уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:26

Ход изван утабаних стаза

Аутор: Адријан Чолаковићуторак, 20.01.2009. у 22:00
Један од зачетника индија: састав „Flaming Lips”

Иако је „званично” своју експанзију доживела почетком деведесетих година прошлог века, инди музика у незнатно другачијим формама постоји практично током целих осамдесетих. Сам појам означава ништа друго до скраћеницу енглеске речи „Independent”, (независан). Управо то је главни разлог због чега се већина бендова који утичу на стварање овог звука не може априори сврстати искључиво у инди жанр, с обзиром на то да се ни он сам, због обиља утицаја, не може конкретно дефинисати. Од рока до попа, кантрија до џеза, панка до електронике, инди је све оно што не корача утабаним стазама превазиђених подела у музици.

Као иницијалну капислу за настанак индија послужила је ера панка и новог таласа. Они су се јавили као својеврсни одговор на свеопшту доминацију диско и популарне музике уопште. Овај период представљао је тешко време за уникатне ауторе, а током превласти мегабендова, млади уметници готово да и нису долазили до изражаја. И баш као што је рокенрол током педесетих настао као вид бунта против конвенционалности тадашњих музичких токова, тако су и поменути правци настали из жеље за добијањем простора у „закључаним” медијима и могућношћу да своју визију изразе у неукалупљеним жанровима. Бендови као што су „The Jam, „Joy Division”, „Jesus and Mary Chain”, „The Cure” и нешто касније „The Smiths” утирали су пут оном што данас зовемо инди музика. Свој посредни утицај такође је имао широк дијапазон састава у чијем звуку је постојала добра електро-поп основа („New Order”, „Depeche Mode”, „A-ha”, „Spandau Ballet”...), али и велика популарност пост-панк група попут „Husker Du”, „Dinosaur Jr”, „Flaming Lips” и „Sonic Youth”.

Експлозијом брит-попа и „гранџа” почетком деведесетих инди улази и у посредни опис стилова неких од највећих светских бендова тог периода, попут „Нирване”, „Суеда”, „Перл џема”, „Саундгардена”, „Блура”, „Оејзиса” или „Рејдиохеда”.

Данашња инди сцена може да се похвали густом мрежом мањих „филијала” у готово свим већим градовима Европе и Северне Америке. Млади састави својом енергијом и визионарством доносе неопходну свежину данашњем звуку, а многе од њих бомбастично називају „спасиоцима савремене музике”. И прошла година обиловала је новим албумима и квалитетним бендовима, док су многи од њих већ виђени као наде у овој и годинама које долазе. Ево кратког профила тек неколико састава, који у овом моменту заиста представљају само делић „врха леденог брега” данашње сцене:

„Glasvegas”: Иако настала пре више од пет година, ова шкотска четворка током протеклих годину дана доживела је светску популарност. Објављивање два албума (истоименог дебија и, условно речено, „Божићног” албума), у кратком размаку, атрактивност и бритке свирке, специфичан звук који подсећа на саставе из раних осамдесетих учинили су да наступи „Glasvegasа” буду распродати месецима унапред. Група има велики број обожавалаца широм света, између осталог, и у Јужној Америци и Јапану.

MGMT (бивши „Managment”): Музички „двојац без кормилара” у саставу Ендрју Ванвингарден и Бен Голдвасер ових дана представља специфично „откровење”, не без разлога. Иако ни ово није бенд „од јуче”, потписивање за издавачку кућу „Колумбија” и излазак албума „Oracular Spectacular” показало се као прави потез. Уз чињеницу да је ово издање продуцирао Дејв Фридмен (сарађивао са „Mercury Rev”, „Flaming Lips”, „Weezer”, „Mogwai”, „The Delgados”, „Low”, „Sparklehorse”…), овај спој психоделије, гитарског и електронског звука даје добру основу да се од MGMT са правом очекује много у наредним годинама.

Black Kids”: Састав из Флориде настао је пре непуне три године. Албумом „Partie Traumatic” средином 2008. веома брзо постају миљеници публике и критике у угледним магазинима попут „Ролингстоуна” и „Њу мјузикал експреса”. Њихов специфичан сензибилитет на најбољи могући начин упаковао је Бернард Батлер, некадашњи гитариста лондонских „Суед”, и један од најпроницљивијих људи у свету савремене музике.

„Cut Copy”: Још један од примера да је инди као начин размишљања тешко уклопити у одређен и конкретан стил. Ова аустралијска група представља мешавину електропопа, денса, чак и латентних панк манира. Настали у таласу нових бендова после 2000. године, у музици групе „Cut Copy” осећа се утицај састава попут „Дипеш мод” или „Њу ордер”. Албум „In Ghost Colours” довео их је у саме врхове аустралијских и светских топ листа, док се сингл „Lights and Music” нашао и као једна од нумера које чине музику за популарну видео игру FIFA 2009.

Vampire Weekend: Аутентичност овог бенда приметили су и власници „XL Records”, издавачке куће која је одувек имала добар „нос” за све квалитетно што долази са обе стране океана. Oва кућа је „измислила” или додатно популарисала и имена попут „Peaches”, „Basement Jaxx”, „Friendly Fires”, „Sigur Ros”, „Тhe Prodigy”, „Рејдиохеда”, Дејмона Албрна, Бека, Девендре Бенхарта, Адел... Фронтмен, Езра Кениг, у неформалним изјавама музику групе описује као „Upper West side Soweto”, док је бенду дао име по сопственом аматерском филму.

-----------------------------------------------------------

Инди у Србији

И у нашој земљи инди звук је доживео експанзију током деведесетих година, нарочито међу млађом генерацијом. И овде је јако тешко навести неки бенд искључиво као представника инди музике. Састави који су се посредно могли сврстати у овај жанр били су и бечејски „Ева Браун”, „Оружјем противу отмичара” из Зрењанина, београдски „Кристали” и многи други. Неке од група које и даље промовишу специфичан стил јесу и новосадски „Минстрел”, београдске „Лутке”, „Вентолин”, али и неки од састава из едиције „Нова српска сцена”, који својом фузијом разних утицаја представљају светлу музичку будућност Србије.


Коментари0
9e7a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља