понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:55

Предала сам се глуми срцем и душом

Аутор: Славко Трошељсубота, 17.01.2009. у 22:00
Вредно је у животу све хтети и све смети, не страхујући од онога што нас чека: Мира Ступица (Фото приватни албум)

ВИШЕ ОД СПОРТА
У малој и лепој салонској кући, у Београду, у Мачванској улици, иза храма Светог Саве, живи Мира Ступица, највећа српска глумица прошлог века.

Спремно је прихватила разговор за „Политику”, а на букет ружа узвратила је драгоценим поклоном, осмим издањем своје књиге „Шака соли” у коју је сместила цео свој живот, све оно што је о њему хтела да каже. 

После свега није, ипак, била спремна и за сусрет са фоторепортером, али ту је лични албум... Казала је: „Дуго већ не идем, на параде, доделе награда, прославе, разговоре са новинарима, свечаности... И зато од вас тражим само да ми прочитате текст пре него што га пошаљете у штампу”...

Одакле сте кренули у живот?

Отац Радомир Тодоровић је из устаничког Орашца, а мајка Даница Станишић је рођена у Ливну. Срели су се на београдском универзитету, заволели и узели. Прво место службовања било је Гњилане. Ту сам се родила 17. августа 1923. године. После дођоше још два дечака, Предраг и Зоран. Обојица су, један од две, а други од три године, умрли. Неколико година касније стигао је мој трећи брат Бора Тодоровић. А потом опет несрећа. Умро нам је отац. Имао је само тридесет седам година.

Где сте се нашли мир?

Мајка се запослила у Аранђеловцу. У овај град смо, нас троје, дошли сиротињски, на воловским колима... Мајка је радила и, уз посао, давала деци часове из француског, српског и математике... Ја сам ишла у школу, а Бора је „чувао” изнајмљени кућерак. Нас двоје смо учили живот директно. Нико нам га није преводио. 

Кад сте се предали глуми?

Да, права реч је - предаја. Ушла сам у ову професију срцем и душом кад сам имала само седамнаест година. Било је то у „Студију уметничког позоришта”. Кад ме глумац Виктор Старчић питао да ли желим да будем глумица добио је, истог тренутка, моје прво судбоносно „да”! Виктор Старчић је био значајан за моје глумачко рођење. Он ме је увео у позориште. Са њим сам играла многе улоге... А све остало што ми се догодило је историја...

За чим жалите као глумица?

Жао ми је што никад нисам, на сцени, била у дијалогу са Љубом Тадићем и Бранком Плешом. У свим комадима смо били у различитим чиновима или „сликама”. Они са којима сам била чешће нису из моје генерације: Бата Стојковић, Петар Краљ, Петар Банићевић и, нажалост само једанпут са блиставим глумцем Александром Берчеком. Једанпут сам на сцени била и са братом Бором.

Где се то догодило?

У Паризу. Гостовали смо с „Атељеом 212” са Пиранделовим „Дивовима са планине”. Позвао нас је велики модни креатор Пјер Карден да у његовом позоришту одиграмо ту лепу представу. И, у једном тренутку, док смо Бора и ја били у дијалогу, блесну ми мисао: „Одкуд Бора и ја, сирочићи из Аранђеловца, усред Париза, на позоришној сцени, слушамо аплаузе”? Слика те две, тако различите животне ситуације, избацила ме, за тренутак, из сценске равнотеже. Али, само за трен и неприметно за остале...

Кад сад идете у позориште?

Одлазим повремено. Гледам тада и наше фотосе који су још по зидовима. Многи више нису живи: Раша Плаовић, Љубиша Јовановић, Бранко Плеша, Миливоје Живановић... Немам ни лепог Јована Милићевића, мог љубавника са сцене. Идем, полако, и према бисти мог Бојана коју је урадио Антун Аугустинчић. Гледам. То је баш он. Затворених очију прелазим руком преко његовог лица. Све то познајем. Долазим до грбице на његовом носу. И, одједном, ми груну сузе. Пролази ми цео наш живот пред очима... 

Који уметник је Ваш?

Земљи смо великог позоришта и великих глумаца. Не могу да их издвојим.

Да ли је и спорт био део Вас?

Јесте, али само на мору. Волела сам и волим пливање. Вода ме опушта. Потпуно се опоравим од свих замора кад се препустим мору, таласима, сунцу... Имали смо кућу у Трпњу. У њој никад, углавном, нисмо били сами. Ту су се, често, окупљали наши пријатељи.

Са ким сте делили живот?

Тројица веома различитих мушкараца, којих више нема, били су значајна за мој живот: глумац Миливој Поповић Мавид, архитекта и редитељ Бојан Ступица и политичар Цвјетин Мијатовић Мајо. За Мавида сам се удала кад сам имала само деветнаест година. А он је био зрео мушкарац са тридесет три године. Био је прелепо мушко створење, славан глумац и образован човек. Мавид је умро у позним годинама. Оставио је за собом дивну, руком писану, чудесну књигу о језику, а мени најбољи део себе - моју ћерку Мину од које имам обожавану унуку Миу и праунука Максима.

У ком светлу памтите Бојана...

Бојан је био мушкарац из женских снова. Леп, јак, вишеструко талентован, паметан. Зграбио ме је и поставио, у животу, високо изнад себе, до звезда... Обасипао ме нежношћу, бригом, накитом, улогама... Све је било подређено мени. Чак и његов живот и рад. Једино је очекивао од мене да му се неумерено дивим. Био је увек активан и бучан, али ја сам знала колико је рањив и емотиван...

... а Цвјетина?

Он је био сасвим другачији. Херметички затворен човек, скроман и угодан. Знала сам да је имао мучан живот. Оца су му убили, погинула му је вољена жена...

Шта је то данас са Србима?

Срби много воле реч „не”. Рекли су то „не”Аустругарској, „не” Хитлеру, „не” Стаљину, па и „не” НАТО-у... И толико пута „не”, „не”, „не”. Зато нас данас нигде и - НЕЕЕ...МА! Они који су умели да кажу „да” ти „дадаисти” су много боље прошли, сачували су главе, економију, градове, културу, земљу... И ево их. Живе много боље од нас. А ми сањамо да ћемо кроз, још не знамо које време, доћи на њихов ниво!

Како видите године које су прошле?

Мој живот је као воз. Састављен је од неколико вагона. Сваки са потпуно различитим садржајем, али сви заједно чине композицију мог живота. Ту су падови и успони, срећа и туга, љубав и губитак, заблуде и освешћивање... Сад сам на крају оног последњег вагона. Осећам да је и станица близу... И, баш због тога је вредно живети, све хтети и све смети, не страхујући од онога што нас чека... Захвална сам свима који су прошли кроз мој живот. 


Коментари8
b7de1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Max Maxić
Ovo nije interviju. Ko je pročitao njenu knjigu "Šaka soli" zna o čemu pričam. PREPISANO
Ђурђа
Ето како се од лепог интервјуа НАПРАВИ ПОЛИТИКА!!! И ето НОВИНАРСКЕ ОДГОВОРНОСТИ и ето како новинари управљају јавним мњењм!!И после овога не треба новинари да "глуме лудило",ЗА МНОГО СТВАРАЊА МНОГО НЕГАТИВНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ВАЗДУХУ,МЕЂУ ЉУДИМА ЈЕСУ ОДГОВОРНИ.И овај новинар који је радио интервју је одговоран за ово питање,јер га је он поставио а ПОТПУНО ПРЕТЕНЦИОЗНО и БЕЗ икаквог разлога. И човек мора да се запита да ли новинари уопште имају желудац???НЕ,НЕМАЈУ. ЧЕМУ ПИТАЊЕ "Шта је то са Србима"? Волела бих да новинар одговори. ВОЛЕЛА БИХ И ДА УРЕДНИК ОДГОВОРИ зашто је одобрио то питање које је ВИШАК,убачено насилно? ПИТАЊЕ НИТИ ЈЕ У ВЕЗИ СА ПРЕТХОДНИМ НИТИ СА ЦЕЛИМ ИНТЕРВЈУОМ. И онда остаје само да се каже "ПРОДАТО"јер потребно је свуда,СВУДА И СТАЛНО,стално,БЛАТИТИ Србију и Србе,РАДИТИ ТО НЕПРЕСТАНО.Одржавати депресију и песимизам,стално радити на специјалном рату уништења свега што је српско.А ЗНАМО ДА ЈЕ РЕЧ НАЈЈАЧА!!!А ЗНАМО ДА СУ МЕДИЈИ ОНИ КОЈИ ДРМАЈУ СВЕ И СВУДА!!!
јОВАН гРОЗНИ
Ипак је Мира дио нашег живота. Моје дубоко поштовање.
Vesna Jovanovska
Mladja sam trideset godina od gospodje Mire Stupice,ali jos uvek se secam njenih velikih uloga.Nazalost nisam imala prilike da je vidim u pozoristu,ali tu je bila televizija da nam dolovi njenu velicinu.Zelim joj sve najbolje.Pozdrav iz Makedonije
iks ipsilon
Gospodine Andricu, ovde nije rec o politici, ovde je rec o umetnosti, estetici i zivotu. Niste dobro shvatili velikoumnost gospodje Mire Stupice. Nazalost.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља