среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:55

Двострука политичка легитимност председника

Аутор: Вукашин Павловићсреда, 04.02.2009. у 22:00

Расправе које се ових дана воде о уставној позицији и овлашћењима председника Републике Србије показују неколико ствари. Прво, на посредан начин доказују да су били у праву сви они, укључујући и аутора овог текста, који су критиковали што је постојећи Устав донет без неопходне стручне и широке јавне расправе. У сваком модерном демократском друштву постоји дубока потреба грађана да расправљају о суштинским питањима конституционалног уређења политичке заједнице. Важно је, међутим, да се та расправа води аргументовано и без сувишне политичке острашћености. То је битно из два разлога: најпре, што је одмерена размена аргумената (делиберација) најбољи пут да се дође до устава као метафоре за најшири друштвени уговор; а затим, због потребе подизања изразито ниског нивоа демократске политичке културе у нас. Друго, и повезано са претходним, сваки устав, па и наш, истовремено је и највиши правни, али и политички акт, па овлашћења и одговорности носилаца уставних функција садрже истовремено и правну и политичку димензију. Ово као да се у неким иступима заборавља па се читавом питању прилази само са становишта правног статуса и одговорности. Легалност је нужан, али не и довољан услов за процену рада сваке политичке институције, па и институције председника републике. Политичке институције и процедуре су утврђене уставним решењима, али њихова легитимност, као и реални углед и моћ нису и не могу бити октроисани и не зависе само од правно дефинисане позиције у политичком систему. Политичка легитимност и углед се стичу тешко, дуготрајним добрим радом, као што се брзо и лако губе промашеним потезима и лошом политиком.

У делу јавности, укључујући и неке расправе у парламенту, као и ставове изнете у медијима, изречене су оцене да председник Тадић прекорачује своја уставна овлашћења, а за тако тешку тврдњу нисмо добили ниједан убедљив аргумент. Тврдње да се председник превише меша у дневну политику не воде довољно рачуна бар о два момента. Најпре, да је право, али и обавеза, носилаца најважнијих политичких функција, па и председника републике, да јавност упознају са својим ставовима о свим најважнијим друштвеним питањима. Подразумева се, наравно, да коначне одлуке о тим питањима доносе надлежни државни органи (парламент, влада или судство – свако из свог домена). Друга чињеница коју треба имати у виду јесте да председник Тадић има двоструки извор политичке легитимности: као шеф државе кога је директно изабрала већина грађана Србије и као председник Демократске странке, политичке партије која чини окосницу владајуће коалиције. Вероватно да су у тој чињеници разлози за нека ненамерна или пак намерна и политички мотивисана неразумевања јавног деловања председника Тадића. Код оних учесника у овој дебати који су познати по својим либералним ставовима и вредностима, основ за критичке тонове вероватно лежи у горком искуству из деведесетих када је Србијом владао један човек. Рекао бих, међутим, да главни мотиви отварања ове расправе долазе из оних политичких кругова којима не иде у прилог висок рејтинг председника Тадића, како у домаћем јавном мњењу, тако и његов углед у региону и на широј међународној сцени. Делу политичке опозиције на десници, нарочито након политичких пораза на изборима и расцепа, одговара да пажњу јавности усмере са својих слабости ка најактивнијој и најутицајнијој фигури на политичкој мапи Србије. Остаје, међутим, чињеница да би Устав морао прецизније да дефинише да ли су функције шефа државе и председника политичке странке неспојиве. Наш политички систем је у основи комбинација система парламентарне демократије са значајним елементима полупредседничког модела. Сигуран сам да председник Тадић зна и прихвата начело политичке теорије парламентарне демократије: што је већа моћ политичких званичника то треба да буду већа етичка и друга ограничења у односу на потенцијалну инструментализацију те моћи.

Аутор је професор политичке социологије на Факултету политичких наука


Коментари17
16ea6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Светислав Костић
@ Miloš Kikić, 05/02/2009, 21:49! Ваша информација о "професору Јагодинцу" само једанпут више потврђује моја досадашња искуства са београдским медијима и њиховим од пера професионалним и читалаким актерима, да са немалим бројем Срба из Србије уистину много тога није у реду када је однос према србству у питању.
Miloš Kikić
@ zapata Mladic : Ako se „Crnogorac“ odnosi na profesora Pavlovića, u zabludi ste. Profesor je Jagodinac.
pragmatist
Jos se nije oglasila Crkva. Njena ce biti predzadnja. Jer nije samo Tadic u pitanju. Okruzenje koje mu servilno sluzi ulazi u fazu katatonicnog straha.
Rade B.
Ljudi moji šta se ovo događa? Juče Đorđe Vukadinović, ničim izazvan, veliča lik i delo, aktuelnog nam predsed nika, Danas profesor Pavlović, naučno elaborira istu temu. Iskreno se izvinjavam profesoru, što nisam znao da je Ustav države Srbije, ne samo najviši pravni, već i politički akt, tako da, ta politička dimenzija Ustava, daje Predsedniku dvostruki politički legitimitet. A ja kritikujem gospodina Tadića, odakle mu pravo da naređuje skupštini kakav će zakon o akcizama da donese. Pa odakle mu pravo da menja odluku vlade, o ambasadoru u kanadi, pa kako to da on odobrava da li će da se proda Telekom ili ne, pa kako to da on odlučuje ko će da bude predsednik UO Telekoma. Ah da, zaboravio sam da je Predsednik odlučio da se jesdnostrano primenjuje SSP. Vidite u kolokoj sam ja zabludi, jer čoveku sve ovo dozvoljava, ona politička dimenzija Ustava.
Branislav Zekic Zeka
Autor teksta pokusava da dovede u pitanje ustavna nacela, sto ne moze da cini cak ni Ustavni sud, navodeci da bi Ustav morao da preciznije definise da li su funkcije sefa drzave i predsednika politicke stranke nespojive? Ustav kao vrhovni pravni akt zemlje moraju da postuju svi njeni gradjani a narocito nosioci izvrsne, zakonodavne i sudske vlasti. Ustavni sud je organ koji tumaci da li su svi nizi zakonski akti doneti u skladu sa Ustavom kao i ponasanje svih nosilaca vlasti, pa i ponasanje predsednika republike, ali nikako ne dovodeci u pitanje da li je Ustav u skladu sa samim sobom jer Ustav kao takav nikako ne moze biti protivustavan. Pitanje: Da li u Ustavu jasno stoji da predsednik republike u isto vreme ne moze vrsiti i bilo koju javnu funkciju? Da li tako pise? Autor teksta dalje insistira da predsednik Tadic ima dvostruki izvor politicke legitimnosti: kao šef države koga je direktno izabrala većina građana Srbije, i kao predsednik Demokratske stranke (!) koju funkciju je zadrzao upravo krseci ustavnu odredbu da ne moze u isto vreme obavljati bilo koju javnu funkciju. A stupajuci na duznost predsednika polozio je i zakletvu se da ce u svemu postovati Ustav Republike Srbije. To sto su to pre njega, krseci vazeci ustav, cinili i neki drugi bivsi predsednici to njega uopste ne opravdava. Uostalom gradjani Srbije ga nisu izabrali za predsednika Demokratske stranke.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља