понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Таблоид, серијски убица људског духа

Аутор: Иван Ергићнедеља, 01.02.2009. у 22:00

Жути медији данас имају толику моћ да „таблоидизација” може да захвати било коју пору друштвеног живота, од оних најинтимнијих односа па све до високе политике. Тај процес иде упоредо са процесом сензационализације и драматизације свих аспеката живота, тако да је у подручјима, какви су фудбал и други спортови „шоу-бизниса”, која већ сама имају довољно сензационалистичког материјала и драматургије, лако направити готов жут производ. Као што су, рецимо, Берлускони и Саркози већ готови кловнови сами по себи, а не производи таблоидно-медијских техника, тако и међу врхунским спортистима има мноштво оних, који свесно себе представљају на одређен начин тражећи пажњу штампе. Поред тога, спортисти, који су део индустрије забаве, комерцијализовали су сваки и најмањи делић свог тела и личности, под утицајем оних који од њих као артикала имају велику корист, увек траже подлогу за популаризацију „себе – бренда”. Због тога је понекад јако тешко схватити када су слику и написе наручили сами актери, а када су они само плод болесног интересовања или идеја уредника листа.

Иако не треба занемарити и само уживање у помпи као довољан мотив, ипак спортске звезде, хтели то или не, имају статус сличан холивудским глумцима и поп-звездама и веома често нису криви што је врхунски спорт постао, можда, најзначајнији домен којим се бави жута штампа. Рецимо, половина читалаца немачког „Билда” наводи да те новине чита само због њених спортских страна. Због тога се најатрактивније приче све више налазе на последњим страницама стандардних таблоида, а поред тога јављају се издања која су усредсређена само на спорт и спортске звезде, уз додатак скандала, секса, псеудогламура и приземног хумора. Истовремено, спортски листови и часописи, као рецимо „Газета дело спорт”, „Марка”, „Бола”, „Екип”, или немачки „Кикер”, чија је традиција неспојива са сензационализмом, показују све већу тенденцију ка крупним насловима, мноштвом фотографија и, што је можда још најуочљивије, редовним спекулацијама о трансферима, висини плата, односима међу играчима и играчима и тренерима.

Као и већина познатих и утицајних људи, тако и спортисти имају огроман страх од жутих медија. Свако од њих, на свој начин, мање или више болан, постаје свестан снаге таблоида, бескрупулозности њихових власника и уредника, тако да нико не жели да им се „замера”, јер ко зна шта они могу да све исконструишу или „напакују”. Уместо тога, они „паметнији” улазе у компромисе и дилове са њима, резонујући да је, ипак, боље имати их на својој страни, него против себе.

Као највећи пример апсурда и лицемерја медијске културе, или још боље, као илустрација ширег духа времена, јесте чињеница да је пионир и оснивач жутог новинарства управо онај Џозеф Пулицер, чије име носи вероватно и најпрестижнија светска награда за новинарство. И не само то, већ да би иронија била потпуна, Пулицерова награда се поред журналистике додељује и за белетристику, поезију, историју, драмску уметност... Када су Пулицерови издавачки подухвати били критиковани због неукуса, тривијалности и неморала, његов главни одбрамбени аргумент је био да је његова штампа једина која се бави темама и проблемима са којима обичан народ може да се идентификује, за разлику од софистицираније штампе и њеног језика, који су по својој природи недовољно блиски обичном човеку. У основним цртама, мање или више, ово је и данас нека врста званичног оправдања и дежурног изговора људи који воде таблоиде, када год су изложени жестокој критици због прљавштине коју из дана у дан износе у јавност.

Таблоиди су масовна светска појава, која узима све више маха. Поразна је чињеница да просветитељска Европа врви од булеварске штампе и полутаблоидних медија, да она милионима представља основну литературу, а многима једини „духовни” садржај живота. Мардоков „Сан” или Шпрингеров „Билд” излазе свакодневно у милионима примерака, уз још стотине других недељника и месечника које Европа конзумира у једном даху. У време кад се на сва уста говори о глобалном загађењу, дешава се досад невиђено загађење друштвеног простора најперфиднијим медијским средствима. Културна контаминација није, наиме, само пуко заглупљивање маса. То је последњи чин убиства духа модерног човека, који се редукује на најнижи ниво свести, заслепљен  шаренилом, јефтином забавом која му се сервира и блеском непотребних информација којим га чашћавају. Циљ је да се покрене емоција, да се опљачка најдубљи део човекове подсвести, а да он при свему томе осећа задовољство. Надражују се жеље потиснутог, жеђ за интригом, жеља за туђом несрећом, потреба да се види бруталност, манипулише се сексуалним нагоном... Поред тога што се верује у лажи, полуистине и конструкције таблоида најстрашније је управо то; њихов несагледив утицај на свест и на подсвест човека, на начин размишљања и гледања на ствари и, у крајњој линији, утицај на обликовање колективне свести (јавног мњења).

Овај процес је савршен злочин, зато што се шири неприметно, као вирус, нападајући разум, људскост, изворе моралности, срозавајући константно елементарни сензибилитет људи. И, не треба се позивати на филозофију егзистенцијализма, хришћанство или сличне концепте, да би се схватило да човек не мора физички да престане да живи да би био мртав, већ да је духовно запостављен човек већ мртав човек, колико год то патетично звучало. И тако ће остати, док год ти медији буду послуживали народу своју гротеску, свој приказ стварности, кокетирајући са најприземнијим језиком и разузданим сензационализмом.

И, можда најпогубније од свега јесте то да и најозбиљнији медији, да би издржали тржишну утакмицу, усвајају технике карактеристичне за таблоиде, служе се „инфотејнментом”, „булевардескама” и „полусензационализмом”, јер – хтели то или не – то је оно што највише привлачи шире читалачко тело. То говори да је таблоид постао важан агенс и основни катализатор медијских процеса и да се његовој логици, динамици и начину производње и креирања садржаја све више прилагођавају медији, од којих се то до јуче није могло очекивати.

Најзанимљивије и најтрагичније у овом постаскетском добу је да ни они који су свесни суштине жуте штампе, и који су критички настројени према њој, не могу да одоле њеној привлачности, могућности да завире под туђу сукњу, или у туђе двориште. То је онај крупан део читалаштва који или не жели, или се стиди да призна да конзумира таблоиде. Питање је, заиста, откуда тим садржајима толика енергија, која би могла слободно да се назове демонском, која може да привуче и оне најобразованије и да мало кога остави равнодушним.

Било како било, огромна снага и моћ таблоида у данашњем друштву, као утицај који врше, сведочи и о томе колико се, после доба цензуре и разних ограничења, слобода изражавања у ствари интерпретира као слобода изражавања глупости, неморала и бизарности. То је један од оних продуката које нам такозвана демократија и плурализам остављају у наслеђе. Тржиште је једино меродавно. Док тиражи расту и привлачи се све шири аудиторијум таблоид лагано постаје серијски убица људског духа.

* аутор је фудбалер Базела и репрезентативац Србије


Коментари9
bfe85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje Punisic
Svaka čast, Ivane. Poštovanje
Radmila Petrović
Najlepše hvala Ivane što pišete tekstove na razne teme za Politiku, jer se nadam da tako mladi mogu da saznaju i kako vrhunski sportista razmišlja, a ne samo koliko zarade donosi fudbal i koje sve privilegije nudi. O gubitku privatnosti se malo ko od navijača i zapita, a volela bih da ovaj život nije toliko užurban i da svi imaju vremena za kontemplaciju i izbore pravih vrednosti. Tabloidi su postali ključaonica kroz koju svako može da zaviri u život poznatih, a mnogo je lepše saznati na ovaj način šta imate da nam poručite. Svaka čast.
Djordje Miskovic
O my God!!!!!! Da li je moguce da i ovakvi ljudi postoje kakav je Ivan Ergic? Covek je genije koji se rodi jednom u sto godina. Molim vas da mi neko rece gde mogu sire da dobijem informacije o ovom coveku, naime, da li postoji neka knjiga. Hvala.One more time,O my God!!!!!!!!!!
Ozi Ozi Ozi Oy Oy Oy
Sve stoji sto je Ivan napisao. Po meni su dva elementa kljucna: 1) da li postoji dovoljna svest o stetnosti ovog trenda; 2) ko je taj koji treba i ima mogucnost da utice na to i izmeni nesto? Za odgovor na prvo pitanje pogledajte samo na 15 minuta prenos iz Skupstine i bice Vam jasno da je odgovor NE! Odgovor na drugo pitanje je izlisan, jer je jasno da dok oni koji o svemu odlucuju ne budu postali svesni stete i ne budu odlucni da nesto promene, od svega ostaje samo prazna prica. Navodim nas primer, ali on je u ovom slucaju univerzalan. Sve sto mozemo da uradimo je da "radimo" na svojoj sopstvenoj deci i od njih napravimo potpunije licnosti. Skola, drzava, mediji itd., nam svakako ne pomazu u tome. Pozdrav Ivanu iz WA.
natasha stevanovic
Odlicno ste ovo srocili i nekako ne mogu a da se ne otmem utisku da tu nesto nedostaje.Ne brinite ,zadovoljstvo je bilo procitati stav coveka koji je u svetu sporta i izlozen onoj nazovi stampi,samo ,tekst bi bio sa puno duse kad bi autor napisao i sta ga je konkretno motivisalo da napise ovako nesto.Drago mi je sto se neko javno usudio da odbrani svoju i privatnost ostalih sportista (i ne samo njih).Puno srece Vama i svim ljudima koji ne zele tabloide u svoj zivot!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Спортске приче
Спортске приче

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља