уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:44

Кућа и капела под државном заштитом

Аутор: М. Дугалићсреда, 21.01.2009. у 22:00
Швапчића кућа и капела Белимарковића (Фото: М. Дугалић)

Краљево – Најлепша и једна од најстаријих кућа у Краљеву и њена околина биће убудуће под заштитом државе. Тако је, на предлог Министарства културе, одлучила Влада Србије проглашавајући овај објекат за споменик културе. Учињено је то, такорећи, у правом моменту, јер је последњих година, посебно њена околина, запала за око разним трговцима некретнинама и грађевинским предузимачима, па ће евентуалну штету од неконтролисане градње спречити предвиђене мере заштите.

Мало се о овом објекту зна и у самом Краљеву, осим да је у њему одавно смештен Регионални завод за заштиту споменика културе и чињенице, коју и пролазници могу запазити, да је то једини објекат у овом граду чија је фасада украшена фигурама од печене глине, такозваним атлантидама.

Кућа је приземна, има 14 просторија и простран подрум и таван. Саграђена је давно, пре више од једног века, а градио је у то време овде познати трговац Димитрије Мика Димитријевић. Према подацима које је Марији Ђоровић, историчару уметности у поменутом Заводу, пружила унука власника Зорица Николић, кућа је грађена од 1904. до усељења 1906. године. О томе сведочи и једна позивница за свечаност освећења објекта, коју Зорица поседује. Ту је после живела богата и бројна породица Димитријевића, чије су чланове овде, убрзо по доласку „из прека”, прозвали Швапчићи, и тако је остало деценијама.

Током Другог светског рата, а нарочито у поратним годинама отимано је и растакано њихово породично богатство, али кућа није. У њој су, како нам објашњава Марија Ђоровић, и после рата у једном делу боравили Коста и Драгослав Димитријевић са породицама, иначе синови Мике Димитријевића, а у другом делу официри и државни чиновници.

– Држава је од наследника првог власника 1978. године кућу откупила и ту се од тада налази Завод за заштиту споменика културе. Добро је очувана фасада украшена атлантидама, а посебну монументалност даје и профилисани камен. Сокл је од крупног зрна пешчара сиво-жуте боје. Сачувана је оригинална капија од кованог гвожђа, није мењана ни дрвена, украшена столарија, а у функцији је и каљева пећ са сребрним прибором за ложење. У неколико просторија сачуван је, према флоралним мотивима, декорисани молерај – објашњава Марија Ђоровић.

Држава је заштитник и велелепног замка Белимарковића у Врњачкој Бањи, али однедавно и њихове капеле на месном гробљу. Овај објекат има архитектонске вредности, али је значајан и по наручиоцу пројекта и градње. Наиме, генерал Јован Белимарковић је био једна од најзначајнијих личности која је икада живела у Врњачкој Бањи. Он је поред истакнуте војничке каријере једно време био и у самом политичком врху Србије, као намесник малолетном Александру Обреновићу.

Породичну капелу Белимарковића пројектовао је архитекта Петар Ј. Поповић.

– Основа је у облику крста са простором који покрива осмострана купола – објашњава Данијела Младеновић. – Капела је зидана наизменичним ређањем камена са пет редова цигле, што посебно доприноси живопису фасаде. Декоративна камена пластика веома је прецизно и вешто изведена. Разни рељефни декоративни елементи су по угледу на форме Моравске школе. Најпрецизније су изведени портал и трифора са грбом породице Белимарковић, штит са усправљеним мачем и венцем – истиче Данијела Младеновић.


Коментари4
52e25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Због делимично погрешно интерпретиране моје изјаве која се односи на Швапчића кућу у Краљеву и неадекватно употребљених стручних термина који се односе на образложење наведене куће, желим да појасним следеће: Швапчића кућа је за споменик културе утврђена Решењем број 515 од 31.12.1976. године донетим од стране Завода за заштиту споменика културе Краљево. Заштићена околина објекта је јасно дефинисана и утврђена Одлуком Владе Републике Србије објављене у Службеном гласнику РС бр. 4/2009 од 20.01.2009. године. Што се тиче стручних термина, фигуре на предњој фасади куће нису ''атлантиде'' већ ''атланти'',а монументалност згради не даје ''профилисани камен'', већ ''богато профилисани камени сокл''. Људски је грешити,али се надам да ће колеге из струке проценити о чему је реч, а не ''реаговати на прву лопту'', јер мислим да после осам година проведених у служби заштите као дипломирани историчар документатор (не историчар уметности)и седећи у кући о којој говорим, умем да објасним њен правни статус и да кажем пар реченица о њеном изгледу. Марија Ђоровић дипломирани историчар Завод за заштиту споменика културе Краљево
Марија Ђоровић
Уз дужно поштовање, Сања Кесић било би јој познато да Швапчића кућа није по други пут стављена под заштиту, већ да је Одлуком Владе Републике Србије утврђена и јасно дефинисана заштићена околина споменика културе. Дакле, Завод Влади није упутио Предлог за утврђивање Швапчића куће за споменик културе, већ Предлог за утврђивање заштићене околине, што је Влада и учинила. То што је новинар Политике погрешно интерпретирао моју изјаву биће, наравно, широј јавности појашњено, а колегама из струке који су истински професионално оријентисани биће довољно да прочитају Одлуку Владе која је објављена у Службеном гласнику Републике Србије бр. 4/2009 од 20.01.2009. године, а која се односи на утврђивање заштићене околине Швапчића куће у којој се налази Завод за заштиту споменика културеКраљево. Марија Ђоровић дипломирани историчар заменик директора Завода за заштиту споменика културе Краљево
Мирек Тополанек
Када је реч о тексту који је "Политика" објавила морам споменути да је дописник погрешно интерпретирао неке податке који су му понуђени. У краљевачком Заводу за заштиту споменика културе запослени веома добро знају да је објекат у којем се институција налази проглашен за непоkретно културно добро - споменик културе још 31.12.1976. године. Логично би било да свако ко је упознат са овим чињеницама, а госпођа Кесић свакако јесте, помисли да је у питању грешка новинара а не незнање колега. Све "мирише" на злонамерну дисквалификацију краљевачког Завода за заштиту споменика културе.
Sanja Kesic
Швапчића кућa је уписана у Централни регистар Споменика културе 1983. године (води се под бројем СК 411), што значи да је још пре тога стављена под заштиту, и то Решењем Завода за заштиту споменика културе из Краљева бр. 515 од 31.12.1976. Поставља се питање: како је могуће да ни Министарство, ни Регионални завод који је смештен у тој кући, нису то знали, па су је - за сваки случај - још једном ставили под заштиту државе?! Додуше, то није једини пример, и то управо на територији надлежности Регионалног завода за заштиту споменика културе из Краљева, да се исто културно добро два пута ставља "под заштиту државе".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља