среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
Породични лекар

Лечење ботулинским отровом

У малим дозама овај токсин је изврстан медикамент у терапији страбизма, невољних покрета, грча мишића и неких других неуролошких стања и болести
субота, 31.01.2009. у 22:00
Доц. др Марина Светел, неуролог

Ботулински токсин се већ две деценије користи у медицини као изврстан лек, али је неупоредиво већу славу стекао као средство за улепшавање, тачније за затезање бора. Овај отров припада групи биолошки најјачих, а производи га бактерија клостридијум ботулинум. У организам може да се унесе конзервисаним намирницама и неправилно сушеним месом, или преко ране на кожи. Ова бактерија изазива различите облике тровања, од сасвим благих до опасних која прекидају комуникацију нерава и мишића. У најтежим случајевима чак настаје њихова парализа и престанак дисања.

Ова тровања је први описао др Јустинус Кертнер, аустријски поета и лекар из 19. века. Посматрајући оболеле, др Кертнер је дошао на идеју да се овим отровом могу постићи повољни резултати у лечењу неуролошких болести које се испољавају невољним покретима или грчењем мишића. Наиме, знајући да код ботулизма парализа захвата све мишиће, помислио је да би локалном применом могао да се постигне исти учинак само на месту давања, без опште слабости.

Зауставља бол

Замисао аустријског лекара остварена је тек много година касније, и то најпре у офталмологији за лечење страбизма (разрокости) код деце. После бројних испитивања нешкодљивих доза и експеримената на животињама, на овај подухват се 1981. године одлучио амерички офталмолог др Алан Скот. Он је убризгавао ботулин у одговарајући очни мишић да би се његовим попуштањем око вратило у нормалан положај, сазнајемо од доц. др Марине Светел, неуролога на Одељењу за дегенеративне болести централног нервног система и болести невољних покрета у београдском Институту за неурологију.

Веома брзо ботулин је почео да се примењује и у неурологији за лечење поремећаја контроле покрета (дистоније) који може да настане као посебна болест или симптом других неуролошких обољења. Отров смањује нежељене покрете, али и бол који прати такву, претерану активност мишића, истиче наша саговорница.

– Повољан ефекат ове терапије постиже се код особа које имају невољно окретање главе и врата (тортиколис) и код других нежељених покрета као што су трзање мишића лица (хемифацијални спазам) или грч и увртање неког дела тела при покушају да се изведу неке кретње. Особа с таквим неуролошким поремећајем може, рецимо, у случају графоспазма (немогућности писања) да свира клавир, шије, хекла, али чим се лати пера, почињу покрети због којих је писање онемогућено. Терапија ботулином је нарочито значајна код учесталог трептања и затварања очних капака (блефароспазам), будући да болесницима омогућава нормалан вид.

За болести невољних покрета и грча мишића препоручује се ботулински токсин. Грчеви знатно отежавају свакодневни живот, покретљивост, одржавање хигијене, бригу о себи, ометају сексуалне функције, изазивају тешкоће са спавањем и често доводе до губитка расположења и самопоштовања. Њиховим лечењем смањује се бол, спречава се укоченост зглобова и побољшава покретљивост, а дневне активности су олакшане, као и учешће у рехабилитацији.

Лек за знојење

Ботулин се примењује и у лечењу затегнутости мишића код болесника који су претрпели мождани удар затварањем крвног суда и опоравили се од њега, али им згрчена рука или нога ометају покрете или коришћење помагала. Претерано знојење потпазушних јама, дланова или стопала такође може да се лечи на овај начин јер делује на глатке мишиће знојних жлезда. У последње време овај лек се користи и за лечење хроничних главобоља изазваних мигреном, повреда мозга и последица дечије церебралне парализе. Од наше саговорнице такође сазнајемо да се у Институту за неурологију може лечити и такозвана спазмодична дисфонија. Реч је о болести невољних покрета у којој мишићни грч захвата гласнице при сваком покушају да се изговори реч. Глас који пролази кроз тако стиснуто грло је измењен. Примена ботулина у лечењу ове дисфоније обавља се у сарадњи Диспанзера за ботулински токсин и Клинике за оториноларингологију Клиничког центра Србије и КБЦ „Звездара“, и уз помоћ апарата који омогућавају да се лек убризга у гласницу.

(/slika2)Најкасније недељу дана после убризгавања овог отрова настаје попуштање мишића и смањење нежељеног грча и невољног покрета. Дејство лека, нажалост, није трајно. Временом блокада на нервним ћелијама престаје, неуро-мишићне везе се поново успостављају. То је и разлог што давање ботулина мора да се понавља свака три до четири месеца. Изузетак је лечење претераног знојења, чији учинак траје девет месеци до годину дана.

Према досадашњим истраживањима, ефекат лека остао је подједнако добар и после четворогодишњег лечења. Учинак се постиже код приближно 80 одсто болесника. Као лек је потпуно безбедан, будући да се користи у дозама које су од 200 до 300 пута мање од оних које су шкодљиве. Даје се амбулантно, не изискује лежање и болесник после примања инјекције одлази кући.

Нежељена дејства ботулина су привремена, подсећа др Светел. Могућа је пролазна слабост леченог и околних мишића, промена положаја и бол због новонасталог положаја, замор и стање слично грипу.

Вера Бошковић

------------------------------------------------------

Удружење оболелих од дистоније

Према студији коју је обавио тим стручњака из Института за неурологију, утврђено је да у Београду 15 од 100.000 становника болује од неке дистоније. Ботулином се лечи њих 300. Докторка Светел, међутим, истиче да то није реална слика, будући да многе особе с невољним покретима и не траже помоћ неуролога. У овом институту терапију ботулином је први увео академик проф. др Владимир Костић још 1987. године. У време санкција болесници су сами набављали лек, упркос његовој високој цени. Данас се терапија даје бесплатно у Диспанзеру за ботулински токсин при Институту за неурологију, Клиничког центра Србије.

Основано је и удружење оболелих од дистоније који се састају два пута годишње да би се упознали са стањем њихове болести, слушали корисна предавања и добили конкретне информације

---------------------------------------------------

Блокира покрете

Како делује отров изазван бактеријом клостридијум ботулинум? Према речима докторке Светел, деловањеовог токсина је заснованона његовом везивању за нервне завршетке. Да би се нека порука пренела с нерава на мишиће потребно је да сеацетилхолин (супстанца која преноси информацију) ослободи из „кесица“ на крајевима нервних ћелија. Токсин блокира излазак ацетилхолина из ћелије, команде с нерава се више не преносе самостално на мишиће и нежељени покрети престају.


Коментари0
f1c94
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља