уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:55

Скадарлија враћа изгубљени боемски дух

среда, 21.01.2009. у 23:59
Скадарлија мора да сачува идентитет који се изгубио (Фото Д. Јелен)

Нове клупе, канделабри, инфо пултови, туристички водичи, сувенири и кодекс понашања до лета ће да улепшају Скадарлију и коначно поврате стари дух боемске четврти.

Увођење комуналног реда као и сређивање централне улице дуге око 500 метара почеће на пролеће, како би за време одржавања Универзијаде, али и после спортске манифестације овај кварт наново заживео. Посебна пажња биће посвећена враћању кодекса понашања који је важио 1975. године, каже Јасна Димитријевић, директорка Туристичке организације Београда.

– Кодекс је некада био кућни ред Скадарлије. Тачно се знало шта је на јеловнику, какви столњаци се користе сваке сезоне, која је музика дозвољена, а угоститељи су морали да знају бар један страни језик. Надамо се да ћемо успети да га осавременимо али да задржимо традицију због које је ова улица после Београдске тврђаве најпосећенија туристичка дестинација престонице – објашњава Димитријевићева.

За културне и уметничке програме које ће Скадарлија да понуди на лето, побринуће се представници Белефа, најавио је Жељко Ожеговић, члан Градског већа. Према његовим речима Универзијада је шанса коју Београд мора да искористи јер она није само велики спортски догађај већ и привредни замајац који ће да донесе профит.

– Идеја да ревитализујемо овај простор и после завршетка Универзијаде треба да се негује јер Скадарлија мора да сачува идентитет који се изгубио – истиче Ожеговић.

Угоститељство је годинама уназад готово једини садржај који привлачи туристе. У чувеној боемској улици данас се налази осам локала националне кухиње, између којих су смештени италијански и кинески ресторани, еротски клуб, кафићи, галерије, хотел, грилови, коцкарница... На грубој калдрми, где су се некада заривали штапови господе, сада запињу штикле дамских ципела али у пролазу према кафићима са модерном музиком. Стара клијентела на своја омиљена места долази дању и у тишини се присећа некадашње атмосфере. Оркестри са жирадо шеширима, рецитатори, кабареи у дворишту, наступи добошара, мађионичара и гатара памте само времешнији Београђани. 

На њен уметнички дух када су у кафанама одржаване позоришне представе, а песници говорили тек исписане стихове сада не могу да подсете ликовне галерије и улични продавци бижутерије, значака и покојег сувенира. Да би се садашња запуштена слика Скадарлије променила Димитријевића истиче да ће, између осталог, глумци и аниматори на отвореном забављати госте.

Општина Стари град, која је укључена у сређивање Скадарлије, и корисник је дела куће Ђуре Јакшића, понудила је студентима Универзитета уметности да креирају програм како би се у току целе године смењивале представе, изложбе, концерти...

Д. Мучибабић

----------------------------------------------

Београдски Монмартр

Ревитализација ове амбијенталне целине у центру града почела је 1968. године, под будним оком Угљеше Богуновића, београдског архитекте, који је био задужен за урбанистичко и архитектонско обликовање Скадарлије. Пореде је са париским Монмартром, како због изгледа, тако и због уметничке атмосфере. Боемско обележје носи од 1901. године, када су се, после рушења познате кафане „Дарданели”, њени гости преселили у кафане на калдрми. Скадарлија је као стара „дама” била дом и инспирација многим књижевницима, глумцима, сликарима и новинарима. У њој је живео и умро познати српски песник и сликар Ђура Јакшић.

Д. М.


Коментари4
274a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mirjam
Nije mi bas jasno to ozivljavanje boemskog duha Skadarlije, sve sa kineskim i italijanskim restoranom, 'erotskim' klubom i kockarnicom... To se zove turisticka a ne domaca (o boemskoj ne vredi ni govoriti) Skadarlija.
nikola
Ja,kao stari rodeni beogradanin,koji je ziveo dugo u Skadarskoj ulici,mogu samo da kazem da ce opstina stari grad i dalje obecavati renoviranje skadarske ulice,ali da to jos nece biti za duze vremena.Pogledajte samo donji deo skadarske ulice{parni brojevi na kucama}.Dve-tri zgrade su vec dve godine iseljene i zvrje prazne.Izgledaju tako ruzno,Nasi opstinari stalno obecavaju da ce ulepsati skadarsku ulicu,ali treba neko da dobro plati za to.Koliko ce koji opstinski sluzbenik starog grada,dobiti od potencijalnog,ali vrlo bogatog coveka,investitora niko nece nikada zanati.Ali dotle dok se neki nas ili strani milijarder ne resi "da reskira"da opet zaradi velike pare nece biti nista od renoviranja nase skadarske ulice.
Младен Алексић
Скадарлија је место које је значајно само са аспекта историје. Сви добро знамо како су дане проводили прави боеми, уметници, песници, глумци, сликари, пијанице... Људи који су више волели ту да бораве, да пију на рецку неголи да буду ушушкани у љубавни, брачни кревет. Могу само да замислим Ђуру Јакшића како су га млатили или како су Ујевића избацивали из неких других кафана јер није био пристојно одевен па на који начин им је доскочио. Или како се неки пијани господин (да, господин) удвара младој дами уз уберену ружу ... Али данас, када крочите у Скадарлију и пут вас нанесе да увече око 20сати пожелите да са друштвом свратите у неку од тих кафана, на "једно пиво", на самом улазу кафане, сачекаће вас пријатни господин, у чистом оделу, уредно обријан, подшишан, зна понеки страни језик, са белом крпом око леве руке и рећи ће вам чаробне речи "Имате ли резервисано, молим?" Хм... баш се размишљам, шта би му Ђура одговорио на те речи данас... Скадарлија није боемска четврт, него једно туристичко место, место где можете видети кафане где су пили познати. Али, то што ћете појести неко фино али скупо јело у Скадарлији, не значи да сте ви боем. Не! Боемија није када наменски идете у Скадарлију да бисте тамо пили већ једно стање духа, живот... Данас, праве боеме нећете срести у Скадарлији већ по неким другим кафанама, којих има доста. Можда тамо негде где ви никад нисте ни крочили и где вам је гадно да крочите јер је много прљаво, где се не виде јасно зидови од дима... Тамо негде можда баш сада, док пишем ове редове уз јутарњу кафу, неко се буди и наручује још једну... и после ње, куне се, ићи ће кући жени својој... Младен студент
laky
Puste lepe zelje, koje se ne mogu ostvariti ni u snu a kamoli u istini? Sta to autor podrazumeva pod "BOEMSKI DUH"? Gradjevine se ne mogu tretirati kao boemske ako BOEMA nema? A njih NEMA i to je stvarnost? Sadasnja Skadarlija blage veze nema sa nekadasnjom BOEMSKOM SKADARLIJOM, koje se i ja secam jer sam u njoj rodjen ravno pre 76 godina i nisam je napustao do danasnjeg dana? Gledao sam njeno umiranje odmah posle rata , jer su BOEMI bili nepozeljni u komunistickom drustvu? Ali ipak su Boemi nadmudrili komuniste i u kafani "TRI SESIRA" redovno se druzili , dok u kafani "DVA JELENA" to se nije moglo? Nezaboravni posleratni boemi bili su glumci Duda Radivojevic , Zoran Antonijevic operski pevac Dragan Ninkovic, a od obicnih ljudi su nezaboravni Jova gitarista, mornaricki oficir Dragan "PEZA", Bata Vlajkovic, Vlada Ludak, i jos puno njih, a mozda i moja malenkost? Imali su oni sukob sa vlastima , jer su bili obelezeni kao protivnici komunizma, ma da o komunizmu i njegovoj losoj ideologiji nisu imali pojma? Od 1968 godine Skadarlija je zivnula ali ne kao BOEMSKA? Ona je vise licila na Korzo gde se moglo zastati i poslusati lepa starogradska pesma , bila je i cuvena Gatara Janicijevicka i Dobosar Sobota sto je davalo Skadrliji ambijent poput VASARISTA ali savremenog. Pored Tri Sesira i Dva Jelena nikla je i kafana IMA DANa a kasnije i SESIR MOJ , koji sada u vecernje sate okupira Skadarliju svoji stolicama i astalima, sto lose izgleda jer setacima ostaje uzani koridor za prolaz? Daj Boze da se ostvari zamisao pa bi predlozio da se izmedju kamenja kardrme zalije sloj betona da ne bi setaci iscasili noge jer su uglavnom pedesetih i vise godina dok mladez bivakuje u SILIKONSKOJ DOLINI -STRAHINICA BANA? Sa najlepsim zeljama tvorcima ovog poduhvata da budu uspesni i da svoju zamisao ostvare!! laky

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља