субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Два савеза, а ниједна наша клизачица у Хелсинкију

Аутор: Г. Ковачевићчетвртак, 22.01.2009. у 22:00
У Хелсинкију само посредством телевизије: Ксенија Јастшењски

У Финској је пре три дана почео Европски шампионат у уметничком клизању који гледаоци у нашој земљи могу да посматрају посредством Радио телевизије Србије и канала Евроспорт. Оно што не могу да виде, за разлику од ранијих година, јесте наступ репрезентативке Србије. Необични случај да на леду „Хартвол арене” у Хелсинкију нема вишеструке националне првакиње Ксеније Јастшењски, која је ове деценије учествовала на десет континенталних и светских шампионата, био је повод да је позовемо.

– Немам право да учествујем – саопштила је најбоља српска клизачица (26) – У Србији постоје два клизачка савеза. Међународна федерација признаје онај стари, па овај нови чији сам и ја члан не може да пријави такмичара. Прошле године је било нађено решење, па сам отишла на Европско првенство по пријави из старог, а о трошку Савеза којем припадам.

Да у тзв. малим спортовима често има великих проблема, чијем нерешавању погодује то што су далеко од очију јавности, пример је и уметничко клизање, иако припада великој олимпијској породици. Новоформирани Клизачки савез Србије настао је пошто су Савез спортова на леду, после дуготрајног незадовољства, многи клубови и клизачице напустили. Нова организација је савез који је под окриљем државе и Олимпијског комитета Србије. Међутим, Међународна клизачка федерација (ИСУ), која организује европска и светска првенства, још није признала Клизачки савез Србије. Због великог сукоба су вођени спорови и то је све. Сада је питање да ли ће нека наша клизачица отићи на Светско првенство, које ће се у марту одржати у Лос Анђелесу.

– Не бих никога да осуђујем, али такмичари трпе, што не би смело да се деси. Оба савеза су организовала државна првенства. Стари је слао такмичаре на Балканско првенство, не знам зашто није пријавио такмичарку за Европски шампионат, реално гледано једна девојка је могла да се појави. Нама је из нашег савеза забрањено да контактирамо са другим, па није било шансе да се нека од нас пријави. У децембру, први пут ми се за 20 година бављења клизањем догодило да не учествујем на државном првенству. Била сам повређена, а нисам желела да примам „блокаде” у кичму. Сада се припремам за Зимску универзијаду која ће се одржати у фебруару – каже клизачица која је државни првак од 1999, најпре у јуниорској, а затим у сениорској конкуренцији (пет пута).

Наша саговорница није добила стипендију од државе, која јој је следовала за прошлу годину. Већ седам година је сама себи тренер и кореограф. Члан је клуба Београд Палилула, једног од седам у престоници. Са сасвим другог краја града долази да тренира у Леденој дворани „Пионир” у раним јутарњим часовима, од 6.30 до 7.30 ч, када почињу тренинзи за девојчице које учи уметничком клизању. Тренутно обучава пет такмичарки које дисциплиновано долазе рано да вежбају.

– Од државе сам дуги низ година добијала стипендију, у износу који припада уметничком клизању као спорту треће категорије. Трошкове пута на европска и светска првенства рефундира Међународна федерација, а организатори обезбеђују смештај. Код нас, практично се клизачице саме издржавају. Иако је стизао новац од Међународне федерације за развој уметничког клизања, јако мало од тога је дошло до такмичара. Од 2000. године квалитет је опао, а сада радимо са надом да ћемо се вратити на ниво с почетка деведесетих година прошлог века. Тада смо освајали много медаља на међународним куповима, са нама су радили и руски стручњаци. Потребна је стратегија које нема. Тренутно имамо свега неколико сениорки, а на последњим државним првенствима су биле три девојке из иностранства. На такмичењу Савеза којем припадам учествовале су Словакиња и Швајцаркиња које су нашег порекла, а на шампионату другог девојка која нема везе са Србијом. Трудимо се да направимо селекцију за године које долазе, недавно смо имали и бесплатну школу клизања – каже некадашња пионирска првакиња СФРЈ, бивше државе која је три пута имала представницу на зимским олимпијским играма (Хрватице Санда Дубравчић 1980. и 1984. и Жељка Чижмешија 1988.).

Ксенија Јастшењски је била четири пута на европским првенствима, а шест на светским где јој је најбољи резултат био прошлогодишњи, 42. место у конкуренцији 53 такмичарке. Олимпијске игре су остале недостижне.

– Да бих се тамо појавила, морала бих да будем међу најбољих 18 на светском првенству. Превелика је конкуренција. Мој циљ су била финала европских и светских првенстава, али су се, у условима које сам имала, жеље показале нереалним. Још пар година ћу се такмичити, а онда ћу се потпуно посветити тренерском послу. Сада сам виши спортски тренер за уметничко клизање.

На питање како је, после толико година учешћа, силом прилика гледати Европски шампионат у Финској посредством телевизије, рекла је:

– Хвата ме језа док гледам. Део сам тога, тамо је много мојих пријатеља. На ТВ-у се виде само наступи, а још је лепше дружење са такмичарима. Имала сам пуно прелепих дана на великим такмичењима.

До лепше прилике, један од наступа Ксеније Јастшењски може да се види на Интернету, преко „Ју тјуба”...

-----------------------------------------------------------

Водич за гледаоце

Ксенија Јастшењски наклоњена је руској школи уметничког клизања:

– Генерације се мењају, а откако је 2002. промењен систем судијског бодовања сви изводе мање, више исте програме. Од данашњих клизача, мислим да Швеђанин Кристофер Бернцон има посебно упечатљиве кореографије, какве недостају. Одличан је и Чех Томаш Вернер. Од девојака, не би требало пропустити наступе Италијанке Каролине Костнер...

-----------------------------------------------------------

Србија без клизача

Наше уметничко клизање тренутно нема ниједног припадника јачег пола. Трифун Живановић представљао нас је од 2001. до 2007. године, наступивши и на Олимпијским играма у Торину 2006 (26. место). Пре две године се повукао, сада је тренер у Америци, у којој је рођен 1975. и за коју је клизао до 2001. На националним првенствима САД једном је освојио сребрну, а једном бронзану медаљу.

– Уопште немамо дечака и то би морало да се промени – речи су Ксеније Јастшењски. – У Хрватској и Словенији има мушкараца који се баве уметничким клизањем. Овде се они погрешно доживљавају. Они који су део геј популације углавном нису из Европе него из САД и Канаде. Уметничко клизање је једноставно сцена, ту имате четири минута клизања, балета, плеса...


Коментари2
da324
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Telenta Voznik
Na probleme iz ovog sporta naleteo sam u zimu 2003/2004. Tad je na Prvenstvo Srbije doputovala iz Moskve devetgodisnja supertalentovana nasa zemljakinja-Crnotravka, Mirjana Spasic.Prvenstvo je kako sleduje bilo organizovano po starosnim kategorijama ali su organizatori Spasicevu svrstali u najmladju - do 8 godina ! Zasto,ostaje tajna.Sumnjalo se da se je tako eliminisala konkurencija necijem detetu u starijoj kategoriji ali dokaza nije bilo.Sutradan je "Sport", izvestavajuci sa takmicenja, svoj neveliki tekst posvetio iskljucivo Spasicevoj.Dopisnik je bio zaista fasciniran.Objavljena je bila i fotografija male Mirjane u jednom blistavom momentu na ledu.Citava mala euforija oko nje, ne slucajno - ona je tada i koju godinu potom bila u samom vrhu Ruskog klizanja. Ali onda je taj nas Savez, ili kako se je vec zvao,pred njom zalupio sva vrata. Uzalud su patrioticni roditelji zvonili,dolazili, molili...nista. Tada je pisac ovih redaka zazeleo da izadje u javnost no roditelji su se prepali da ce tek tad ostati bez sanse. I tako, Mirjana je otisla u hokej oprostivsi se sa fig. katanijem zauvek. Iz svega dobio sam utisak da su se na nevelikim parama za taj sport udobno smestili nekakvi mediokriteti koji to grickaju,svojom decom putuju,potom komsijama iznose u kakvom hotelu su otseli itd., te da u svemu tome samo metla,ona gruba od pruca nedostaje !
marko
Svaka cast Ksenija!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља