петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53

Псећа срећа

Аутор: Станко Стојиљковићпетак, 30.01.2009. у 22:00
Искрени загрљај

Тајна се вековима скривала у псећим очима, а научници су је тек ових дана растумачили. Кућни љубимци код човека побуђују иста осећања као деца код својих родитеља. Надамо се да вам је сада лакше када знате зашто их волите.

После играња с четвороножним верним пратиоцима, у људима набуја хормон који је повезан с бригом за малишане. Ни трага који указује да је то занесењачка љубав или пријатељство, како су претпостављали и упућени и неупућени. Прозван „хемикалијом мажења” или „љубавним опијатом”, окситоцин разоружава напетост (стрес), савлађује потиштеност (депресија) и поспешује поверење у људима.

У досадашњим истраживањима је доказано да је исти хормон био умешан у зближавање и побољшање друштвеног памћења међу волухарицама, мишевима и пацовима.

Имајући то на уму, биолози Михо Нагасава и Такефуми Кикусуи са Универзитеа Азуба (Јапан) запитали су се да ли блискост две различите врсте може да појача лучење окситоцина. И један и други, иначе, воле псе и признају да осете извесне промене у себи када их ови гледају.

Поглед љубави

Окупили су 55 власника и исто толико четвороножних љубимаца у својој лабораторији. Људима су претходно узели мокраћу и измерили количину поменутог хормона, затим су их оставили пола сата да се поиграју са животињама, а потом су још једном испитали урин.

У исто време друга група, која је служила за проверу (контрола), седела је у другој просторији и избегавала животињске погледе.

Све то је снимано на видео траци и мерено је колико дуго су пси зурили у власнике. После тога истраживачи су парове којима су доспустили да се играју поделили у две мање групе: дугозурећу (у којој их је псето непрекидно посматрало два и по минута) и краткозурећу (чије гледање није трајало, у просеку, дуже од 45 секунди). Шта су открили?

У обема групама уочено је да се у власницима променила количина хормона: код дугозурећих износ окситоцина се попео за петину у току играња, а код власника који су избегавали псећи поглед је, у просеку, незнатно опао.

Такефуми Кикусуи сматра да је гледање својеврсни посредник у зближавању човека и животиње. Испоставља се да су имаоци с дугозурећим више вредновали свој однос с љубимцем од краткозурећих. И код појединаца из скупине који су врдали да не гледају животињу, примећено је благо повишење!

Надолажење „хемикалије мажења” могло би да објасни зашто се двоношцима поправља расположење и, чак, стиша узнемирење и потиштење док се забављају с четвороношцима. Кудикамо је више у царству нагађања препоставка да је дотични хормон потпомогао припитомљавању вукова пре 15.000 година. У току еволуције и људи и пси научили су, по свему судећи, да се уживљују у исте друштвене знакове или мигове, као што су поглед очима и покрет руке.

„Вероватно је то разјашњење загонетке зашто су се пси прилогодили људском друштву”, написали су јапански научници у часопису „Хормоунс енд бихејвијер”.

Стижу двојници

У претходним проучавањима растумачено је да су појединци којима је даван окситоцин чешће и дуже гледали у очи људе на фотографијама од оних што су прогутали плацебо.

Психолог Клајв Вин са Универзитета Флорида је, напротив, прилично подозрив у вези са тим да је речени хормон одиграо икакву улогу у припитомљавању данашњих кућних љубимаца. „Генетски налази показују да су се вуци преобратили у псе хиљадама година пре икаквог наговештаја да су се у то умешали људи”, наглашава он додајући да окситоцин може да осветли зашто су поједини власници више привржени псима него породици!

Да ли двојници у обличју робота све више истискују домаће животиње?

Уколико се осврнемо на Јапан, одговор је потврдан: потражња за металним псима и мачкама цвета, нарочито откако су економске невоље закуцале на врата. Компанија „Дрим пета” известила је да је од октобра прошле године продала за 30 одсто више свих роботизованих кућних љубимаца, а супарничка „Томи” за 80 посто више само псића-робота!

Објашњење је сасвим једноставно: не изискују никакву негу, не праве неред, пажљиво слушају и трпе све ваше обести.

За утеху заљубљеницима у псе и мачке: навелико се и траже робот-фока и робот-биљка, од којих потоњи на човекове звуке почиње лагано да маше листовима и стабљиком.


Коментари1
b47f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

милош
Поштовани, ваше рубрике "Спорт" и "Живот и стил" немају тачне адресе за RSS претплату. За разлику од осталих рубрика, које се редовно обнављају и које се могу пратити путем RSS-читача, "Спорт" и "Живот и стил" су недоступне. То је велика штета. Надам се да ћете моћи да исправите ту грешку.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља