среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Европски испит на Балкану

Аутор: Бошко И. Бојовићпонедељак, 26.01.2009. у 22:00

Крај 20. и почетак 21. века показали су да земље које заостају у процесу евроатлантских интеграција могу бити подложне дезинтеграционим процесима. Југославија је у два наврата имала могућност да скраћеним путем приступи ЕЕЗ. Као политичар прoхујалог времена, Милошевић je давао предност одржавању једног потрошеног система, по цену више козметичких, привидних реформи, кроз успостављање својеврсног државног капитализма. Одласком Милошевића с политичке сцене, ова појава није у правој мери демантована – досовски режим је, све до сада остао препознатљив више по континуитету него по дисконтинуитету у односу на претходни. Слично је и у већем делу земаља бивше Југославије.

Сведоци смо високе цене тог далекосежног и поражавајућег континуитета: коме припада не само крвави распад федерације него и насилно отцепљење дела Србије која још увек пролази кроз економску, институционалну, политичку и друштвену регресију. Регресију и декомпозицију којима се још не може с поузданошћу сагледати крај.

Слом комунистичког система, нестанак биполарног распореда снага у коме је Југославија имала специфичну и привилеговану улогу, глобализација западног модела и надмоћност евроатлантских интеграција, имали су поразне последице за већину земаља бивше Југославије. Иако се показала као најприлагодљивија тим променама, чак је и Словенија доживела одређено заостајање у односу на место и улогу које је имала у Југославији, некада јединој земљи Европе која је примењивала одређене елементе тржишне економије у оквиру једнопартијског комунистичког обрасца. Уместо да постане спона између два система и образац убрзане и успешне транзиције, бивша Југославија је највећим делом постала кочница у ширења ЕУ на југоистоку Европе. Као да се сенка ,,источног питања” поново надвија над будућношћу успешног проширивања нове Европе на том делу континента.

Намећући питање њених нормативних и концептуалних оквира, западни Балкан и Турска, свако на свој начин, данас представљају највећи изазов за ЕУ. Најтежи и најважнији изазов, јер ЕУ се на том простору најдиректније суочава с наслеђем југословенског, турског и византијског супранационалног преседана.

Србија у том наслеђу представља у регионалним размерама значајан, ако не и одлучујући чинилац. Већ и сâма маргинализација тог балканског и средњоевропског народа, какву је диктирала и још увек диктира политика водећих сила у постблоковском периоду, створила је немале преседане у савременој историји Европе. Мобилизација НАТО-а да би се ставио крај на крваво исходиште распада Југославије најбољи је показатељ да није све најбоље у најсавршенијем свету од свих светова, како је све до актуелног финансијског колапса и опште економске рецесије изгледало у огледалу славодобитног неолиберализма.

Југословенска криза, као одлучујући аргумент за осмишљавање НАТО-а, неће увек моћи да замагли противуречности изазова постблоковске савремености и мултиполарне будућности. Ако се у краћем року не оствари европска интеграција западног Балкана, али по свој прилици и Турске, евроатлантски савез ће изгубити историјску прилику да стабилизује и европеизује тај пресудно осетљив део европског континента. Важан и осетљив у тој мери да се на средњи, ако не и на краћи рок, лако може показати да, као и толико пута до сада, на Балкану Европа пада или опстаје.

Рођен у Нишу Константин Велики то је добро знао, зато је хиљадугодишњу империју засновао на југоисточном рогу Балкана. Нестанком те велике грчко-латинске и општемедитеранске синтезе почиње, у ствари, први глобални сукоб цивилизација. Актуелна финансијска и економска депресија упућују на могући почетак краја хегемоније једног дела човечанства над осталима, ако не и једног модела, јер алтернативни образац више не постоји. Та глобална криза, која било који део човечанства не може мимоићи, може само убрзати разрешење дилеме којим ће правцем кренути даљи развој глобалних односа у свету. На симболичкој оси Брисел–Београд–Истанбул–Анкара може се тражити одговор одлучујућег изазова европске будућности – питања избора између продубљивања сукоба цивилизација, или кретања правцем неке нове и далекосежне синтезе.

професор универзитета, Париз


Коментари6
bace1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljuba
Piscu teksta je izgleda promakla cinjenica da unipolarnog sveta nikada nije sustinski ni bilo, a od dolaska Putina na vlast "unipolarni" svet je u povlacenju. Nemilosrdno bombardovanje male Srbijice, koja se trudila da brani svoju teritoriju je pokazalo svima u svetu koliko nisu sigurni i dovelo je do promene u svetskoj politici, posebno u Rusiji a i Kini.Posle toga dalje agresivno ponasanje SAD je samo ubrzalo ovaj trend.Trend je jako vidljiv od erozije sankcija nad Irakom ( pre invazije ), preko neslaganja cak saveznika SAD sa invazijom Iraka pa sve do ubrzanog naoruzavanja svih zemalja sveta. Otvorena dobrodoslica Rusiji na svetsku scenu od mnogih zemalja samo pokazuje da je svet umoran od "poslednje supersile" i stanja u kome je svacija bezbednost proporcionalna samo kolicini novca koji moraju da plate "lobistima" u Vasingtonu.
Slavomir Srpski
Jos jedan komentar, citiram tekst: "Ако се у краћем року не оствари европска интеграција западног Балкана, али по свој прилици и Турске, евроатлантски савез ће изгубити историјску прилику да стабилизује и европеизује тај пресудно осетљив део европског континента." Da, pa sta onda? Srbija nije evroatlanski savez, niti vidim da ce to biti. I Osmanlijsko carstvo, ali i Austrougarsko su izgbili istorijske prilike da to stabilizuju. Pa sta onda, da ronimo suze za njima? Svasta!
Slavomir Srpski
Nije nego! Malo su nasminkane ove teze iz Pariza. Citiram poentu: "Крај 20. и почетак 21. века показали су да земље које заостају у процесу евроатлантских интеграција могу бити подложне дезинтеграционим процесима." Jeli? A kako to, bas kada je Alpe-Adrija krajem osamdesetih podrivala svojom "regionalizacijom", razbijanje Jugoslavije, koja je daleko vise bila ekonomski bliza Evropi od recimo Poljske ili Bugarske ili Rumunije, ti dezintegracioni procesi nisu pre svega se desili na ovim jos zaostalijim u tim evroatlanskim integracijama pocetkom devedesetih?? Kako to da profesor ne spomenu famozni Badinterov plan za seckanje Jugoslavije, i prerana priznavanja "novih drzava" od strane Vatikana i Nemacke, bez da je pre toga Jevropa zauzela neki svoj solidan stav? Nije Jevropa zamesila svoje prste u Jugi na kraju "dezintegarcioni procesa" preko Nato, koja je odjednom nelegalno postala napadacka sila u odnosu na svoju konstitucionalnu odbrambenu silu svojih clanica, vec MNOGO PRE toga!! Profesore, vas Pariz danas bi trebalo da se posipa pepelom po glavi, a ne da predikuje. Zar ne?
Пера Ложач
Умни људи су пре више од 10 година говорили о повратку човечанства у варијанту империјализма XIX века. Највећи изазов аза ЕУ? Немојмо ни о изазовима, а поготово немојмо о ангажовању ЕУ у тим изазовима. Нова кохезија, сарадња? Хмммм... Исламизам јача у Турској. Западни Балкан је тешко затрован управо деловањем Запада, које још не престаје. Теоретичари завера би говорили о НАМЕРНОМ негативном ангажовању "међународне заједнице" у региону ("збуњени" су како бензин не гаси ватру - па па се паушално криви "примитивни балкански менталитет"). Перфидна игра... Стање на терену не улива поверење у позитиван исход, а ЕУ је доказала своју (намерну?) контрапродуктивност на Балкану. Куда даље? Па, ако живимо у варијанти XIX века - нема зиме. Србија је тад доживела највећи успон у новијој историји.
John Dagan
Balkan vidjen iz zablje perspective zaista izgleda impozantno. Profesor naravno zna, mada nece da kaze, da zabluda strukturalnog objasnjenja medjunarodnih odnosa pocinje cim pokusamo da objasnimo multilateralne odnose. Kad pokusamo da “interpretiramo” ono sto nam kljucni faktori u realpolitickim odnosima eksplicitno kazu. Ili cak da ignorisemo – kao sto smo do sad radili. Receno nam je da odnosi “kompleksne medjuzavisnoti” vladaju medju clanovima Zapada, a “realpoliticki” izvan tog “Zapada” (Keohane i Nay). Zatim nam je receno da a ce se tzv. Zapad rukovoditi kulturnim I religioznim suprotnostima i razlikama u sprovodjenju te “realpolitike” (Huntington). Na kraju nam je receneo, upravo sad (Nay ponovo), da ce se Zapad prema “spolja” odnositi manje ciljanim akcijama, i da ce se sluziti pretezno “ekstenzivnim sredstvima” kako bi dosao do svojih ciljeva (“soft power”). Profesor naravno zna i ciljeve (raspolaganje energijom), ali ipak, verovatno jednom nogom negde u Srednjem veku, i zadojen francuskim postmodernizmom, pokusava da nam objasni kako je svet “zivo bice” upravljano kompleksnim zakonima prirode i drustva. Srbija je, profesore, samo potrosno sredstvo u sprovodjenju TE POLITIKE koja je javno oglasena i nije tajna. Ako Srbija uspe da izbegne da bude “potrosno” a ostane i dalje “sredstvo”, takodje nece valjati. Srbija mora naci put da se potpuno izvuce iz tih bujica konflikata i zato mora da ostane po strain i postane ne arbitar vec “mesto” gde se konflikti resavaju. Srbiji je potreban poseban status koji srpska diplomatija u najmanju ruku mora da pokusa da stvari. Polozaj “izmedju Istoka I Zapada” je dobar. Potrebni su samo pravi ljudi. Tako bar ja mislim.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља