понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Крагујевчанин сам, из Ниш

Аутор: Бране Карталовићсреда, 21.01.2009. у 22:00
Војислав Воја Спасић (Фото: М. Игњатовић)

Крагујевац – Колеге и пријатељи кажу: „Боље пева, него што прича”. Али, са крагујевачким тенором Војиславом Војом Спасићем ми смо водили, надасве занимљив, разговор. О његовим почецима, породици, несвакидашњим наступима на столичици, риболовачким трофејима, музичкој сцени у Крагујевцу...

– У Нишу нисам положио испит за певање и виолину. Професори су ми рекли: „Ниси ти, мали, за то”. Са дванаест година, сам самцит, дођем у Крагујевац. Ту сам, у средњој музичкој, положио за виолину. У паузи између часова помало сам певао. Чуо ме је професор историје музике и соло певања Милан Нешић, и рекао ми је: „Дођи сутра код мене у канцеларију”. Мислио сам да је у питању неки укор, кад ће он: „Ти си од сутра мој ђак на соло певању” – прича Воја, само „везе” од самог почетка разговора за „Политику”.

Рођен је у Нишу 1980, а 1992. дошао је у Крагујевац. Није да није веровао у себе, али није много ни очекивао. Ипак, испало је боље него што се надао. Данас је Воја први тенор града, уметнички директор ОКТОХ-а (Октобарске музичке свечаности), директор Музичке уметности и делатности Крунског културног центра и члан Музичке омладине Крагујевца.

Као уметнички директор ОКТОХ-а, Воја је најзаслужнији што Крагујевац однедавно има и оперску сцену. Уз помоћ ментора, професорки Бранке Радовић и Радмиле Бакочевић, изнео је пројекат опере „На уранку” Станислава Биничког, по либрету Бранислава Нушића. Под диригентском палицом Миодрага Јаноског и у режији Бранислава Поповића, опера је премијерно изведена 31. октобра прошле године на сцени Књажевско-српског театра.

– Био сам мртав уморан кад је дошла премијера, али трему нисам имао. Улогу Радета певао сам бар двадесет пута. У Београдској опери 1999, потом у Јасици на манифестацији посвећеној Станиславу Биничком, онда у Бањалуци... Ипак, овај наступ ми је најзначајнији. Крагујевац је добио оперску сцену, а премијера је постала део историје овог града – каже Воја за наш лист.

Он сматра да Крагујевац има добру музичку сцену и наглашава улоге хора „Лицеум”, Градског камерног оркестра „Шлезингер” и, наравно, средње музичке школе „Милоје Милојевић” из које је потекао.

– Крајње је време да имамо и симфонијски оркестар. То нам недостаје, баш као и простор за уметничко-педагошки рад. Још кад би позориште добило нову зграду...

Питамо га да ли размишља да се пресели у Београд, да тамо настави своју каријеру, а Воја одмах одговара: „Нећу. Ја сам Крагујевчанин из Ниш”.

Од тенора највише цени Пласида Доминга, али сам није посебно заинтересован да га пореде са узорима. „Волим да будем само Воја, мени је то довољно”.

На сцени, међутим, није тако скроман. Његови наступи на столичици у Свечаној сали Прве гимназије добрано умеју да разгале помало успавану крагујевачку публику.

– „О соле мио” певао сам сигурно више од сто пута, али никад на исти начин. Увек се потрудим да наступ буде другачији. Та чувена столичица, на пример. Волим кад се публика пита: „Шта ли ће сад да уради”. Није реч о неозбиљности на сцени већ о неопходном додатку који, наравно, мора да буде презентиран са укусом.

Смисао за „фору” је, највероватније, наследио од далеког, осмог по старини претка Тодора који је свирао виолину и имао своју сеоску „банду”. Озбиљност у припреми наступа усадили су му мајка Живка и отац Драган, теоретичари музике и педагози. Али, ко зна шта би од свега испало да није било примадоне Радмиле Бакочевић у чијој је класи, са оценом десет, дипломирао 2003.

– Нисам сигуран да ли бих успео да нисам имао стручну, али и људску помоћ овог врсног педагога. На њеној класи сам се осећао као део једне музичке породице. То ми је много помогло – наглашава наш саговорник.


Коментари1
0ca73
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav Jović
Izuzetan talenat, nesvakidašnja predanost, tvrdoglava upornost i mnogo vremena provedenog u istrajnom radu sigurno daju ovakav kvalitet koji poseduje nišlija u Kragujevcu. Siguran sam da će značajno doprineti i razvoju opere u Nišu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља