субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Рехабилитован један од организатора пуча 27. марта 1941. године

Аутор: Нада Ковачевићсреда, 21.01.2009. у 22:00
Мајор Живан Кнежевић приводи Драгишу Цветковића

На захтев кћерки Љубице Кнежевић и Иване Кнежевић-Давидсон, које данас живе у Сијетлу у САД, Окружни суд у Београду донео је решење о рехабилитацији њиховог оца Живана Кнежевића (1906–1984), мајора Војске Краљевине Југославије, једног од организатора војног пуча 27. марта 1941. године када је са власти збачено намесништво принца Павла Карађорђевића. Тиме је, како је Љубица изјавила за „Политику”, исправљена неправда из 1946. године када је комунистичка власт њеном оцу конфисковала целокупну имовину, одузела држављанство и у одсуству га осудила на 20 година робије уз принудни рад.

– Кад нам је адвокат Слободан Мавреновић јавио да је наш отац рехабилитован, нисмо могле да сакријемо сузе. Биле смо врло узбуђене, емоције су наврле, плакале смо од среће – каже Љубица.

Овај дан, како истичу, чекале су више од шездесет година. До пре две године нису биле сигурне у исход судског процеса. Али сада су се увериле да су њихове сумње биле без икаквог основа.

– Понадале смо се да ће се све добро окончати тек онда када је судија Окружног суда у Београду који је водио процес рехабилитације преко нашег адвоката тражио додатну документацију и неке фотографије из живота нашег оца – објашњавају Љубица и Ивана.

Највећи део личне документације са комплетним белешкама из професионалног живота мајора Кнежевића поседују његове кћерке. Оне су спремне да Архиву Србије уступе ту обимну архиву, белешке, списе и остала документа. То раде с уверењем да би лична архива Кнежевића била драгоцена за историчаре у расветљавању улоге њиховог оца у драматичним мартовским догађајима 1941. године, као и касније када је био у влади Слободана Јовановића, где је био задужен да одржава везе са Дражом Михаиловићем.

Живан Кнежевић, рођен у Врању, у својој каријери прешао је пут од мајора, шефа кабинета генерала Душана Симовића, команданта Гардијског батаљона у Египту, шефа кабинета Слободана Јовановића, саветника Министарства војске САД до службе у Врховном штабу америчке војске у Европи.

За заслуге у Другом светском рату амерички председник САД Хари Труман одликовао га је Орденом легије части трећег степена. Истом приликом, Орденом легије части првог степена постхумно је одликован и Дража Михаиловић.

– У ноћи између 26. и 27. марта 1941. године наш отац је са сарадницима учествовао у државном удару, окончаном у зору. Командовао је пешадијским пуком Краљеве гарде и јединицама Београдског гарнизона. Био је задужен за привођење Драгише Цветковића, председника Владе Краљевине Југославије, и осталих министара – прича Љубица.

Тим пучем поништено је тек потписано приступање Југославије Тројном пакту, оборен је режим кнеза Павла и образована нова влада. Кћерка Љубица каже да се Живан Кнежевић никада није покајао због учешћа у мартовском пучу.

– Често нам је причао о том догађају, уверен да је исправно поступио тиме што је са својим сарадницима учествовао у организацији пуча – присећа се она.

Због тих збивања Хитлер је одложио инвазију на Русију и кренуо у рат против Југославије 6. априла 1941. године. Дванаест дана касније сломљен је отпор југословенске војске, краљ Петар Други Карађорђевић је напустио земљу.

И Кнежевић је отпутовао у Египат где је постављен за команданта Гардијског одреда и на тој дужности је остао три месеца. По наређењу генерала Душана Симовића кренуо је за Лондон где је постављен за шефа војног кабинета председника владе Слободана Јовановића, потом од јула 1943. до јула 1944. године био је војни изасланик у Вашингтону. Годину дана касније одбио је да призна владу Шубашића и да се стави у службу Титове команде. После извесног времена запослио се у Војногеографском институту у Вашингтону где је радио пуних деветнаест година, од 1960. до 1979. године. Пензионисан је као пуковник америчке војске, преминуо је у Сијетлу.

-----------------------------------------------------------

Опречно о 27. марту

Државни удар од 27. марта 1941. године једна је од највећих тема из новије историје о којима се и данас води полемика. Срђан Цветковић, историчар из Института за савремену историју, каже да историчари имају опречна мишљења о тим збивањима. Поједини су уверени да је свргавање с власти намесника Павла Карађорђевића била исправна одлука и да се тадашња Југославија тиме јасно одредила према нацизму и фашизму. Други сматрају да би рат био одложен, ако не и избегнут. Историчар Цветковић мисли да би српски народ мање страдао да није било мартовског пуча. „Војни пуч је довео до колапса државе, следио је рат који је проузроковао велике жртве које су можда могле бити избегнуте”, каже Цветковић.


Коментари28
1d10b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Petrovic
Major Knezevic je ocgledno rehabilitovan od osude komunista 1946.Trebalo je navesti delove presude iz 1946. Svakako se nemoze poistoveti ova optuznica sa onom istoriskom kao oslobadjajuca. Cudan paradoks , pucisti i komunisti su 27 marta bila zajedno na istoj strani. Majorov sef gen.Simovic dobio posle rata penziju i vilu na Dedinju od komunista Dali su pucisti o posledicama njihove avanture razmisljali na iole ozbiljan nacin ? Nisu. Pucen je pripreman u Beogradu a zapadani delovi K. Jugoslavije otvoreno su najavili da nece pruzati otpor Nemcima. Znalo se da ce u tom slucaju ceo krvavi ceh platiti Srpski narod u celini.Nazalost to se i potvrdilo. Ovu su istoriske cinjenice -ni po babu i po srticevima-. Moze se razumeti odbrana oca ali istoriskie cinjenica nemogu se menjati.. Sefovi brace Knezevic generali Simovic i Mirkovic su likovi o kojima bi naslednici svakako nesto vise trebali reci. Dali su oni pridobili Knezevice za puc na bazi ideja, kojih ?
karlo dragutin
27 marta.1941 godine sam kao desto godisnji klinac,gledao ispred gradjevinsko fakulteta demonstravije protiv sklopljenog pakta sa Hitlerom.Pored mene prosao onaj motocikl sa prikolicom sa suvozacem koji je imao u ruci zastavu.Metez je bijo veliki uz mnostvo prisunih zandarma sa uzvikom bolje rat nego pakt.Naravno tada nisam nista razumeo samo znam da je na Terazijama postavljen jedan ili dva proti avijonska topa,prosla je Grobljanskom ulicom neka tenkovska jedinica.Dali je puc bijo potreban?dali su strane zemlje stajale iza njega?i dali bi Srbija i srpski narod bolje prosao,da nije bilo puca?To su pitanja na koje jednostavan odgovor nije moguce dati kao sto se u pojedinim komentarima kaze da bi nemacke jedinice samo prosli preko nase zemlje i da bi sa Nemackom se trgovinska razmena itd.Mislim da su takve predpostave previse naivne jer kada vam strane trupe defiluju kroz zemlju i to ratnim uslovima vasa zemlja je okupirana.Mozda bi bilo mabje zrtava,pod uslovom daniko nepruza nikakav otpor.Netreba gubiti iy vida da puc nije izvrsila Kraljevina Jugoslavija vec Srbija u Beogradu.Hitlerova odmazda je,uglavnom bila koncenrisana na Srbiju i njene gradove,na Zagreb i Ljubljanu nije pala ni jedna bomba,a Paveliceva drzava NDH se granicila sa Srbijom kod Zemuna.Pridrzavajuci se pakta Srbija i Srpski narod bi prosao kao i Rumunija,Madjarska i ostali Hitlerovi saveznici,jedino bi mozda u nasu zemlju usle Anglo Americke trupe te nebi bilo komunizma vec bi bila Kraljevina.Mislim da ovakve predpostavke,bilo bi kada bi bilo,nemaju svoju realnu osnovu ostaje samo da istorijska nauka stavi sve na svoje mesto bez friziranja istorijskih dogadjaja.Inace ucinjena rehabilitacija nemenja istirijske tokove srpskog naroda ovo je vise sadisfakcija za porodicu koja smatra da je pravda ipak dostizna nego za razsvetljavanja tog istorijskog dogadjaja.
Милорад Станојловић
Овај «квиз» ЗА и ПРОТИВ државног удара, мислим да i није баш препоручљив. Поготово у демократском друштву. Не би требало да је по Уставу, али нисам проверавао. Но, неки теоретичари су врло проверљиви. На пример, Момир Николић каже: «Ако би насилна промена поретка и била ствар која се понекад сме вршити, то је ствар која се никада не сме проповедати. Искључено је постојање закона са грађанима који се, поред дужности да их поштују, уче и дужности да их руше». Риварол је поводом истог писао: «Када је једна влада била довољно рђава да изазове буну, довољно слаба да је не заустави, буна је онда по праву као и болест, јер и болест је последње средство природе, али се зато никада није рекло да је болест дужност човекова». Наши републиканци додуше мењају устав као аутомобиле. Понекад устав називају – статут. Час јесте, час није нешто дозвољено. Све то личи на питање: «Шта би било... да сам ја Цар?» Али, како да тек сада добијамо мрвице знања о историји од пре 70 година?!!! Садa смо постали паметни. Тачније, накнадно паметни. Историчари дотле дремају и даље. Јер, они сматрају да треба да дају вредносне оцене о догађајима прошлости vs. «садашњици», а не да се баве науком. Зар није тако? Волео бих да нисам у праву. Но, немам доказе за то.
terramare
@ Predrag, vidim da Srbi jos uvek vole da se busaju u grudi. Taj samar je kostao drzavu preko 1.7 miliona pobijenih, procentualno na drugom mestu u svetu po broju zrtava u II.Sv.ratu. Francuska je pala 1940 godine,bila je bolje naoruzana od nemackog Vermahta, a msmo hteli da uhvatimo jarca za rogove. Francuske civilen vlasti su saradjivali sa okupatorima, kao i ce ostale zemlje, nekakav mir i poredak se moraju odrzati, hteli ili ne.Naravano uvek je lako kada su zrtve tudje. I opet konacno pitanje, da li smo oslobodjeni i dan ranije, ne ali smo izgubili celu generaciju.Knez Pavle Karadjordjevic je bio vrlo pametan covek, za razumevanje problema i dileme u kojoj se nalazio najveci prijatelj Engleske u Srbiji tog vremena, potrebno je biti nepristrasan, da ne kazenm nesto jace.
Predrag
Svim komentatorima koji smatraju da je puc bio pogresan i da je pakt sa Nemackom trebalo odrzati: kada su nas "saveznici" tokom rata nemilosrdno zasipali bombama, sta mislite sta bi od nas ostalo da smo makar i teorijski saradjivali sa Hitlerom? I da li iko od tih svih "pametnih" glava nije znao (i jos uvek ne zna) da Hitler ni jedan jedini sklopljeni sporazum ili ugovor sa bilo kojom, i mnogo vecom i snaznijom, drzavom od Srbije nije ni postovao niti ispunio? Da mu je prolaz kroz nasu zemlju bio odobren, uz saradnju sa 5-tom kolonom ustasa, folksdojcera i tada jos komunistima porobio bi nas, a da sa nase strane ni pistolj ne bi opalio. Ispali bi u ocima Zapada i tih nazovi "saveznika" izdajice i sravljeni sa zemljom. Koliko nas vole i smatraju znacajnim za njih vidi se iz njihovih odnosa sa nama za poslednjih 60 godina, a o primenama nad nama besramnog satiranja od 1991. ne treba napisati ni jedno slovo jer ocevidaca ima na pretek. Puc nam je sacuvao obraz i dokazao da Srbi nacionalno orijentisani, kakav je bio Gospodin Knezevic, nisu bili niakvi "simpatizeri" fasizma kako su ih komunisti posle rata nazivali, prikrivajuci time njihovo sramno saveznistvo sa Hitlerom. Srbi su bili i ostali castan i posten - pravolinijski hodajuci - narod, ....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља