петак, 23.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:08

Мостови под надзором

уторак, 20.01.2009. у 23:59
Безбедно на мостовима (Фото Л. Адровић)

Полиција је јуче ухапсила Драгана З. (27) из Нове Пазове, због сумње да је у понедељак увече послао лажну дојаву о подметнутој бомби на Бранковом мосту. Осумњиченом је одређено полицијско задржавање, пише у саопштењу Министарства унутрашњих послова.

Последња дојава о експлозивној направи која је успаничила Београђане покренула је питања ко и како обезбеђује овај стратешки објекат у престоници. У граду тврде да постоје камере које прате функционисање саобраћаја на овој ћуприји, и да је безбедност посао полиције. Оно што се намеће као логичан закључак је да полицијске патроле не могу непрекидно да чувају сваку школу, суд, аеродром, мост.

Постављање камера на свим градским мостовима, као што је пракса у свету, један је од начина да се повећа безбедност, кажу у агенцији „ЗИПА” која се бави пословима у области безбедности.

– Видео-надзор који би контролисао не само мост већ и ширу област око њега, непрекидно онлајн посматрање, увођење патроле или осматрача и те како би могли да утичу на степен заштите виталних објеката – објашњавају у агенцији.

Наш извор напомиње да сваки мост има осетљива места за диверзантско деловање и да би кључне тачке требало да буду посебно обезбеђене инсталирањем аларма и спречавањем да свако може да им приђе.

– Онај ко хоће да дигне мост у ваздух није лаик, тако да тачно зна која су то рањива места на којима ће да постави експлозив. Од те кључне позиције зависи и количина експлозива која ће да поруши или оштети мост – истичу у агенцији.

У ноћи када је дојављено да се бомба налази на Бранковом мосту полиција није затворила мост за саобраћај премда је на исте дојаве реаговала евакуисањем школа и Палате правде. Возила су наизменично преусмеравана у различите коловозне траке, док су две контрадиверзионе екипе са обе стране претраживале ћуприју. У агенцији за послове у области безбедности истичу да је у оваквим ситуацијама много боље не подизати панику и да су највероватније специјализоване јединице процениле да опасност није толика да би прелаз преко моста био обустављен.

– Дојава о експлозивној направи на мосту или, рецимо, у авиону није иста. Авион не би смео да полети пре него што се детаљно прегледа. Сигурно је полиција исправно поступила и саобраћај је те ноћи преко Бранковог моста био минимално угрожен – коментаришу у агенцији.

Дужност полиције је да сваку дојаву третира као истиниту и да специјалне екипе увек излазе на терен у пратњи водича службених паса који су обучени да нањуше експлозив. Просторије евакуишу, детаљно претраже место. Београдска полиција годишње забележи више од 200 лажних позива, а највећи број долази из телефонских говорница и са мобилних телефона. Ако је дојава упућена на „92”, позив се аутоматски очитава на екрану оператера, а место позиваоца одмах се лоцира.

У току прошле године све дојаве су забележене као лажне. Мета „несланих шаљивџија” били су Палата правде, Аеродром „Никола Тесла”, представништво немачке авио-компаније на Теразијама, „Меркатор”, пошта на Бежанијској коси, школе. 

Д. М. – Н. М.

-----------------------------------------------------------

Дојаве због фрустрација

Зоран Мустеровић, психолог, каже да, за разлику од адолесцената који лажним дојавама о бомбама у школи желе да спрече или одложе контролни задатак али и да на тај начин позиционирају своју моћ и докажу се као мангупи, одрасли људи то чине због личних фрустрација и углавном немају адекватан доживљај одговорности.

– Дојава о бомбама у судовима, аеродромима или на мостовима углавном су смишљене провокације и није реч о баналној деструкцији. Тим људима из личног незадовољства не одговара да суд нормално ради или да саобраћај преко моста функционише без проблема, тако да се лажним дојавама свете односно надокнађују незадовољство. Због фрустрација спремни су да нанесу пакост, улију страх – истиче Мустеровић.

-----------------------------------------------------------

Казне

Лажно пријављивање је кривично дело за које су предвиђене новчане и затворске казне до годину дана. Деца до 14 година не одговарају кривично, тако да за ово дело уместо њих санкције сносе родитељи.


Коментари2
54276
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragos
Dosta sa tim: kao sto je praksa u svetu...se kojim se to svetom mi poredimo. Prvo treba mnogo stvari da se obavi d bismo dosli do te faze kontrole. Kakve bre kamere, kakvi bakraci..
lazne dojave
Ovo je primer koji treba efikasno iskoristiti, zatvorskim kaznjavanjem, VISE od godinu dana. Laznih dojava je bilo i u Palati Pravde, tako da ovo nije nesto sto se ranije nije dogadjalo! Trebalo bi najostrije osuditi ovaj, i slicne postupke, da to posluzi za primer svima koji bi se eventualno odlucili na tako nesto!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља