субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:00

Урбани фолклор

Аутор: Стеван Вуковићпетак, 06.02.2009. у 22:00
Урош Ђурић, рад из циклуса „Елке Поп“, 2004.

Изложбе које третирају однос експерименталне визуелне уметности и популарне музике, и то већином рокенрола у његовим радикалнијим видовима, одавно су постале стандардни део понуде великих музеја. Од тренутно актуелних и доста дискутованих, вреди свакако најпре поменути изложбу под називом „Looking at Music“, која се до почетка овог месеца приказивала у њујоршкој МОМИ, представљајући упоредо радове Бруса Наумана и Нам Џун Пајка, Џона Кејџа и Стива Рајха, са видеима Лори Андерсон и Дејвида Боувија.

Што се тиче европских продукција, Кунстхале у Диселдорфу ће крајем овог месеца пустити у промет пројекат „Sonic Youth, etc: Sensational Fix“, који ће потом проћи музеје од Шведске па до Шпаније. Његов адут је скуп радова аутора са којима је група до сада сарађивала. Међу њих спадају и: Софија Копола и Гис ван Сант (филм), Виљем Бароуз, Алан Гинзберг и Брајон Гајсин (књижевност), Џеф Вол (фотографија), као и Мат Гронинг (анимација).

Наслеђе Вудстока

Основна карика за повезивање ових поља културе обично су биографије музичких звезда попут Лори Андерсон и Ким Гордон, које су након студија ликовних уметности кренуле путем ка музичко-сценском наступу. Оне пружају веома читљиве наративе којима се мноштво феномена артикулише као неки вид органског израза рокенрол генерације, и уклапа у постављену матрицу алтернативне културе. У оквиру ње много шта накнадно задобија дигнитет. Артефакти досежу до ранга уметничких дела, фрагменти сећања фанова претачу се у неке официјелне историје и обележја припадности таквој генерацији претежу над оним индивидуалним. У филмовима попут „Трејнспотинга“, Денија Бојла, или „Главом кроз зид“, Фатиха Акина, границе припадности тој генерацији се показују и као границе језика, па и типа живљења (у оба филма је мушком припаднику те генерације у сусрету са млађом женском особом другачијег урбанитета потребно културно превођење).

Специфична врста обичајности у понашању, говору и типовима вредносних избора оних који су се препознали као део те генерације пружа се уметнику као избор или да је просто усвоји, или да је третира као материјал за рад. Само у другом случају он се квалификује за категорију експерименталног уметника. То би могао бити и мото једног дела изложбе под називом „Experimenta Folklore”, која је тренутно у поставци франкфуртског Кунстферајна. За разлику од претходно поменутих, ова изложба не тежи да експерименталну уметност и популарну музику постави на исту раван већ се потоњом бави само као феноменом који бива третиран у радовима савремених уметника и поставља је у ранг са фолклором. Када се осврће на наслеђе Вудстока, на пример, нагласак је на савремене форме приповедања у коду пучке књижевности и оно се ишчитава кроз рад Михаела Дрејера. Када се на слици третира лик аутора са гитаром и цитира текст песме Лу Рида, као што је то случај у раду Уроша Ђурића, то није канонизација слике себе као носиоца поткултурне поруке већ језичка игра са фигуралним и текстуалним елементима који чине садржај слике која се ствара, а који наговештавају везу са општим местима културне матрице рокенрола. Већ назив циклуса у оквиру кога рад настаје (Елке Поп) ту везу и дефинише – овај рад једнако реферише на рад Елке Криштуфек, у свој њеној канибализацији сопственог лика и опсесивној преради медијски фиксираних слика, као и на конвенције популарне културе.

Ритуали и транс

Уметник се ту понаша као етнограф и контекстуални теренски радник који транспонује у једном затвореном коду исказане садржаје, у кодове савремене визуелне уметности. Као парадигматски рад ове изложбе се, стога, може узети видео рад Дена Грејема из 1984. године, под називом „Rock My Religion“. У скоро пуном сату времена нарације путем гласа из офа и табли са текстом, прича се историја заједнице Шејкера у осамнаестовековној Америци, у њиховој оданости целибату и раду, родној равноправности и служењу Девици Марији, при чему се њихов вођа, Ен Ли, поистовећује са Пети Смит. Преко снимака концерата Блек Флег и Соник Јут иде прича о томе како су Шејкери у своје религиозне ритуале увели ритмичко извођење цитата из Библије, до постизања потпуног транса. Без икакве сентименталности, иако тада и сам активан на музичкој сцени, Грејем је рокенрол показао као религију секуларне Америке, у свој идеолошкој тежини таквог једног става.

„Experimenta Folklore” је и експеримент са форматом и начином позиционирања изложбе. У свом називу носи референцу на фестивал сценских уметности који је у Франкфурту у другој половини шездесетих окупљао и веома значајне ликовне уметнике, попут Бојса, на пример, да би у свом четвртом издању, 1971. године, тематизовао и однос музике и визуелних уметности. У позиционирању изложбе на међународној сцени, Тоби Мајер, њен кустос, одлучио је да се врати на традицију фестивала „Experimenta“, у преиспитивању форме уметничког рада, али јој је као садржај задао урбани фолклор, који је за њега субверзиван, али на нерефлектован начин, тако да му треба уметност да га артикулише.


Коментари0
b2272
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља