петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

Како је основана прва Војвођанска академија наука

Аутор: Даница Радовићсреда, 14.01.2009. у 22:00
Платонеум (Фото: А. Јовановић)

Нови Сад – После неколико тематских текстова објављених недавно у нашем листу поводом саопштења Председништва Српске академије наука и уметности и њеног противљења устоличењу Војвођанске академије наука и уметности у новом Нацрту статута Војводине, нашој редакцији јавили су се читаоци предлажући да у посебном чланку демистификујемо оснивање, чланство, рад на пројектима и постојање некадашње, тзв. прве ВАНУ (1979-1992). Један од разлога посебног интересовања за некадашњу ВАНУ садржан је и у чињеници да је председник садашње, тзв. друге Војвођанске академије наука и уметности која има 17 чланова, три редовна, 14 дописних и два почасна, академик Ендре Пап, у разговору за „Политику”, истакао да је ова институција пре пет година заправо само „реоснована”, те да се чак не зна којим актом, где и када је претходна ВАНУ укинута.

Истражујући ову последњу, можда и најинтригантнију чињеницу из приче о односу САНУ и ВАНУ, дошли смо до проглашења садашњег, актуелног Закона о Српској академији наука и уметности. Донела га је Народна скупштина Републике Србије на свом другом ванредном заседању у 1992. години, тачније 17. јула те године, а Указ о проглашењу, на основу члана 83, тачке 3. Устава Републике Србије, под бројем 212, донео је и потписао 20. јула тадашњи председник Републике Слободан Милошевић.

У том Закону, под „прелазним и завршним одредбама”, у члану 29. се каже да даном ступања на снагу овог закона престаје да важи ранији Закон о Српској академији наука и уметности („Службени гласник СР Србије” бр. 17/76, 28/80. и 21/90), Закон о Војвођанској академији наука и уметности („Службени лист САП Војводине”, бр. 17/79) и Закон о Академији наука САП Косова („Службени лист САП Косово” бр. 24/78, 30/80. и 36/89).

Овај Закон из јула 1992. године, који је ступио на снагу осам дана после објављивања у „Службеном гласнику СР Србије” био је, очигледно, истовремено и акт о престанку рада и постојања некадашње, прве Војвођанске академије наука и уметности. Она је, тим законом, укинута; њени чланови (32) примљени су у Српску академију наука и уметности, а у Новом Саду је формиран Огранак САНУ.

Али, вратимо се на почетак приче о првој ВАНУ из 1979. године.

Скупштина Војводине 20. јуна 1979. године, уз подршку и позитивно мишљење тадашње Српске академије наука и уметности којој,у то време, председава академик Павле Савић, доноси Закон о Војвођанској академији наука и уметности. Постављени су и циљеви и задаци нове научне институције – „да организује, развија, подстиче и координира научно и уметничко стваралаштво и примену резултата научних истраживања, да учествује у утврђивању и остваривању политике друштвеног развоја науке и уметности”.

Војвођанска академија је означена као највиша научна и уметничка установа у Војводини, а смештена је у зграду Платонеума – палату коју је још 1861. године купио владика Платон Атанацковић са амбицијом да ту буде будући „Српски академски институт”.

Оснивачка седница прве ВАНУ одржана је пола године касније, 4. децембра 1979. године. Први председник био је познати математичар Богољуб Станковић, секретар Милан Чанак, а чланови првог Председништва Петар Дрезгић, Бранислав Ђурђев и Иштван Сели. ВАНУ није имала сопствене институте ни посебне истраживачке јединице, па врло блиско сарађује са разним универзитетским установама у Новом Саду које бивају носиоци разних замисли и пројеката прве Војвођанске академије.

Првих десет година постојања те ВАНУ обележава и плодна сарадња са Матицом српском, најстаријом културном установом српског народа, о чему врло инспиративно у хроници о некадашњој Војвођанској академији пишу историчар проф. др Љубивоје Церовић и географ почивши академик Павле Томић, члан нове ВАНУ. Та сарадња, као и одлична сарадња са САНУ чији академици раде на бројним пројектима у ВАНУ тих година, истакнуте су и у монографији о ВАНУ публикованој поводом њене десетогодишњице. Године 1980. тадашња ВАНУ се прихватила и дугорочног пројекта на изради Енциклопедије Војводине; Скупштина ВАНУ, 1989. закључила је да нема друштвеног оправдања, кадровских и финансијских могућности да се настави рад на преамбициозно замишљеној, вишетомној Енциклопедији Војводине.

Рад је обустављен. Тадашња Војвођанска академија имала је и плодну међународну научну сарадњу у оквиру споразума и протокола које је потписивао ондашњи Савет академија наука и уметности – сарађивала је са академијама САД, СССР, Кине, Пољске, Чехословачке, ДР Немачке, Мађарске, Бугарске, Аустрије, Велике Британије, Италије, Грчке и СР Немачке.

Оснивање или – реоснивање садашње ВАНУ, 2003. године није подржала ниједна научна институција већ је то био акт политичке воље Скупштине Војводине, кажу у САНУ. Другим речима, члан 17. новог Нацрта статута Војводине покушава да право на оснивање академије наука и уметности уведе на мала врата, противно Уставу Србије.

-----------------------------------------------------------

Први чланови прве ВАНУ

Матична комисија за чланове 1979. године предлаже и бира научнике, уметнике, песнике, сликаре, лекаре, истраживаче разних области... У редовне чланове изабрани су Славко Боројевић, Бранислав Букуров, Петар Дрезгић, Бранислав Ђурђев, Владимир Капор, Милан Коњовић, Сретен Марић, Васко Попа, Богољуб Станковић, а у дописне Данило Брановачки, Рудолф Бручи, Душан Чампраг, Милан Чанак, Александар Фира, Стеван Голдман, Јосип Мирнич, Паула Путанов, Иштван Сели, Александар Тишма.

И следећих година чланство ВАНУ се обогаћивало: у Војвођанску академију улазе Богдан Брукнер, Олга Хаџић, Јанош Херцег, Јан Кмећ, Зоран Ковачевић, Војислав Марић, Стеван Мезеи, Живан Милисавац, Душан Миловић, Миливој Николајевић, Светозар Петровић, Чедомир Попов, Милена Првановић, Мирослав Радовановић, Бела Рибар, Реља Савић, Рајко Томовић, Павле Угринов, Тибор Варади, Новица Вучић, Драгутин Зеленовић.


Коментари2
51b9d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir Glišin
Činjenice i stvarne činjenice! Ako Politika pretenduje da bude objektivna a i informativna, onda se ovaj članak o odnosu VANU i SANU može okarakterisati samo kao poluistinit! Poluistine su uvek najgore istine! Spomenut je samo profesor Pavle Savić, tadašnji predsednik SANU, koji jednostavno nije mogao da spreči i ako je protiv, osnivanje VANU! Zbog istine i samo istine, molim Politiku da objavi ko je bio predsednik Matične komisije za osnivanje VANU 1979.godine! I ne samo Vojvodjanske, neko i Albanske na KiMu! Lako je sada bacati ljagu na profesora Savića kada nije više živ! To je sramno! Molim vas da me potpišete punim imenom i prezimenom. Vladimir Glišin
S. Draskovic
Akademije nauka su nasledile organizaciju kriterijume iz SFRJ,clanstvo u njima je vise status simbol,nego neka korist.Takodje akdemije nauka imaju politicku konotaciju,otuda i VANU.Imao sam prilike 80-tih godina da blize sagledam rad tehnickog odelelenja SANU.Nista oni nisu radili,vec prepisivali i prevodili radove iz raznih (inostranih)casopisa i organizovali seminare na kojima su se predstavljali zastareli radovi,koji su davno izgubili prakticni znacaj.Akademija nauka treba da ima modernu i suzenu organizaciju sa najeminentnijim naucnicima kao clanovima,koji stvarno nesto znace u svojoj oblasti,ne samo u lokalnim okolnostima u Srbiji,vec i internacionalno.Kriterijume za rad i clanstvo u SANU treba da definisu oni koji ih finansiraju,skupstina.U praksi to su poreski obvesnici.Sadasnja organizacija SANU, a i drugih akademija je glomazna i neefektivna.Koliko su inicirali patenata,koliko izuma,koliko medjunarodno priznatih udzbenika i radova,na koje se pozivaju pojedinci ili organizacije u inostranstvu?Kakvi su abstrakti njihovih radova na medjunarodnim simpozijumima i seminarima? Koliko vladaju jezicima,itd.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља