петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

АЛАЈБЕГОВА ПРЕДУЗЕЋА

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 26.01.2009. у 22:00

Влада Србије обрадовала је грађане и привреду и за сада одустала од повећања цена струје и гаса. Своју социјалну и антиинфлациону политику влада наставља да спроводи на терет државних предузећа. Тиме се поткопава њихова финансијска позиција и угрожава енергетска будућност земље. У томе нема стратегије – то је линија мањег отпора око које су, свако из својих разлога, уједињени власт и опозиција, влада и Народна банка, грађани и добар део стручне елите.

Стварна инфлација и њена жаришта се скривају, а кривица за инфлацију се рутински преваљује на владу, када год дође до корекције цена јавних предузећа. При томе се занемарује чињеница да инфлација у Србији буја и када цене струје, гаса или телефонских услуга, на пример, остају непромењене. Мировањем ових цена отвара се простор осталим секторима да повећају своје цене. Ако грађани мање плаћају струју, гас или комуналије, остаје им више за куповину робе и услуга које нуди приватни сектор, за задуживање и отплату кредита.

Када су енергенти релативно јефтини, они се више и непажљивије троше. Није случајно да је број домаћинстава која се у Србији греју на струју ван мере и памети. Оваква политика у кратком року подиже стандард грађана, али ствара неодрживе потрошачке навике.

Када после дугог одлагања долази до нужне и велике корекције цена, то постаје социјални и политички проблем. Тада је небитно на ком нивоу су цене и да ли су, и колико, ниже од оних у суседним земљама. За грађане је ова врста услуга увек прескупа. Домаћинства не могу у кратком периоду амортизовати велики скок цена, не могу променити своју енергетску оријентацију, нити могу кућне буџете прилагодити новој реалности. Уз то, у делу јавности се већ одомаћио опасан манир по коме се услуге државних предузећа не морају плаћати.

Одлагањем или одустајањем од нужне корекције цена субвенционишу се и привреда и грађани, укључујући и оне којима помоћ није потребна. При том се заборавља да код оваквог начина „социјалне помоћи“ не профитирају најсиромашнији већ најбогатији – они који енергију највише троше.

Оваква ценовна политика шаље лошу поруку привреди – у Србији се исплати свака производња која арчи енергију и подстиче загађивање. Губитак јавних предузећа се преко нижих трошкова енергената прелива у добит приватних предузећа. За повећање енергетске ефикасности или увођење алтернативних извора енергије политика цена не даје никакав економски подстицај. Србија потпуно игнорише снажне сигнале који упућују на енергетску оскудицу у времену које долази, и не ствара услове да се привреда и грађани томе на време прилагоде.

Како се са корекцијом цена увек касни, државна предузећа се задужују и гурају у губитке. Компаније, које су по логици делатности моћне, и које су стубови сваког привредног система, у Србији су на просјачком штапу. Новца за инвестирање нема, Србија није изградила нове енергетске капацитете и њена енергетска будућност данас зависи искључиво од странаца.

Оваква политика цена енергената, сва је прилика, одговора и страначким руководствима државних предузећа. Како се у том процесу губи сваки економски рачун, тешко је утврдити да ли су лоши резултати предузећа последица лошег управљања или ниских контролисаних цена. За губитке и лоше пословне резултате одговорност се увек може пребацити на депресиране цене над којима предузеће нема никакву контролу. За руководство је то угодна ситуација, судећи по томе што нико не подноси оставке због лоших пословних резултата. За професионалне менаџере би такво стање било неподношљиво – за апаратчике то не представља проблем.

Део стручне јавности ће скочити као опарен на сваку најаву раста цена услуга државних предузећа, али ће увек имати разумевања када приватни сектор повећа своје цене, с разлогом или без њега. Цене банкарских услуга у Србији, супериорно највише у региону и Европи, не секирају готово никога; повећање цене струје (једне од најнижих у региону) изазива жестоку реакцију. (Илустрације ради, банкарске марже у Србији веће су од осталих у региону од 53 до 344 одсто.)

Сви ови проблеми делом су у вези и са неразумевањем логике пословања државних предузећа којима друштво, још из времена социјализма, додељује улогу добротворних установа. Државна предузећа то нису и њихове цене не могу бити инструмент социјалне политике. Као и приватно предузеће, и државно мора водити рачуна само о сопственом билансу и развоју. Будући да су ова врста предузећа у правилу везана за стратешке привредне гране, држава може интервенисати само у домену стратешког усмеравања, контроле и сузбијања злоупотребе монополске позиције.

Социјална политика и социјална давања морају ићи само на терет буџета. Она не смеју бити скривена, нити преваљена на државна предузећа. Само ће тада социјална политика бити препознатљива, а помоћ усмерена ка онима којима је најпотребнија.

За раст цена услуга државних предузећа не постоји добар тренутак. Овај данас је најгори и бољи је само од онога који ће доћи у априлу, када тема корекције цена струје и гаса поново буде на дневном реду.

финансијски консултант


Коментари39
ce04f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

james bond
Ja sve nesta mislim tolko inistiranje na odgovorima o prestrukturiranju privrede i onda kad se dobije jedan vako temeljan kako ga nudi GosnKatic prica okrene u vilozovskom pravcu kako treba razumit suvremeni svijet u temelju prije svake akcije a narocito onu njegovu ciglu o cetnicima i partizanima...cudno kako je Serbija jena napredna zemlja...Jakako do bilo kakve promjene mora doc uz neke muke samo cije pitam se pitam se...Vlada odlucila da odobri srestva za siroku potrosnju namjesto da gradi henergetku...daleko cete vi stic drogi drugovi serbijanaci doleko cak do mora...
Костолац
Можда је и багателна цена струје порсредно у вези са приватним сектором и то преко једног од највећих потрошача електричне енергије у Србији - Сартид-а Смедерево.
au mile
Zahvaljujem gospodinu Katiću na odgovoru. U jednom svom odgovoru komentatorima, izneo je ključni problem energetike u nas, a to su poremećeni dispariteti energenata, zbog kojih potrošači masovno napuštaju gas, drva i ugalj i okreću se jeftinijoj struji kojom se greju. Ako se prođe kroz naša sela, videće se da se dimnjaci ne puše. I tamo gde nema gasa. A tamo gde ima gasa takođe se masovno prelazi na struju zato što je jeftinija. Da podsetimo da je mnogo lakše pretvoriti drvo, ugalj, gas, naftu u toplotnu energiju nego što je to slučaj sa strujom gde je prvo potrebno hemijsku energiju uglja eprvoriti u toplotnu, koja se opet konvertuje u kinetičku energiju turbina, koja se opet u generatorima pretvara u električnu energiju, pa se ta energija prenosi stotine kilometara posredstvom trafostanica i dalekovoda da bi se kod potrošača opet preobratila u toplotnu. Tu su nezaobilazni gubici u prenosu, distribuciji i transformatorima, koji idu do nekoliko desetina procenata. Nema logike da struja bude jeftinija od gasa, zar ne. Za primer sam uzeo termoelektrane koje čine 2/3 izvora u Srbiji. (Voda iz hidroelektrana je besplatna, ali su investicije u hidroelektrane mnogo veće u odnosu na ostale elektrane). Potrebno je vreme da bi se te investicije povratile. Zato je električna energija plememnita energija i treba je trošiti za suptilne namene umesto za grejanje. Jedini način da se potrošači odvrate od trošenja ovog skupocenog energenta je veća cena. Inače, ova vlada, kao i sve ostale vlade pre nje, doživljavaju EPS kao servis za ubiranje para, i sve ostalo: revizije, remonti,investicije, razvoj mreže, poboljšanje upravljanja, je podređeno ostvarenju "naplatnog zadatka". Elektroprivreda je jedna od retkih firmi koja realno vredi i nju treba čuvati kao najveću dragocenost i po mogućstvu u državnom vlasništvu.Gospodin Katić je naveo primer uspešnog češkog (u državnom vlasništvu)ČEZ-a, koji se pojavljuje kao jedan od zainteresovanih za privatizaciju EPS-a. Nije li to apsurdno.
Воја
Г. Катићу, у потпуности се слажем са вама али у читавој причи постоји један проблем на који се нисте осврнули - читаво пословање државних предузећа је затворен круг. С обзиром на ниво услуге које државне фирме данас нуде, мислим да је било какво подизање цена неоправдано, ма колико то било потребно. Из угла муштерије гледајући, прво нека запослени у тим предузећима почну према мени да се опходе као према грађанину а не као мајмуну, па тек онда дизање цена постаје дискутабилна тема. Дочекати муштерију с осмехом на лицу не кошта ништа више него дочекати муштерију на нож. За такве промене у пословању кориговање цена није потребно. Дакле, категорично сам против кориговања цена услуга све док у тим предузећима неандерталци седе за шалтерима, телефонима, у фотељама...
Anastasia
Hvala za odličan komentar. Nije čudo da se krivica za aktuelnu krizu veže za banke, Ipak primećujem da su banke sve manje posećene, uglavnom se plaćaju računi .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља