петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:33

Београдски сајам – између културног споменика и пословног центра

Аутор: Д. Мучибабић – С. Деспотовићуторак, 27.01.2009. у 23:59
Модернизација али и очување препознатљивости Фото Бета

У року од недељу дана добио је и изгубио статус споменика културе, али судбина Београдског сајма као културног добра још је неизвесна. То значи да се поступак враћа на почетак јер, како кажу у Министарству културе, предлог је повучен да би се прецизирале мере заштите овог јавног предузећа које ће ускоро бити приватизовано.

– Морају се појаснити мере, како би се тачно знало шта ће бити заштићено. Не сме доћи до тога да држава и нови власник касније ово различито тумаче – штуро су прокоментарисали у Министарству културе.

Према незваничним информацијама, збрка је настала због наводних нијанси у интерпретацији предложених мера заштите које су биле саставни део одлуке о утврђивању споменика културе коју доноси влада.

Градски завод за заштиту споменика културе, на чију је иницијативу сајам проглашен за значајно културно добро, не одустаје од тога да комплекс објеката на десној обали Саве буде споменик културе.

– Одржаћемо састанак са Републичким заводом па ћемо видети шта нам је чинити. Сајам има све историјске, архитектонске и урбанистичке вредности неопходне за додељивање тог статуса – истиче Лидија Котур, пи-ар завода и додаје да се можда претерало у намери да сајам буде под заштитом од евентуалне самовоље нових власника.

Котурова сматра да је најбоље решење за ову целину такозвани „одрживи развој”, који подразумева минималне интервенције у модернизацији објекта, али уз очување препознатљивог изгледа.

– Став завода је да процеси приватизације и утврђивање сајма као споменика културе нису контрадикторни, да се аутентични комплекс мора очувати али и да се пружи могућност за развој ове целине – наглашава Котурова.

По многим критеријумима архитектонске јавности, сајам заслужује да буде културно добро без обзира на нијансе у тумачењу његове заштите. Академија архитектуре Србије тим поводом одржаће састанак ове недеље, а Михајло Митровић, њен председник, објашњава да је укидање статуса споменика културе прворазредни културни скандал.

– Београдски сајам није само значајно архитектонско него и конструкторско дело. На уском делу између прометне улице и реке укомпонован је низ хала у савршену архитектонску целину. Бранко Жежељ, један од градитеља, појам је у грађевинарству. Примењивао је систем градње од префабрикованих монтажних елемената и ништа тако монументално као халу један није направио – објаснио је Митровић.

Ђорђе Бобић, бивши градски архитекта, сматра да је недопустиво да хале један, два и три не буду заштићене као споменици културе.

– Не верујем да ће без заштите остати три хале до Булевара војводе Мишића. Оне су архитектонска драгоценост за разлику од управне зграде која не би требало да буде предмет заштите. Унутрашњост хала може се мењати, али облик и изглед део су лица Београда и не би требало да буду промењени или не дај боже порушени. Али у новом контексту архитектуре у коме је трговина преовладала, и то је могуће ако влада подржи – истакао је Бобић.

Скидање заштите са сајма за Бранка Бојовића, архитекту, погрешна је одлука јер је реч о делу генијалних српских инжењера.

– Када су грађени, објекти сајма су се нашли у свим светским часописима о урбанизму и архитектури. То је био светски пројекат и треба да буде заштићен као ремек-дело српског грађевинарства – истакао је Бојовић.

Анђелко Трпковић, директор Београдског сајма, с друге стране, задовољан је променом мишљења чланова Владе Србије. Он је недавно за „Политику” изјавио да приватизација сајма мора да буде завршена до 27. марта и да би увршћавање сајамских хала у културну баштину било погубно.

– Не желим да се у јавности стекне утисак да сам у сукобу са Заводом за заштиту споменика културе. Ја не сумњам у њихове добре намере, али уверавам све сумњичаве да никоме не пада на памет да руши хале Београдског сајма. Али проглашење сајма спомеником културе може спречити неопходну санацију и модернизацију – закључује Трпковић.

-----------------------------------------------------------

Мере заштите

Мерама заштите које су саставни део одлуке о утврђивању Београдског сајма за споменик културе градски завод је предвидео следеће: очување аутентичног изгледа комплекса са најстрожим режимом заштите за простор на којем се налазе хале један, два, три и четири. На овој локацији дозвољене су једино интервенције које не нарушавају интегритет и начин коришћења простора, односно које првенствено унапређују сајамске функције. Нова градња допуштена је у зони хала седам, осам и девет, на простору између пруге и унутрашње сајамске саобраћајнице, као и на површини од хале 14 до југозападног дела сајма. Сви новоизграђени објекти морају имати сајамску намену. Забрањена је изградња објеката који својом наменом, габаритом, волуменом и обликом могу угрозити и деградирати споменик културе и његову заштићену околину.

-----------------------------------------------------------

Ремек-дело југословенске архитектуре

Београдски сајам је једно од највреднијих дела послератне архитектуре. Изграђен је између 1954. и 1957. године према пројекту тима који су чинили архитекта Милорад Пантовић и инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић. Овим комплексом повезаних објеката доминира централна хала са куполом распона 97,5 метара која је изграђена дотад непримењеним техникама. Хала 14 је најновија и подигнута је 1977. године.


Коментари1
d4f4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ostoja Ilić
Poštovani, Beogradski sajam nije "javno preduzeće koje će uskoro biti privatizovano" .Beogradski sajam ima status društvenog preduzeća koje će biti privatizovano. Značajna je razlika.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља