петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Ко патролира Википедијом

Аутор: Тереза Бојковићсубота, 07.02.2009. у 22:00

„Немамо чланак ’Енциклопедисти’, али можете да га напишете! Куцајте у кутији испод и кликните на ’сними страницу’ да бисте започели овај чланак, који ће бити одмах објављен. Ваша ИП адреса ће бити забележена у историји измена ове стране.” Ово су основна упутства за писање одредница на Википедији, због којих би се, да икако могу да их виде, Русо, Даламбер, Дидро, Волтер и Монтескје, најчувенији писци, филозофи и научници који су током треће четвртине 18. века састављали француску енциклопедију, „образложени речник наука, уметности и заната”, зачуђено погледали. Данас, међутим, људи преврћу очима ако схвате да њихов саговорник није ни чуо за овај пројекат прављења модерне интернетске енциклопедије бесплатног, слободног, али тачног и потпуног садржаја, који су у електронску орбиту 15. јануара 2001. лансирали Американци Лари Сенгер и Џими Вејлс.

Одреднице у Википедији, којих у овом тренутку има око 12 милиона (само на енглеском 2,7 милиона), пише и мења тешко избројива војска добровољаца из свих кутака Земљине кугле на 253 језика (чак и на есперанту, латинском и црквенословенском). Ипак, има и неверних Тома, нарочито међу универзитетским професорима, који се мрште кад у списку литературе семинарског рада виде да је извор била и „Википедија”.

Углед стечен у виртуелном простору

Како кажу сами „википедисти”, доза сумњичавости је сасвим разумљива када се у обзир узме чињеница да готово сваки текст, осим оних контроверзних и шкакљивих, које су честа мета вандализма, може да пише, мења и користи свако са приступом Интернету и вишком слободног времена. Без обзира на то да ли први пут „свраћа” на сајт Википедије, или је тамо већ написао на десетине текстова, да ли је регистрован или не, толика слобода дата кориснику не значи да би свих шест милијарди Земљана требало да напише одредницу о себи, или да се свет упознаје са „животом и прикљученијима Перине мачке из детињства”.

Да би се спречиле злоупотребе, међу корисницима постоји хијерархија корисничких група, са различитим нивоима овлашћења и приступа „патролирању” и „чешљању” чланака. Нико од њих не прима новац за силне сате које проведе на Интернету, а звања заслужују на основу поверења и угледа који стекну у виртуелном простору, након што њихову кандидатуру аминују већ одобрени корисници путем интернетског гласања, уз консензус од бар 80 одсто гласача.

Тако, на пример, администратори у заједници „википедиста” надгледају расправе о чланцима-кандидатима за брисање, као и нове или измењене одреднице како би се спречили очити вандалски напади, и разматрају захтеве корисника који траже администраторска овлашћења. И за њих, као и за све кориснике, важи правило неутралне тачке гледишта, али они могу да блокирају и деблокирају кориснике или чак целе провајдерске опсеге, да бришу, враћају, закључавају и откључавају странице и уређују заштићене стране.

Шест година српске Википедије

Интересантно је да и они имају претпостављене – тако чланови категорије „бирократа” имају право шефовања над администраторима, а „стјуарди” смеју да раде на свим језицима. Корисник од „вики-полицајаца” може да заради опомену, али и блокаду – забрану да на одређено време пише и уређује странице, ма којој групи припадао. Највећи број обрисаних текстова су пробе, које често имају само наслов.

Све ово важи и за српску верзију, а, према подацима са њене основне стране, Срби су од момента њеног „подизања” написали 70.867 одредница, начинили просечно 9,32 измена по чланку, а регистрованих корисника има 30.440. Одговоре на питања о (српској) Википедији дао нам је Никола Смоленски, тридесетогодишњи програмер из Београда, један од 23 тренутно активна администратора у српској „мрежи”, и један од најплоднијих и најцењенијих домаћих писаца одредница. Њега многи сматрају „првим човеком српске Википедије”, а тренутно је и на месту председника Извршног одбора Задужбине Викимедија за Србију, чији је посао контакт са медијима, сакупљање пара и организовање састанака уредника из окружења.

– Српска Википедија ће 16. фебруара ове године прославити шести рођендан, а први текст написао је сада неактивни Филип Брчић, о ауторском праву текстова са Википедије, којима се приликом цитирања мора навести извор. Администратори, којих је до сада било свих узраста и образовних профила, од ђака шестака до професора универзитета, састају се сваке друге недеље у сали београдског Дома омладине и причају о најразличитијим темама у вези с Википедијом – објашњава за наш лист Никола Смоленски и додаје да имамо премало уредница Википедије.

Према његовим речима, иако би сваки лаик очекивао да највише препуцавања има око измене чланака о политици, Срби се, чешће под надимцима него под пуним именом и презименом, у виртуелном простору најжустрије свађају око правописа, поготово око транскрипције с других језика и писања великог и малог слова.


Коментари16
68391
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Serbianboy a.k.a VuXman Zivkovic
Милан,Београд ако ти се не свиђају моји чланци о ликовима о Харијем Потером, а желиш више о писцима онда изволи, па напиши...друго мислим да Википедија добива све више на квалитету чланак и као што су пре мене рекли Ћика и Смоленски ако свако одвоји времена да барем мало уреди или дода нешто што мисли да је добро онда ће бити све боље и боље...зато напред српска Википедијо :)
Мирослав Ћика
Како је Славен већ поменуо, напредак је могућ ако се више људи укључи. Википедију пишу неплаћени добровољци. Кад би сваки Србин написао барем ЈЕДАН чланак, имали би их више од енглеске. Српство се дакле, може лако доказати. Пишите браћо, и добро дошли на Википедију.
Поки Пеђић
До пре неколико месеци википедија је Радомира Путника прогласила хомосексуалцем који се није смео "открити" због нетолерантне средине. Дакле покушало се наметнути мишљење како су ето и велики српски војни стручњаци из најсветлије српске историје били геј па стога није страшно бити геј ... цензура мора да постоји онда када она нарушава аутентичност истине!
Rada Uskokovic
Zikipedika je bezvezno laprdanje
Славен Косановић
Све критике и похвале уредници Википедије на српском примају са уважавањем, па тако и ове изречене у претходним коментарима. Википедија јесте вишејезички пројекат, али Википедију на српском језику неће писати Енглези, Њемци, Шпанци и остали. Њен развој зависи од свих нас који се служимо српским језиком и сви доприноси енциклопедијског карактера су добродошли. Ако имате жељу да Википедија на српском буде сваким даном све квалитетнија, потрудите се да допринесете. Помозите да Интернет на српском има што више квалитететних одредница из свих области, јер су чланци Википедије на српском обично међу првим погоцима на Гуглу, када се ради претрага ћирилицом. Ако је више нас који дијелић свог слободног времена потрошимо на Википедију на српском, више шансе да се коригују могуће аномалије или грешке, као и да се покрије што више различитих области. Срби и сви други који се служите српским језиком, будите одважни и кликните на дугме ”уреди” на врху чланака Википедије на српском!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља