недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Колико кошта студент у Београду

Аутор: Милка Радовићнедеља, 01.02.2009. у 22:00

Јелени Медаковић, студентуФилолошког факултета у Београду, потребно је најмање од 10.000 до 15.000 динара да прегура од првог до првог у месецу, и то под условом да никуд не мрдне из собе у Студентском граду и да не мора да издвоји новац за књиге, скрипте или чланарину у домској читаоници.

– Сналазим се тако што ми студентски кредит, који износи 5.000 динара, „поткрпи” плаћање смештаја, храну и маркицу за градски превоз. Остале издатке покривам од џепарца који ми родитељи шаљу. У просеку, потрошим од 20.000 до 30.000 динара за месец дана. Јер, услуге читаонице и библиотеке, Интернета, машине за прање и сушење веша, копирнице, одлазак у биоскоп, позориште, повремени излазак у дискотеку коштају ме додатних пет до десет хиљада динара – открива Јелена структуру свог студентског буџета.

Рачуница показује да на крају месеца списак споредних трошкова академце износи додатних 10.000 до 15.000 динара. То значи да је родитељима са просечном платом, која је у децембру, према подацима Републичког завода за статистику, износила 35.400 динара, потребно од 60 до 80 одсто зараде да би покрили трошкове студирања свог детета, под условом да је буџетски студент.

Месечни смештај у студентском дому је око хиљаду динара, у зависности од категорије собе. Доручак у мензи износи 26, ручак 45, а вечера 38 динара, тако да студенту треба око 100 динара дневно, односно око 3.000 динара за исхрану 30 дана. У склопу Студентског града, највећег студентског насеља на Балкану, постоји централна читаоница од око 500 места где станари могу да спремају испите. Годишња претплата за читаоницу и библиотеку из које може да се позајми и стручна литература износи око 700 динара. Прање веша је 110, а сушење 100 динара. Студенти углавном перу свој веш три пута месечно и за ту услугу им је потребно око 500 динара, кажу наши саговорници.

Одлазак у биоскоп, који је такође у склопу Студењака, кошта 100 динара. Иначе, у овом биоскопу истовремено се дају скоро сви филмови који су и у градским биоскопима хит. Цене у копирници су приближно исте као и у осталим копирницама и студенти углавном немају попуст. Изласци су прилично скупи и мало студената може да их приушти, показује наше истраживање.

– Цене пића у клубовима су папрене и због тога не излазим баш често. Два, три изласка месечно су и више него довољна с обзиром на то да су студентски џепови плитки. Да бих изашао, попио само два пића и вратио се ноћним превозом потребно ми је најмање 400 динара. А о састанку са девојком и да не причам – пожалио се један од станара Студентског града.

Како каже, за тај новац може четири дана да се храни у мензи, па је изласке свео на минимум. Академци кажу да им је битан сваки динар па се тако врло често одлучују да испите спремају у соби, уместо у читаоници. Оваквим планирањем буџета у џепу им остаје 700 динара више.


Коментари18
c34cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad Miletić
Kakva je ovo zavrzlama u naslovu.Studiranje na fakultetima je danas papreno skupo u Srbiji.Kako na državnim tako i na privatnim.Čak i ako ste redovan student i redovno dajete ispite.A ako student ne daje redovno ispite pa čak i izgubi godinu nestaje sa lica zemlje kadtad.Da bi škola odnosno univerzitet poštovao jednog studenta i njegovu ličnost student mora i da ga pomogne finansijski na neki način.Bez novca neće niko da vam izađe u susret pa makar imali i sve desetke u indeksu.Mnogi koji su zavisni od znanja a među najboljima su upadnu u ruke nečega što se zove SIO ako nemaju svoj novac u dzepu.Pa baš takvi ako dokažu svojim znanjem da si jači od SIO ostanu na zemlji i budu visoko cenjeni u društvu.A ako SIO savlada najbolje u znanju onda i takvi završe i odu na drugome svetu.
Mirjana Stosic
Toliko imam da kazem da ne verujem da cu se svega setiti. Prvo, slazem se sa konstatacijom da je clanak povrsan. Bilo bi bolje da su naznacili da govore o minimalnim troskovima studiranja u Beogradu. Bilo bi lepo da su napisali nesto i o zivotu studenata i u drugim gradovima i tu se slazem sa konstatacijom da Beograd nije jedini univerzitetski centar. Zasto sam npr. ja dosla u Beograd. Zato sto sam bila jedan od najboljih djaka svoje generacije, najbolji djak u odeljenju, ucestvovala u brojnim takmicenjima i predstavljala svoju gimnaziju i zato sto sam zelela i smatrala da zasluzujem najbolje obrazovanje koje mogu da dobijem u Srbiji. Studirala sam u Beogradu. Dosla sam iz Kragujevca koji takodje ima fakultete. Radila sam u toku studija gotovo sve vreme. U prvoj godini nisam jer sam upisala kao sufinansirajuci student i za 2 ispitna roka dala sve ispite sa prosekom 8,60 i presla na budzet. Od druge godine sam bila do kraja studija (osim apsolventskog roka) u domu. Sve vreme sam imala kredit + novac od roditelja + radila. Kredit SAM VRATILA. Hranila se u menzi, ucila u sobi... I opet sam krpila kraj sa krajem, cesto bila bez novca, a more sam videla 1999. pa zatim 2005. godine (kao poklon za kraj studija). Ono sto je za mene bilo zanimljivo u Beogradu je koliko su ovde mladi NEZAINTERESOVANI za studije. Upisu vise da ih roditelji i okolina ne osudjuju i onda to razvlace i odradjuju po 10 godina. Cast izuzecima. Zelela bih jos samo da istaknem da sam u Beogradu prvi put u zivotu upoznala ljude koji nemaju zavrsenu ni srednju skolu (i to vise njih), zive u centru grada u nasledjenim stanovima, a ostale stanove koje imaju izdaju i od toga zive. Znam najmanje 4 slucaja. Poznajem i dosta "vecitih" studenata i vecinom su iz Beograda. Ne smatram da ljudi iz unutrasnjosti ne treba da finansiraju univerzitete jer vecina zavrsenih studenata koje ja znam su bas iz unutrasnjosti i studirali na budzetu. A ostali valjda placaju skolarinu? Ima jos mnogo toga, ali mal
Срђан Ђорђевић
Подршка државе факултетима је јасан вид дискриминације пореских обвезника. Јасно је да не студирају сви. Зашто би онда сви плаћали студирање појединих. Није у питању злоба. Добар број дипломаца оде из земље. Финансирамо кадар других земаља. То је само пример злоупотребе пореског новца. Постоје људи који се због лошег квалитета школства или непотизма школују у другим земљама па се врате. Они су платили два пута студирање. Ако то није пљачка - шта је онда? Да не помињем ко све не ради на факултетима и да није пореза да би ти ликови умрли од глади. Гледано тако, "професор" на факсу прима јако добру социјалну помоћ!
Boban
Citam ove komentare i ne mogu da se nacudim koliko zlobe ima u ovom narodu. Jedan komentator kaze, "a sto ovi sto imaju zemlju idu da studiraju...?". Po vama gospodine, znaci jednom seljak zauvek seljak, a jednom gospodin (ma kako glup i nesposoban bio) zauvek gospodin. Seljak da placa poreze, a gospodin u drzavnoj sluzbi da ih trosi. U pravu ste sto kazete da neko treba i tu zemlju posle da obradjuje, ali upravo to i uce fakulteti poput poljoprivrednog, sumarskog, veterine,... Dalje neko kaze "ima i drugih univerziteta, a svi zapeli u Beograd". Prigrabili ste prihode od poreza od cele drzave i normalno ulozili u ono sto je vama u komsiluku. I sada kada neko zeli kvalitetno obrazovanje bunite se sto vam "zauzima mesto" pa vasa "decica" nemaju gde da studiraju. Koliko je meni poznato trenutno poznati i priznati univerziteti u Srbiji su jedino Beogradski i Novosadski. Pri cemu se i novosadski izdigao na isti nacin kao i Beogradski, samo troseci pokrainske fondove umesto republickih. I na kraju jos jedna stvar: "posle nece da se vrate u unutrasnjost". Gospodo Beograd je 1900te godine imao 60 000 stanovnika. Danas ima vise od 2,5 miliona. Tako da pitanje za gospodina komentatora. A zasto se vi niste vratili odakle ste dosli? Inace slazem se sa studentima komentatorima koji kazu da u tekstu nisu sve stavke pobrojane i da je konacni mesecni trosak studenta retko kada ispod 15 - 20 000 din
studiranje u Beogradu
Ne postoje fakulteti samo u Beogradu.Dosta studenata moze studirati u neposrednoj blizini svojih mesta/jedino ako odabrani fkultet ne postoji/.Ali,svi bi u Beograd.I,kada zavrse studije,niko se ne vraca u unutrasnjost.Uostalom,pa i studenti koji zive u Beogradu,kostaju svoje roditelje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља