четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 08.02.2009. у 22:00 Б. Лијескић

Генерал му је обележио живот

Зоран Јовановић

Зорана Јовановића, београдског карикатуристу и редитеља цртаних филмова, који већ деценију и по живи у Њујорку, Џерел Краус, уредница „Њујорк тајмса” уврстила је у недавно објављену Антологију најбољих карикатуриста, илустратора и графичких дизајнера. У овој књизи, у издању Колумбија јуниверзити преса представљено је 140 аутора са 300 прилога који су се у претходних 30 година представили на страницама „Њујорк тајмса”. Довољно је рећи да се међу тих 140 нашао Енди Ворхол, а са наших простора у ову антологију су уврштени поред Јовановића, Југослав Влаховић, Мирко Илић, Душко Петричић и Горан Делић.

Свих ових година био сам познат по антиратној карикатури и филмовима, а то што се моје име нашло у овој антологији доживео сам као сатисфакцију тог једног рада. Част ми је што су као оно што ме репрезентује изабрали карикатуру коју сам урадио пре 43 године и која је имала свој пут. Реч је о антиратној карикатури „Генерал са крстовима” први пут објављеној у Хамбургу 1965/66. За ту исту карикатуру добио сам 1967. Златну палму у Бордигери у Италији. Генерал је обележио мој живот са те лепе стране, али и са тужне јер сам схватио да неки људи и даље живе, зарађују и добијају ордење на туђим лешевима. И мој цртани филм „СОС” је сатира на рат, каже Зоран Јовановић, и додаје да је имао ту част да својевремено ради унутрашњополитичке карикатуре у „Политици”, али и да илуструје њену спортску страну и недељни број.

Јовановић себе описује као редитеља цртаних филмова, карикатуристу и сликара графичара који је близак ликовној уметности и покушава да оно што је направио у карикатури повеже са филмом.

– Радим цртани филм потпуно оригинално, без скица, али се дешавало да су ми неке карикатуре помогле да направим филм. Тако су на пример настале „Заставе”. Филм „Марксијанци” је у Оберхаузену освојио прву награду 1984, у Монтреалу сам 1988. године добио Гран при за „Бомбу”, сатиричан филм о сиди и савременом свету. Октобарска награда уручена ми је 1991. за филм „Либертас” који је прича о људима, кавезима и птицама, каже Јовановић, који је прве кораке у свету карикатуре започео 1965. у „Јежу”.

(/slika2)Зоран Јовановић је сарађивао са најпознатијим светским листовима и освајао значајне иностране награде за своје карикатуре и филмове, које је приказао и у Музеју модерне уметности (МОМА) у Њујорку.

Године 1993. донео тешку одлуку да оде из земље:

– Већ петнаест година живим у Њујорку. Нисам хтео да се током деведесетих ангажујем политички у Србији, у том правцу у ком се ангажовао човек из Пожаревца. Никад нисам био члан ни једне партије, а да бих сачувао свој став и мисао решио сам да одем, тачније решили су да ме оду (смех). Свих ових година радио сам у САД у Синдикату карикатуре, који је задужен за увоз карикатуре из целог света како би их дистрибуирао за америчке листове. Тако све до пензије. Називи мојих карикатура и филмова говоре о томе шта ме је посебно иритирало. То су судбина човека, и оне познате ситуације – бити или не бити.

Јовановићева остварења приказана на фестивалима у Оберхаузену, Монтреалу, Кракову, Сиднеју, Београду, Загребу, Лондону, Аспену. Ретроспективе цртаних филмова имао је у у кинотекама Харварда, Тел Авива, Јерусалима, Хаифе, у културним центрима Бомбаја, Њу Делхија, у студију Волта Дизнија.

Коментари4
a6c6f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragomir Micic
Jos na zidu cuvam, uramljene dve karikature-grafike koje mi je Zoran poklonio pre 26 godina: na jednoj uplasenom decaku borbeni avion raketom gadja zmaja od papira, a na drugoj, dve se hobotnice otimaju i svojim pipcima "obelezavaju" uporednike i podnevke preko zemljine kugle. Tipicno za Zorana i njegov karakter koji ne oprasta. Drago mi je za njega i verujem da bi se "ugasio" radeci "nesto drugo", da je posle 1993. ostao ovde sa nama. Voleo bih da ga pozdravim i da mu javim da nas ovde ima jos zivih, "unatoc svemu"...
iks ipsilon
Ne bih voleo da meni pripadne ta strasna duznost - da ugasim svetlo i zatvorim vrata.
Nemanja
Svaka cast na umetnickom i politickom rezonu!
Anti Redneck
Bravo majstore! "Resili su da nas odu", dobro receno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља