петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:17

Име редитеља је права слика филма

Аутор: Славко Трошељсубота, 24.01.2009. у 22:00
Уживам у својој слободи, у свим њеним облицима: Слободан Шијан Фото (Жељко Јовановић)

ВИШЕ Д СПОРТА
Кад неко у свом послу стекне признање најбољег, за рад у низу деценија, заслужује да и у остатку живота носи круну „краља” и кад, по сопственом признању, у ту врсту категоризације, у уметности, неверује. Реч је о редитељу Слободану Шијану (62) и његовом првом филму „Ко то тамо пева”, који је премијерно приказан још 1980. године. 

Ову комедију са тужним крајем написао је Душко Ковачевић, музиком ју је озвучио Војислав Костић, а живот су јој дали најбољи глумци: Павле Вујисић, Александар Берчек, Бата Стојковић, Неда Арнерић, Драган Николић...

У великој анкети југословенске Академије за филмску уметност и науку, 1996. године, поводом сто година филма, ово дело проглашено је за најбоље на просторима оне, велике државе, па и шире. Тај филм је до суза насмејао Французе, Американце, а потом и пола света...

Слободан Шијан је режирао још шест „дугих” филмова, низ „кратких”, више ТВ драма... Редовни је професор филмске режије на Факултету драмских уметности у Београду и гостујући у Лос Анђелесу. Ожењен је Нарцисом, директорком Музеја афричке уметности у Београду, са којом има ћерку Милу (18), а из првог брака ћерку Иву (33) која живи и ради у Сан Франциску.

Колико сте дуго у уметности?

Одувек сам хтео да будем цртач стрипова и цртаних филмова, па сам повезао две моје академије: ликовну, а нешто касније и филмску. И дипломирао сам на обе. Мој ликовни ментор била је Љубица Цуца Сокић, а режијски Живојин Жика Павловић, коме сам се придружио после велике борбе на пријемном испиту. Од три стотине кандидата примљени смо само нас четворо!

Шта је сад са сликарством?

Сликарство је нешто што седанас мало шире схвата. Проширило се на друге медије: графику, филм, новине... Тако сам се и ја,поредфилма, бавио и експерименталном фотографијом,уметничким видеом, издавањем филмског фанзина. Ево, баш сад спремам изложбу за Салон Музеја савремене уметности у Београду која ће бити у априлу и зваће се „Око филма”.

Која је цена тих Ваших радова?

Један од разлога што сам почео да се бавим филмом је управо то што ми је увек било жао да „зацепим” цену некоме ко жели да има моју слику. У суштини, нисам, кад је о заради реч, био добар професионалац. И тај животни став мејеусмерио ка популарнијој врсти уметности. Филм је област у којој свако може да ужива и за много мање новца, а и ја нисам директни продавац услуга.

Кад сте имали прву изложбу?

Било је то у Галерији графичког колектива 1974. године. Биле су то баш слике на папиру. Натерао сам себе да направим ову изложбу да бих добио одсуство из војске. Тада сам био пред завршетком студија филмске режије. Било је то време прогона филмског „црног таласа”. Мој професор Жика Павловић је смењен због својих филмова („Буђење пацова”, „Кад будем мртав и бео”), па сам тек после војске дипломирао режију.

Ко Вам је дао подршку за све одлуке?

Био сам у кући мажен и пажен. Иза сваког мог поступка стајала је, одлучно, моја мајка Вукосава Кујовић. Био сам дете разведених родитеља. Отац ме напустио кад сам имао мање од годину дана. Цело моје детињство и школовање на два факултета везано је за мајку, која мејеподржавала у свим одлукама. Умрла је, нажалост, пре годину и по.

Да ли Вам је и спорт био део живота?

Био сам веслач у Црвеној звезди. У осмерцу смо били прваци Београда. Волео сам воду, мирис реке, Аду... Обожавао сам и поплављену Аду. Тада смо седали у кануе и веслали између дрвећа, кроз шипражје, као Индијанци. Касније сам био привучен и једрењем на реци. На мору то нисам могао да чиним. Због великих таласа патим од „морске болести”. То ми је жао, јер волео сам књиге Џека Лондона о авантурама по острвима, па је то остао мој неостваренисан.

Како сте дочекали Фест, Битеф? 

Било је то крајем шездесетих и почетком седамдесетих. Фест сам пратио од почетка. Била је то велика атракција, али и ломљаве стакала на Дому синдиката кад се приказивао филм „Мирни дани у Клишију”. Имао је тај филм мало слободнијих сцена, па људи навалили... Иначе било је, као и сад, филмова свих садржаја. А мој поглед на филм објашњавам ставом да је – прављење разлике између озбиљне и забавне уметности грешка у мишљењу.

Како сте користили отворене границе?       

У време студија сам користио сваку могућност да путујем по Европи. Ишао сам аутостопом. Једно од тих путовања трајало је три месеца. Обишао сам низ музеја и галерија. Видео сам, циљано, и одређене слике. Прошао сам кроз Италију, Швајцарску, Француску, Енглеску, Холандију, Белгију, Немачку и Аустрију. Наш црвени пасош је тада био пропусница за цео свет. А имао сам у џепу само тридесетак долара.

Где сте спавали, шта сте јели..?

Ево једног примера: Прошао сам, у Паризу, поред зграде универзитета, поред Сорбоне, и прочитао цедуљу на табли: „Ако немате где да спавате јавите се на овај број”... Јавио сам се... Сачекала ме лепадевојка, студенткиња, са малим дететом. Имао сам врећу за спавање. Било је све, онако, другарски. Без било каквих обавеза. А главна храна ми је била флаша млека и парче хлеба. Кад сам дошао кући мајка ме једва препознала. Био сам кост и кожа.

Шта још посебно памтите из тог доба?

Једна вест у „Политици” привукла је моју пажњу. У Америци, у Калифорнији основан је велики покрет младих са паролом „Водите љубав, а не рат”. То ми се допало. Били су то идеали младости и одлике „Беби бум генерације”. Жестоко су „прављена” деца после Другог светског рата, а кад су та деца одрасла, кад су, крајем шездесетих, стекла сва права, желела су и тражила промене. Цео свет се тада кретао у ритму рокенрола. И, до тих промена је, упркос свим притисцима и гушењу слобода, ипак, мање или више, дошло. Ово ме, оном вешћу о „љубави и рату”, научила и „Политика”.    

Како сад доживљавате „Политику”?

„Политика” данас слави свој сто пети рођендан. То је свечани дан и свих нас који читамо ове новине. Али, свако од нас зна да је остарио кад крене да чита „Политику” од прве стране. То сад чиним и ја. Раније сам то радио отпозади, од биоскопа... Али, никад нећу опростити „Политици” што је из биоскопског репертоара, иза имена филма, избачено име редитеља. Јер, име редитеља је права слика филма.

Како сте правили „Ко то тамо пева”?

Овајфилм је коштао минимално, око сто тридесет хиљада долара. Снимљен је за двадесет један дан. Имао сам изванредну глумачку екипу и сјајног директора филма Николу Поповића. Најтеже ми је било да пронађем неког за улогу ретардираног младића Мишка. Ова улога није имала пуно дијалога, а била је веома значајна. И Берчек је, на старту, без задршке, прихватио мој предлогда се ошиша до главе, а потом је пронашао праву меру и убедљив израз за тај лик.

Како сте пронашли певаче?

Био сам, пре рада на овом филму, на војној вежби. Заглавили смо ту осам дана, по киши и блату! И увече кад смо се окупили и грејали око логорске ватре, један од нас, Миодраг Костић, узе хармонику и пусти глас. Чинио је то, по мојој процени, као Френки Лејн. Кад сам кренуо у посао око овог филма сетио сам се Миодрага. И тако је он и један његов мали рођак, на свој начин, оплеменио овај филм, иако то, по сценарију, није било предвиђено.

Да ли Вас је овај филм одвео у Америку? 

Филм је у Лос Анђелес стигао игром случаја кад и ја. Мени су Американци 1984. године, у време Олимпијских игара, доделили Фулбрајтову стипендију на годину дана. Био сам на универзитету Јужне Калифорније. Имао сам тада статус уметника госта факултета. Нисам имао неке посебне обавезе сем да посматрам шта се све ту ради и учи кад је реч о филмској режији. Заволео сам тада Калифорнију због благе климе и Лос Анђелес као предиван град у који често долазим и због посла.

Шта Вам доносе честа путовања?

Кад видим да ми је живот зацртан на дуже од пет година бежим главом без обзира. Волим да мењам послове, места боравка, ситуације... Имам немиран дух. Уживам у својој слободи, у свим њеним облицима. Важно ми је само да не будем заробљен. То право признајем свима. Поштујем свачије право мишљења, говора и одлучивања. Ако се здравље подразумева за мене је слобода најважнији животни став.

Коју особину цените код мушкараца...

Индивидуализам.

... коју код жена...

Креативност.

... а коју код пријатеља?

Ширину духа.

Да ли верујете у безгрешно дружење?

У Европи је то могуће, а у Америци у то не верују ни мушкарци ни жене.

За чим највише жалите?

За пустим острвом.

Ко је, или шта, највећа љубав Вашег живота?

Мини Маус.

Шта Вам још недостаје за савршену срећу?

Калифорнијско сунце.


Коментари5
f3471
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Iljusa
Najzad da se nesto napise o genijalnom i skromnom srpskom reziseru i tvorcu filma " Ko to tamo peva". Mislim da jos dugo niko nece moci da snimi tako dobar film s tipicnim srpskim karakterom kao sto je to uradio Slobodan Sijan. HVALA MU!
mala_maca
lik je genijalac!!!
Zagy
Film "Ko to tamo peva" gledao sam vise od 30 puta.Svaka scena,svaki kadar je antologijski.Recenice "I tata bi sine!","Buši,buši" i danas su popularne.Fantasticna galerija likova,maestralna gluma,a slag na tortu je muzika.Sve to moze objediniti i u finalni proizvod "upakirati" genijalac-Slobodan Sijan.Hvala mu!
Snezana Arsic
Za mene je ovaj razgovor sa Sijanom suvise kratak. Intervju sa njim treba praviti u nastavcima. Covek je genije.
kosta cavoski
da imamo jos jednog sijana nas film bi nesto vredeo. ovako...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља