четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Бујановачке шајкаче и кече

Аутор: Душан Телесковић– Живота Матићнедеља, 25.01.2009. у 22:00

Бујановац – У граду у којем је свадба догађај, како се на свој рачун шале Бујановчани, ових дана напетост полако сплашњава. Прошломесечно хапшење чланова „Гњиланске групе” такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) и смена локалних Срба с челних места општинских предузећа, који су у великој мери подигли тензију у граду, сада су само бајате вести, нешто што се већ десило и нешто што неће унормалити живот. Уосталом, и оружани сукоб између Срба и Албанаца је догађај који је задесио Бујановчане, опаснији је од ових недавних дешавања, па ипак сада нико више о томе и не прича. Али, баш као и тај сукоб, последње догађаје неће заборавити ни локални Албанци нити Срби. Чак се чини да ће их и те како користити у даљем политичком разрачунавању.

Неко ће можда да замери што се већ у првој реченици шалимо на рачун Бујановчана, али после неколико дана упознавања са односима у самом граду схватили смо да та шала има много веће и шире значење него што се то у први мах чини. Она заправо указује на проблеме који тиште мештане и уједно осликава ситуацију, онако како је сами Бујановчани виде. А виде је, између осталог, тако што сваки потез, па била то фиктивна свадба или реална смена локалних функционера, изазива поводе за стварање додатне напетости између Срба и Албанаца. Када се схвати други смисао исте ствари, а то је да у Бујановцу заиста нема неких друштвених и културних догађаја који би одвукли мисли грађана од политички затрованих односа, испада да у овој шали има помало и шале, ма како то чудно звучало.

(/slika2)У овом граду, у којем не ради биоскоп, музеј, не постоји позориште, чини се да су људи окренути само локалним политичким догађајима. А мештани, свесни тога, на локалне политичаре гледају као на људе који не желе да реше њихове социјалне и културне проблеме, већ као на људе којима је циљ да седну у фотељу, после чега заборављају све оно што су раније обећавали.

То се заправо и не разликује од остатка Србије, зар не? Само што овде, за разлику од других градова, проблеми нису исти. Чак су много комликованији. Ово је, једноставно, град у којем се за међусобне људске односе Срба и Албанаца не може тврдити да су изражено затровани, баш као што се не може рећи ни да су уобичајени, ово је град у којем најобичнији ноћни излазак има неки изврнут и чудан смисао, па млади Албанци излазе до 22.30 часова, после чега локалне кафиће и дискотеке „освајају” они чије се презиме завршава на ић, ово је, што је најважније, град у којем 7.000 од 24.000 радно способних нема посао.

Сима Гезикаловић, потпредседник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, мисли да је у Бујановцу боље него што је раније било. Уосталом, како каже, не би осам година провео овде. Мада га неколико локалних политичара из Бујановца сматрају за човека који је у овај град дошао само због наводне велике плате и дневница, сам Гезикаловић, иначе рођени Београђанин, делује искрено док објашњава своје мотиве за останак на југу Србије. Не жели да ниједан посао, па ни овај, допола заврши. Доста критички и објективно види ситуацију у овом месту.

– Једни себе сматрају господарима простора, други гурају себе у грађане другог реда, иако за све то нема никакве потреба. Проблем није само вишегодишњи, него је вишедеценијски. Отварање радних места је решење – објашњава он.

С друге стране, Јонуз Муслију, садашњи заменик председника Општине, који је у нашој јавности познат као политички лидер Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе, није толико објективан када говори о одговорности локалних политичара и Срба и Албанаца за стање сталне напетости, колико је критички настројен према српској полицији.

– Хапшење чланова „гњиланске групе” је изрежирано „јер је то било потребно политичарима у Београду, зарад останка на власти и усвајања буџета” – казао је Муслију.

Док је причао о томе да би требало уклонити Жандармерију с југа Србије, јер она изазива ту напетост и о другим, већ познатим темама које неспорно муче албанску заједницу на југу Србије, Муслију је с нама разговарао на албанском, уз помоћ општинског преводиоца. А онда када смо завршили интервју, почео је да говори српски. Испричао је и како има проблем да запосли једну Бујановчанку која је завршила факултет с просеком оцена 9,6.

„Она је геније, а ми не можемо да је запослимо”, рекао је. Испоставило се да је реч о девојци српске националности.

Живети без напетости, па било она политичка, животна или потпуно безазлена, у овој средини изгледа није могуће. То се најбоље можда показује у Спортском центру „Младост”, објекту који у Бујановцу има статус светилишта. У затворену халу овог центра сваке суботе и недеље долази више хиљада „верника” да се помоли Богу или поклони Алаху, само за победу рукометног клуба БСК или локалног футсал тима АС. Заправо, то је место на којем се принцип мултиетничности показује као функционалан, а заједнички живот постаје и те како могућ. Није битно ко си, није битно одакле си, није битно да ли ти је комшија Албанац, Србин или Ром, није битно да ли ће Космет остати део Србије или ће функционисати као независна држава, ма није битно ни да ли касни плата, важно је да БСК победи и да мали Сава, кадетски репрезентативац у рукомету, забија голове.

Али, такво место, дакле „храм мултиетничности”, осим што је центар напетости у тренуцима када се ломи ток рукометног или футсал меча, постало је центар последњих превирања. Зорана Димитријевића званог Паја, спортског менаџера, који у шали за себе каже да је тежак 0,14 тона, мада објективно има неколико килограма мање, сменило је локално албанско руководство и на његово место је поставило Екрема Исуфија, бившег наставника хемије у основној школи. Колоритни Димитријевић један је од најзаслужнијих што је Бујановац уопште добио спортску халу. Сања да у Бујановцу осване дан када ће политичке промене зависити искључиво од људских и професионалних квалитета, а не због националне припадности.

Он сам нема никаквих проблема са својим комшијама и пријатељима Албанцима, чак му многи од њих отворено прилазе и пружају му подршку. У то смо се уверили док нам је показивао саму спортску халу. Иако смењен, увео нас је у овај „храм мултиетничности”, чак и у саму директорску канцеларију, која је зврјала празна, пошто Пајин наследник није био на послу. Све се то дешавало у тренутку док су локални албански политичари, дакле они који су га сменили, у закупљеном термину пикали лопту, релаксирајући се после дана проведеног у канцеларији. Док је стајао на трибинама хале, многи од албанских „политичара фудбалера” су се у дресовима Месија, Фига и осталих светских звезда, искључивали из игре како би га поздравили. Срдачно је узвраћао.

Шајкача и кече, дакле, могу заједно.


Коментари5
f1282
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavisha Dj
Hocemo u EU, a pali smo na ispitu Kosova. Sad nam prestoje jos tri ispita. Juzna srbija, Sandzak i Vojvodina. Da li se spremamo da ih polozimo, ili nas bas briga?
Zikica P
Ziveo sam dole,a moja ogromna familija i danas je na Kosovu, i samo u glavama srpskih novinara postoji vizija da "Sajkaca i kece" mogu zajedno. Ne oni ne mogu nikada biti zajedno niti razumeti jedni druge, u to sam uveren.To sto sada zive jedni pored drugih nista ne znaci i prva prilika koja se pruzi bilo kojoj strani bice kraj za one druge da tu ostanu, samo sto su Srbi daleko naivniji i jos uvek veruju u neko bratstvo i jedinstvo.
Данијел - Бања Лука
Може заједно али са оваквим људима као што је овај Муслију који је у својству замјеника предсједника општине Бујановац која је у Србији разговара на Албанском (уз преводиоца!) нема шансе! Не знам само зашто сте пристали разговарати са њим, тј. увлачити се у његове прљаве игре! Ако му је до разговора на Албанском зна гдје је Тирана!
milana
Srdacno i prijateljsko rukovanje, kojim peru svoje prethodne nacionalisticke i smisljene akcije. Pikaju loptu bezbrizno..
Igre bez granica
Mislim,malo ste se prevarili u Vasoj prognozi tojest sajkaca i kece ne mogu nikada biti zajedno.U doba komunizma tojest SFRJ bili su zajedno a zatim se ispostavilo da su vekovni ne prijatelji...Setimo se da je nekada na Kosovu za razliku od bivsih clanica tadasnje drzave bio ogroman broj komunista koji su zatim mutirali u nacionaliste,zatim dolaskom USA u demokrate a ako kojim slucajem neka od islamskih zemalja bude dominirala svi ce slediti istu.Takav je slucaj i sa Srbima...U igrama bez granica svi su zajedno ali sa maksimalnim uvazavanjem svih,dok kod nas na Balkanu to nije moguce...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља