure appropriate use of this new guarantee." Što se tiče lojalnosti menadžera prema dugoročnim ciljevima firmi čijim poslovanjem upravljaju, praksa pokazuje da su menadžeri nevlasnici lojalniji od menadžera vlasnika. Pri tome morate imati u vidu da izbor nije ili.. ili jer je pojava menadžera nevlasnika nastala silom prilika, obzirom da poslovanjem firmi koje imaju veliki broj dioničara od kojih ni jedan nema zlatnu dionicu, mogu upravljati samo menadžeri nevlasnici. Problem koji se s tim u vezi javlja jeste u tome da takva lica ne mogu iz objektivnih razloga slijediti ciljnu funkciju maksimizacije profita, dok menadžeri vlasnici mogu. Nesporazumi koji se iz tog osnova pojavljuju zamagljuju vidike. U nekapitalizmu nema tih problema.
Aleksandar Mihailovic
@Mirko Katic. Sa pravom ste potencirali pitanje viska vrednosti, raspodele, amortizacije i akumulacije, bez koje nema prosirene reprodukcije. Kod nas je to, posebno u JP, zadnja briga, ili, prava "alajbegova slama". Nema ni amortizacije, niti akumulacije, sve je "profit" i sve se deli kao "plen". A do cega to dovodi? Do propadanja firmi i grickanja od samog njenog bica. To u privatizovanim na pravi nacin i od pravih ljudi i domacinskim firmama, bez obzira na to da li su vec privatizovane, nije moguce. Jednostavno, svaki dinar koji se ugradjuje u obnovu ostecenog, u amortizaciju i akumulaciju, a ona je kod dobrih domacina i do 30%, je prioritet, pa se tek ostalo moze da podeli po zaslugama. Nasa JP i brojne firme su najveci gubitasi, a plate su im i do 15.000 evra, a uz sve su i monopolisti. Vlada ih cak i podrzava i hvali kako su "dobre", naravno, "dobri" su i njihovi stranacki vojnici koji ih "vode", bolje receno, vodaju. Da se Vlasi ne bi dosetili, izdvaja se i za amortizaciju i akumulaciju, ali, samo simbolicno. Dakle, rasipnici trose i samu fabriku, ili bilo kakvo preduzece, dovode ga do velikih gubitaka i stecaja, a onda ih neko kupi za 1 ili 2 evra cak. Strasno je sta se radi poslednjih 8 godina sa nasom privredom. Rasprodato je na stotine firmi, uzeto i procerdano 4 milijarde evra, a da ni jedan dinar nije ulozen u nove proizvodne pogone. Dakle, odgovornost ce se kad, tad, sto pre to bolje, ispostaviti, pre svega "eliti", pa joj je sada neophodno da se dobro usanci i napravi bilo kakvu koaliciju i po bilo kojoj ceni, a koja ce joj obezbediti da potraje sto duze. Ipak, ova godina je godina istina i razgolicivanja iste. Sve sto je trulo ce se pokazati, sve sto je jalovo, rasipnicko, alavo i nesposobno, takodje. A kod nas je zavladala prava epidemija toga, uz korupciju, birokratizaciju i sve ostalo sto "elitu" cini "elitnijom".
Rade NBgd
@MIRKO KATIC 16:55 - Zamolio bih za objasnjenje vaseg komentara: Kazete 1)američka centralna banka (FED) krajem ove godine jednu veliku sumu novca iz svoje emisije direktno investirala u svoju privredu kako bi spriječila njen neminovni kolaps. Pitanje: Kako je to FED direktno uradio? Dalje kazete 2) Ključni igrači u američkoj privredi su velike firme čijim poslovanjem upravljaju lica koja nisu njihovi vlasnici niti pretežni suvlasnici. Pitanje: Da li mislite da su ovakvim firmama i ostvarenjima njihovih dugorocnih ciljeva vije lojalni menadzeri 'nevlasnici' ili menadzeri vlasnici. Hvala.
M.Kovian
Hvala g.Katicu na odgovoru! Vama ne bih ni postavio "postavljeno" pitanje da niste u svom tekstu pomenuli i "poslovnu elitu". Medjutim, g.Katicu, hajde da sasvim otvoreno progovorimo o nasoj poslovnoj eliti i nama samima pa da onda nekim uporedjenjem dodjemo do stanovista KOGA ZAPRAVO TREBA KAZNITI. Krenucu od nezaobilaznih cinjenica. Na Zapadu svi znaju poreklo svojih poslovnih elita i sankcionisu ih (kada treba) na osnovu proverenih i dokazanih cinjenica, ne na nagadjanjima ili "moralnim" kriterijumima; danas se desava nesto sto je dosad bilo skoro nezamislivo - tamo drzava/politicka elita pokusava da pomogne poslovnoj, ali samo odredjenoj! - onoj koja zaposljava najveci broj radnika, jer zna da ne treba seci granu na kojoj sedi: potkresivanje dolazi u obzir!. Na Istoku, a ovde mislim na Rusiju, "preostala" poslovna elita je etablirana u "nacionalnu" ili "patriotsku", ne svojom voljom nego cistom prisilom, drzavnom prisilom, i sada imamo situaciju (iluziju) da svi pevaju istu pesmu! Imamo samo privid da znamo o cemu se radi, u sustini nemamo pojma o njihovim medjusobnim odnosima. Tamo se IPAK nesto PROMENILO, a koliko ce to i da traje - videcemo. Kod nas, ni na nebu ni na zemlji, imamo stanje koje nije iluzija vec stvarnost - poslovna elita je mocnija od politicke, I JOS DUGO CE TAKO BITI! Ovo znaju i Zapad i Istok. Kada Zapad (a sve cesce i Istok) pomazu Srbiju, oni istovremeno pomazu i njenu poslovnu i politicku elitu, istovemeno nas upozoravajuci da sami razmrsimo zapretena crevca ukoliko ocekujemno neku vecu pomoc. Zato se ne slazem sa Vasom konstatacijom da Evropa NECE POMOCI SRBIJI u ostvarenju "nekog" povoljnijeg kredita za prevazilazenje krize. Jos uvek hoce, a to ce biti verovatno i poslednje jer ce, po sili prirodnih zakona, svima biti sasvim jasno da se bitno ne razlikujemo od Bugarske. Poceci geneze nase poslovne elite su isti kao i bilo gde u svetu: sve ovakve elite izniknu iz istih korenova.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља